Народна скупштина

108 САСТАНАК — 28 МАРТА

СТРАНА 1383

шта друго него зајам на имање, да би могоо своју радњу да раеиростраии. Ко није био у Краљсву, ко ннје вндео како је то тамо уређено, где се тај мермер радп, како је то ожи»ело где је нре неко.шко година бнло вечито мртпнло, тај неће бнтн нротпв ове молбе. Кад ово нећемо да потномогнемо, онда греба аа потиомажемо да се у нашој земљи праве ђинђуве, иаитљике, п друге које какве сирдње, а да оставимо да се у иашој земљп мсрмер не пзрађује да оставимо да се мермер пз наше зсмље извози, којн Чебинац п у Беч и у 11ешгу извозн, и где је иризнато да је његов мермер најбољи и награђеп. Ја сам мишљења да св одбсрско реШење нрнми и да му се зајам под гаранциом што ире да; — јер иосле кише кабаница не треба. Војвн Ћирковић — 11о иословиику, но свак>ј молбн мора се саслушатн дошчни миннстар. Дотнчнн је миннстар болестан те је менп дао своје мншљењс, и ја сам га предао одбору молим г. нзвссгпоца да га нрочита. Известилад — Код мене нема тога. То је инсмо уиућено на г. М. Богдановића. Мнннстар чпсто п јасно каже да не нристаје на ово. Тома Бојичић — 0 важности овога чисто индустриског нреду ећа не би требало да говорик. Ја само хоћу то да наиоменем, да овакве аварн треба да нрнхватимо ге да ноднгнемо индусгрију у нашој змљн. Овде се не тражи нишга друго, него тај човек чражи један зајам, н даје државп гарантпју да ће тај д\г одјжпти државп не само овнм својим радом, него за то залаже и своје имање. Ако неко мнсли да он то тражи од државе да му се иоклопн, то не стоји, само решење одборско тврдн да му се новац даје под јакнм јем ствои да би могао гу грану нндустрије јаче да развије. Ако Скуиштппа налазн финаисијске могућности, опда треба да усвојн ово мншљење одборско. Илија Мојић — Ја сам иротнван томе издатку. За гај зајам што он тражи треба да нодведе јемство, а не да то Скупштнна решава. С тога а н за то шго надлежни миниоар не нр,.стаје на ово, ја сам за то да се ова молба одбацн. Велизар Кундовић — Кад би државна каса била какав дубок бунар, нун натрнан новаца, па да се отуда вадн новац а даје на извесне цељн, онда бп нмало смисла ово усвојнти. Али насгаје питање, ако усвојимо ову молбу, одакле ћемо да му дамо тих 70.000 днн. где да се та с)ма нађе. Вн ?нате врло добро да је код иас приход државпн оноликн колнки је расход и то само но цифрама у стварн то неће бнтн тако, вего је расход већн од прнхода. 11а одакле ћемо онда овај новац Да пздамо, кад немамо?— како можете доноситн овакво решење кад немамо новац? —Ја мислим да је нредлог Мојнћев са свнм ^месан. Ми немамо нншта протнв тога да он то камење и мермер израђује алн мн немамо одкуд да му дамо зајам, нека нште зајам од нрпватннх лица, а држава није у стању да му ову помоћ учннн, јер нема одакле. Ја сам за то да се ова молба одбаци. Ранко Тајсић — Узнмам реч да о овом питању кажем коју реч, нарочнго с тога, што је менн пајиозиатијс то место где се то ради, иозната мп је радња где се камеи пзрађује а н мајдан ии кога се камеи вадн. Ово је једино нодузеће у нашим врлегним крајеннма као индустријско, н то још камена ирерађевнна. То је једино место индустријско, где радннцн могу да зараде неку нару ; н од оннх иара, које би за мермер дале у Бечу н 11ештп јер п досада су људп којима се може куновали фино нзрађрн мермер из 11еште н Беча. Он израђује такав камен, којн снротмња не унотребљује него богаташи којп су тај камен до сада доноснли пз Неште н Беча. Он је иотрошно грдан новац док је удесно ту фибрику. Ол је пронашао на мио10 места мајдане у Драгачеву а нма мајдана и око Студеннце и Ножеге. Код њега зараде по 2— 300 радевика иорезу п осталу нотребу, на мајданнма, а н иродаду радницима шта треба а по некн вукући камен и т. д. Ја мислнм госнодо да сан новац који је ншао аа мермер на страну н што впше н онај који ће са оране долаштп за

мермер наш чпм се мајдани н фабрика боље уреде треба да остане у иашој земљн. Што није г. минпстар иар. привреде то одобрио мени се чннн, да он иије био ни надлеЖаи да ио томс даје своју реч, всћ мнннс+ар фпнансије, н ако би требало, да ко буде овоме иротиваи, он би могао бнтн, акб нема могућностп да задовољн овај лахгев г. ј. ако држава номоћ не може тнм зајмом да учини. Ја се слажем са мишљењем Трнвуна Мплојевића шго он наг.одн, да бп со ова номоћ дала и да бп се ово нрпшило, кад бн била новластица каквог чивутнна, или човека комс није нме н ирезпМе с| пско, јер тим људиМа искако боље иде, не пелнм због не знам чсга, тек њнма иде боЉе, ђаво би га знао како!! — за њнх не само да се г. мннпстар привреде иротнвн, већ се у впше нрнлика пошто но то да им се захтевп исиуне?!!! И ја бнх замерио овоме тражењу, кад бн се овај новац, којн бн Чебннац добпо, отишао на сграну алн то бнтн неће. Он ће га дати нашим радницнма у земљи, нашим грађаннма, који ће од тога нлатитн норез, н у оншге у земли унотребиТн. Како смо мог.111 да дајемо зајмоне на којекакве грађевине на умро н дужпик н јемци а кућа ироиала, иа држава нема од куд да паилати, а овде се толика гаранција пудн н мп се још двоумимо? Ја сам за то, да сс овоме човеку иомогне, јер донста, он је иравн наш индустријалац. Да њега ннје било, сиоменнк у Такову био би од камена донссепог из Беча или 11еште, међутим то нпјс било. Воље је дакле, да од сад добијамо камен за разпе украсе п надгробне спомеиике у земљи, те да ие пздајемо наре па страну, н са тоги ваља примнтн мпшљење одбора; јер господо, морате нризнати, да иаш свијет неће нрестати узимати и доиоспти и даље украсс било за куће жнвнма бпло за сиомснива сво.јим милим мртвнма, а ваљда ће кад Србијн и народу њеном онег требати н какав држакии сиоменик као и другим иародпма иа зар то да са стране доиосимо од чпвута, ге украснмо оно што за свего сматрамо?!! Не госиодо. Немојте да туђа фаб])нка, туђа рука туђи камен красн нлн иригнскује оно што Је нам у породицп и држави најсветнје и иајмилнје каа наше нмамо н за то вас молим иримнте мншљење одбора. Известилад — Ја ћу да нрочитам мншљење г. мииистра народне нрнвреде по овој молби. Његово мпшљење гласн овако : Иишл.еи.е мин. народне нривроде о молбпма г. ». Чебинца и Нацка Ловановнћа да нм се Н8 државне касе учини нозајмнца. ОДВОРУ 3А МОИБ' И Не мнслпм да је у стању н да трсба нутем зајма, да помаже поједнна нрнватна пндустрнјска нредузећа, а нарочпто не сада, кад се са тешком муком иодмпрују и они из« |уци, који су ушлн у државни буџет. Је лн нак државна каса у стању да нружи номоћ поједиппм нредузећпма, онда валашм да ирвенство треба да помогне оиа иредузећа, која ће благодегно утнцаги илн на целокупии прнвредни напредак нли бар на ширп круг иодуаетннка (удружења). На нрвом месгу, нак, мнслим, да бн држава требала да нрнбере сву своју снагу. да помогне занатлнјску банку, сеоски кредиг, ирераћпвачку задругу у Ннроту, гкачке школе н радноиице у Лесковцу н Ужицама п овима подобна удружења, која се могу сваког часа организовати чад бн им држава могла иружцтн матерпјалну номоћ. Но облирн неимања руководнли су мене као мннистра прнвреде, да у овогодишњн буџет не унесем иа иомоћ целокунне земаљске »индустријс трговнне н заната" више од 100.000 Дин. н одбор финанспЈски руковођен обзирима шгедње, хтео је од те суме да нзбрнше 20.000. Налазим. да бн било врло недос1едно н неоиравдано да се у часу, кад се у државном буџету н на занатс и на трговину и на пндустрију у целој земљн даје свега сто хнљада дннара, да се у псто време двојнцп ириватних нодузегнпка даје иомоћ 120—150 хиљада

■ 1 М

ЧННМННВРЕРЧ