Народна скупштина

СТРАНА 1386 НАРОДНА

Ја сам бно у Краљеву и вндео сам радњу г. Чебинца. Ја тога човека ие познајем, али мени је веома било мнло,и био сам веома задовољан што сам вндео да се једаи наш човек латио таквог.1 посла и камо срећа да се и Друтн таквог иосла лаћају. Ја сам мишљења ако нам је нкако могуће, да греба да иотиомогиемо овога човека и ја инс?м ни устао да говорим иротив помоћн, него сам устао да кажем неколико речн нротив мишљења одборског. Одборскп извештај ннје јасан у њему, не каже нрецизпо да лн да му се да нлн неда. Одбор ве.ш да му се да ако нма довољно гаранције и ако има иара. 0ироетнте што ћу рећи, алп менп то изгледа као што вели оиа иословица: п ако нма брапша и масла биће и ручка", ја држнм треба одређено да се каже, да дамо овом човеку или да ие дамо. Што се мене тиче ја свагда више верујем једном чо веку, него једној оиштини , код којих државн толике иаре проиадоше. Овај човек већ кад је отиочео свој рад он сн'-урно неће ироиасти и он даје гараицпју државн.. 11о мом мишљеиу ја држнм да је одбор 1ребао да исиита, да лн је га гаранција, коју он даје довољна, и ако је довољна да каже да му се да, а ако опет ннје довољиа, да каже да му се не да. Дакле ја нисам иротнван да се да номоћ, као што је одбор иредлаже, само сам иротпваи редакцнјп навештаја одборског. ТриФун Милојевић — Номоћ је, господо, двојака. Има једна иемоћ која се даје људима, н коју они впше пнкад не враћају, а друга је номоћ, која се чннн нривромеио. али опет после држави да се врати. Овај човек тражи од др.гаве номоћ ове друге врсте, он тражн номоћ од државе н гараитује државн иа иозајмицу са каннталом, војн је уложно у то предузеће од 200 — 300 хиљ. динара. Јсдан од госноде иредговорннка унућује г. Чебинца на баику. Ја на то нмам да одговорнм да н сам г. Чебннац зна за банку а н за друге новчане заводе н да се може њима помоћи он се не бн нн обраћао држави. Ви знате, госнодо, да код новчаннх завода треба свака три месеца трчатн н менице мењати. Менн се чпнн да овде н ако се ова молба не одобри иема нпкаквпх других разлога но је једна мука та, што је њему нме Миханло а презнме Чебинац н што пма нсшто треће а то је што ннје Минх ј што је радчкил. Ја бих молио Наро цш Нредставништво даовумолбу као ираведну усвоји. Ранко Тајсић — Ја вас молим да мн не замерите што ћу о овој молбн још један нут неколико речи нроговоритн. За днвно мн је чудо да једна молба н решење на истој овакве врсте, може се нанћн на овакав отнор у Народном Представннштву. Нре свега, господо, ваља иматп на уму да ово ннје обнчан рад н ако тај посао не ради наш човек у земљн, онда ће народ евоју потребу да нодмирује са сграие. Кад бн овај човек тражно ноиоћ за нодизања фабрнке да сече дуге, нлн да гка обично сукно, нлн да кује од гвож1>а н челнка земљоделски снтни алат и ја би казао: не треба датн номоћн, Јер то могу радити н другп нашн људн са обичннм капнталом и алатом. Алн, госводо, ваља нмати на уму даје он ночео да радн један врло тежак посао а то ће најбоље нотврдити ова наша пословнца: од камена ннком ни камена. Он се лаћа таког једиог тешког носла, да нробнје рудннке у оним крајевнма наше земље, где не може нико иишга да урадн на голом кршу н мршавој земљн, него само да живп од надннце, као што је - то случај у чачанском н ужичком округу. Ти кријеви не могу да се користе ни жељезннцом, ни лађом, нп сувоземннм иутовима, ннтп каквим другим радњама.јер на голом кршу н мршавој земљи не можете ништа учннитн. Овај човек палази начина да људи у таквим краЈевима наше отаџбине могу пмагн рада у тим индустрпјскнм нредузећнма и да могу зараде нмагп макар што год бар од иадинце. На нанослетку, када бн најза^Србпја калала: не само нећсмо внше ни од кудада набављамо мермер са стране већ никако нећемо да га уиотребл>ујемо, онда би и ја овом човеку казао ; немој нн тн више та посао да радиш, н раз« ме се зајам му ке би дао ни одоб,но. Но кад ја знам да је народ срнскц одмах носле свога ослобођења ночео да огра1 ; ује и Јкрашава својс куће с мер-

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

мером, н поднже сиоменпке мртвнма н заслужинма, н кад знам, да је ои све то добављао са стране, оида свакако морам нрнгтати, да се и овоме човеку помогне у самом иочетку тога рада н то номоћ узајмљену иа сигурно нмање, и овом нрплнком имам да напоменем, да је он начинио сиоменнк, нодигнут у Такову. Кад, дакле, ово знамо, да ће наш иарод и опет да узнма то са стране, ако у зсмљп иема, он адржнмдаје много иаметннје, н савременије, кад мп тог Човека потномогнемо да он са нашим људпма н у иашој рођеиој земљи израђује н кад он даје том ирнликом иашим људнма могућностн, да нгго Зараде. На овај начин он даје могућиости иашем свету, да му буде иред кућом све оио, што мора са сТране да иаб^вља и да прпкуиља Овоме у прнлог пде још п оио, што рече г. 'Кнрић и Трифун Милојевнћ, да он не тражи номоћ иа пндустрију, као пто је ткање ћилпмова, сукна, п нлатна, него он тражн нозајмицу ; даје нарс за наре, уз то даје н спгуриу гарсицнју да ће зајам вратитн, иначе јс нман.е његово ту које внше вредп, п с тога ја не могу нпкако да одобрпм разлоге, ВојЧ пду протпв молбе. Ја бпх се обрадовао оном дану, кад би још неко тражио зајам за израду чак и луксузннх ствари, одобрио бих гу бар номоћ само за го што бн се та ногреба луксуза нодмиривала нз земље, а нек мо лн да номогнем једну сгвар, која је веома иотребна за нодмирење народннх ногреба, иарочито кад је овај човек уложпо капитал, те ноднгао фабрику, куино алате и отворио рудннк, и сад само чека да наће обртни канитал н готов да иродужп започетн рид. Нада мп у очн, а мпслнм да ће свакомс настп у очн, кад се само сетн, како су се лако давале новластнце другим лицима, која нису држављаии ове земље. Те у овом случају пада мн нарочито у очи, израз из мишљења г. минпсгра прнвреде, ко.јп ве.ш : „нз основа сам протпван овој номоћн". Ме! н се чпии, да је г. министар на миого места имао већих разлога, да се уние давању иомоћи н новластнца, а не овде. Но ја то остављам мени да сам расуђујем, а н другн ће се сетити, како се тај пзраз може разрешнгн... но држнм да ће и време много шго шта у пзвршењу ове врсге послова нараштају објавнти. — За го мо.шм Народну Скупштпиу, да се не заведе за његовпм мпшљењсм, него иека правплно оцеип ову молбу, па ако видн, да молцлац даје снгурио јемство држави за зајам, онда иек му учинн помоћ — зајам ; пначе нека га не погномогне. Ја мнслим, да овоме човеку треба дагн номоћ, кад он за зајам гараитује а тиме ћемо датп ирплпке иашим људима да шго зараде, како би моглн да одговарају свп.ма потребама државнпм. (Чује се: да се реши). Предеедник — Је ли вољна Скупштина да се реши ? (Ј есте)* Велизар Кундовић — У овој ствари нма двојаквх го" вора: једпи су говори по срцу, а другн су с већим размиш.&ањем. Ио срцу су говори Ранка ТајсиНа и 1гирнћа, који нису јединетвени у овој ствари. Оваквих говора им >ли смо више пута, и овако се и почиљало и завршавало с тим молбама: како треба помоћи наше индустрије п занате, а у самој ствари, кад им >чинимо помоћ, онда нам новци пропадну. Ви змате сдучај са Фабриком Радепковића у Ја^одинн, коме смо ми дадп помоћ у новцу, па нам је и он заједно с Фабриком пропао, а Раденковић је сад кмет. А.ко је то предузеће сигурно. н ако донста може да буде успеха, верујте, господо, да тај чомек може наћи новац не са в°| 0 . него и јевтиније, Ако је то предузеће спгурно и ако има успеха да се може рентирати, наћи ће се страних каииталиста, ^ који ће му дати новац на зајам. Ја бих овде разумео државну помоћ, кад бн му она учинила олакшицу, рецимо: у нзпозу, уиозу или ослобођењу од плаћаи,а порезе, али никако но могу да разумем давање помоћн у новцу, кад и сами тога т-мамо. Кад гај молилац мисли, да се тај посао његов може ронтирати, иека се обраги на људе, који имају нонаца, па нека им објасни посао и ренгабилитет сиога предузећа, па ће те капиталисте, ако ииде, да доиста може бити какве користи и учинити му позајмицу. Шта значи то, да се да иа државне касе, а после као што сам чуо да Ранко рече »из Уираве Фондова 1 '. У каси знам