Народна скупштина
СТРАНА 1384
НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
дииара. Или држава пма средстава и онда треба иомоК у будету ирема нотрсбп увећати илн нема средства н оида не може номагатн иикога. Али осгавити буџет са најман>ом цпфром, ие учнинтн нншта на (солективна нредуаећа, а дати нрпватинма то бн била и неиравда недоследносг, коју нн један којп жолн напретка нашој радпностп пе би трсбао да дозволн. Осим тога ако се усвоји иринцин ирнватног номагања данас за двоЈИцу, онда може ли да се ие ирпмени сутра на другу стогпну кад се нрпјаве и којп ће разло:ш онда руководити Народно Предсгавниипво да нх одбнје, каа је већ раннје но том прпнцпну неке номогла. Са свнју овпх разлола ја сам нз основа нротиваи да се нзда иоиоћ г. Чебинцу н г. Нацку коју опи од државе траже 20 марта 1891 год. У Београду. Мпннстар НАГОДНЕ НРИВРЕДЕ К. С. Таушановић с. г. То је мпшљење миннсгрл народае иривреде и он нри знаје да је одређена једпа сума у буџегу за иогпомагање занатлијских нредузећа, алн он ваљда мпсли да се ова ио- Ј мо!) одобрп па ппротску фабрпку за нзраду ћнлпмова. Војнн г 11иркови1): ипје нпшта одређоио за инротску фабрнку). Алимиије Васиљевић — За потиомагање нндустрнјских нредузе!.а у земљи постоји нарочнти закон п нрема њему држава ј« дужна да чннн све могуће олакшице за уснех тнх индустријскпх иредузећа, али ако коме иредузпмачу сем ; тих олакшица иот| ебује каиитал, оида за то посгоје различнн новчани заводн у земљн п Народпа Банка, којн дају капптвл са јефгнннм ингересом на спгурна предузеНа, али да држава постане банкар, да се она унушта у ове сгварн н да чинн ову нозајмицу, онда 10 ие може тако да буде у једиој уставној земљн Милан Ђурић — Ја не могу да се сложим с поиггованим иредговорпиком, који се чудн, шта је одбор м, гло да руководп, да ову ствар нрихвати н ставн своје решење. Вн, господо, знате, да смо ми аа време трајања ове скупштннске сесије решилн некчлико иовластица п дали велике олакшнце људнма са отране, који су узелп те повласгице. (Чује се: друго су повластпце). Ја нрп-знајем, госнодо, да је друго новластпца, а н вн ћетс нрнзнатн да је повластичару даго јефтиннје нодвоз за све машннске стварн н још што шта. А шта овај човек добпЈа, који отвира недра иаше земље, којн мермер наш пзносн на страну, вадн камен у нашој земљн п иознаје Србију за другим земљама. 1 осиодо, нека сваки од шс оде на Марково гробље у иалнлулп, на ће мо тамо наћп сномепнке наше, којн коштају но 200 — 300 дуката п који су до сада допошепи са сгран». Чпм одеге гамо н то видите, одмах 1>е те ирисгати да се усвоји мишљење од 6 ој)ско . — то !>с те мп довволитп да се н данас доиосп тај камси са стране, очевндно на нашу материјалну шгету, кад мн то благо пмамо у нашој земљи н где можсмо да дамо нрилпкс нашем снроманшом народу, да што зарадн за ссбе п за своју фамнлпју. 1 осподо, ово је нрилнка где је једаи јсдннп Србин нокушао што је врло леио казао мој д 1>уг Раико ТајспН, који њега, његову фомнлију п његои иајдан нознаје, да у његовом мајдану нађу зараде иреко 70—80 наших гра1,ана, да могу нздржатн себе п своју породицу н да илати Вогу божије, цару царево. Ми кажсмо да иотномогпемо иидустриЈу п остало " >^ а СВ| ° иољнн тим иутем да пдсмо, иа оида треба, и овде 101а да се држпцо, а још лпкше је то иовтп^п овом прплнком, што овај човек тражн ову номо1> од дрлсаве с тпм ла Ј ој таЈ новац вратн н аа нсилату тога гараптује својии нмањем. Iоснодо, кад он за гараицпју јамчн целнм својнм нмањем, кад би ми одбили ову молбу п ие би уважилн одборово мпшљеље, којс пмн у впду н ирограм нашс странке, да зашIи!■ ујемо разна нндустрнјска иреду^ећа, кад се нађе да је
корисно, онда би мпслим погрешили. Ми имамо доста мермчра у нашој земљп п њега треба да нзрађуЈемо п да вадимо не само за иодизање спомепика мртвпма, него н за зпдање државних јавних н другпх зграда, који смо до сада доносили са страие и пзноснлн иовац па страну. Ја мислпм, да ми оваква предузећа гребамо да помажемо н да гледамо да се ова грапа наше пидустрпје у земљп развије, јер досга имамо мермера, којн ин мало не устуиа мермеру са страие, да га и впше производимо, да се може и на страну да нзвози и тпме 1>е се мнслим донетн више држави прихода, него што се даје ових 70.000 дии. на позајмпцу. Одбор је, господо, решно да се иреиоручи влади да узме ову молбу у прпзрење а влада ће видеги пмалп могућиости да се ова иозајмица учини н ако пма, онда ће се она одазваш жељн Народое Скупштнне. Ја мислим, да ми мишљење одборско морамо да прнмпмо ииача нс бп бплп доследии (Тако је). Љуба Ђирић — Једна од најнезанемаранијнх прпврединх граиа, као што вам је иознато, јесте рударство, Вн се сећате како је је у сродњем веку, та грана прнвреде била код нас обделавана и развијана. Највеће богаство које се гада црнело, цриело се из руднпка. Тек у последње време појсднни странцн ночелн су да долазе код нас, знајућн колпко богаство лежи у нашој земљи и почели ли су гражити иовластице п услед тога иочели отваратп иоједине наше руднике. Један, једини Србин, који се одлучио на ту грану нривредеје Мнхајло Чединац. Вн свп зпате, колпко је мермера упесеио са сгране, којп по квалигегу н јевтиноћп не може да се мерн са нашим. Међутим, он је уложио врло велики капнгал у своје руднпке н фабрику за пзраду п прерађнвање мермера. Алн онет тај канптал ннје голикн да он можс успешно конкурпсатн странцпма, него да усљед тога пе може да израдн 11н толико колнко се у земљп тражн. Народна Скупштнна нзјавила је жељу, да се привредно сгање код пас преобразп п унанредп н у тој цељп нодигла је кредпг од 20.000—50.000 дннара на иогиомагање домаће иидустрнје а она је то псказала п ове године и иоказала је у томе иогледу велнку готовост, кад је иотномогла ћилимарску задругу у Пнроту и Ужицама. Ја не зиам какви би разлозн били да Народпа Скуишгипа, не иокаже исгу гоговост н нрема овоме човсву, којп је иредузео да ради на уиаиређењу пндустрије код нас. Јер г. Чедпнац нс гражн да му се одобри >||и поклони нска Сума, не, госиодо, он је .уложпо сав свој каиигал од 200—300.000 днн. у своју фабрпку н сад нсма обртии каиита.1. Убог тога ои п тражи ту иозајмицу. Ви зиате, госиодо, да код пас иовчанп заводи, банка п задруга, дају доиста иовац са јефтииим интересом, али на кратке рокове од 3 — 6 месецн. Међугим за човека једпог, који мора да има лежећп капитал п иемогуће му је да одговара својој обвези, кад су ти роковп тако малн. С гога дакле он се инје ип хгео обраћатп новчапим заводима већ обрагио се Народној Скуимтинн, да му она учини иозајмицу, дајућн за то довољно гарантпје, иад целпм својим пмањем које кошта на 300 — 400.000 дннара. Он се обраћао и уирави фондова и Оиа му је обећала да да 60.000 динара, алн иема готовог 1 :->вца већ му даје у обвезнице, и кад би он узео те обвезпице иа нустно у обрт онда у стнари не би могао за тнх 60.000 дип. у обврзницама добитн 40—45.000 дии. И тиме сс њему не само не иогномаже већ одмаже. Зиачи у место да му се номогне, зајмом бп му се се одмогло, а у крајњој иужди, ои бп морао и томе средсгву да прибегие. Пошто је тако ствар евршепа код уираве фоидова он се обраћа Народној Скуиштнпн н моли је, да од евојнх кредита у буџету пађе нзвесну порцију, п нз те норцијс да му се да нозајмица 60 — 70.000 дннара, које ћс он одмах чим буде имало новаца у унрави фипдова вратпти држави. (настаниће се)
Одгово1'ни У1'кдпнк Гнико Нет|)011и1,
Штлнпл КГЛЛ>. СГИОКК ДГЖЛННК ШТЛМПАРИЈК