Народна скупштина

СТРАНА 1395

јектоваиом коти, н исиод ове коте нашла Је да лежи зкуга глина од 0'50 метара јачиие, а испод овога настаје слој глние од 0'70 метара јачиие, а исиод овога дола?и слој иеска од 4-80 метар., а исиод овога настаје компактиа глина и то на коти 73'00 Кад је миннстар добио тај извошгај, добио је у исто време н изјаву од цредузнмача, у којој велн да је незгодно земљиште на тој дубннн, на с тога не може нрнмнтн на себе одговорност, ако .се стубовн ноставе на тако несигурном земљншту, за то не може даље радити, док ту одговорност не нрнми на себс државна власт, то моли мнинстра да он нзда решеше, којнм се скнда с н>ега та одговорност. Министар је решно нод 9 окгомбра 1890 годнне, да се са темељом стуба остаие на коти, која је у нројекту нредвнђена. Како је у извештају комиснсије, коју је мнннстар одредно стајало н то: да су се стубовн мало наглн на ножаревачку страну, то је миннстар решно, да се саслуша грађевннскн савет, н он, дајућн своје мншљење том иагнућу стубова, рекао јс да иеће битн штетио ио стабнлиост моста, ако се сгубовн оставе у том ноложају у коме су. Мншљење о дубннн темеља мннистар иије тражно од грађевннског савета, алн овај је мнслно да то стоји у везн са ннтањем о нагиутости стуба, на је узгред дао мншљење н о гемељу, иа је вазао: да не бн бнло целисходно н мудро, да се слој жуте глине пробија, него да се остано на њему. Дакле, грађевински је савет предложпо да темељ буде 50 сантнметра нлнћн, мислећн да ће слој жуте н нлаве глине бнтн јачн као нодлога стуба. Под 13 октомбром надзорнн иижнњер, нрема усменој наредби мнинстровој, поднсо је опшнран нзвештај о интању фуиднрања овога стуба, у коме на основу свог посмаграња нзјављујс своје мишље: да се са темељом не остаие нн на слоју жуте глине, јер би могло бнтн клнзања, ни на слоју плаве, јер је недовољио јак, ии у иесковитом слоју нспод тога, јер нпје чврст већ је нун воде, на с тога вели да је најрацпоналинје да се пробијс н цео слој песка н темељ закоиа у доњу нлаву глниу о'50 мег. дакле, да се поставн на 72'50. Усљед овога нзвештаја, мнннстар је поннштно раније своје решење од 9 октомбра, и под 13 октобром решно, да се темељ поставп на коту од 73'00 мег. Тако је гемељ за ирвп стуб постављен на коту 73'00, а тако нсто решено је и за другн стуб, да се н он сиустн до нсте дубнне. То јв рефернсање о тој сгварн, н ја бнх могао да се ограничим на то, али како су у ннтерпелацпји стављена н иека сиецијалиа нпгања, нарочнто о томс како мннпстар сматра ово извешће н мишљење грађевннског савета н комнснја н на кога ћ^ да иадие терет вншка; то могу у оиште у иачелу да кажем да мишљење комисије и грађевинског савета могу да служе мннисгру само као обавештење, да дакле, мннистар набавн што боље сазнање о ствари, да је потнуно схвати; међутим он може но закоиу да решн ствар како хоће. Дакле, та мншљења за њега ннсу обавезна, она могу да утичу у толнко, што миннстру носгаје сгвар познага да и ои можо да усвојн једно нли друго мншљење, нлн да не усвојн нн једно ни друго. То је дакле одговор на питање како мпннстар смагра ова мишљења. Ја могу да вам напоменем баш пз закона о грађевинском савету, где со нарочнто види да мииистар нма да тражи мишљење грађевниског савета, но 10 разинх случајева, али тамо ни једно од тих мншљења ннје обавезно за њега нзузимајућн мишљење по 2 ствари н то: о томе, да лн се ко може поставнтн за ннжињера без ноложеног нсинга, н друго да ли се какав стран ноданик може прпмити у државиу службу и под којнм условима, н ако грађевинскн савет каже да може онда га мннистар може и да нрими, а ако каже да не може онда мннистар ради мнмо закона ако таквог човека ноставн за чнновника. У свнма другнм случајевнма миннстар тражн обавештење ради свога мишљења остварп. Оад ја не кажем, да бн бнло за миннстра каке озбнљне одговорности да Је мннистар остао ири оној дубиин темеља, коју је комнсија саветовала на баш кад бн мост пронао. Он бн тпме, шго бн усвојио иишљење комисије, био ослобођен од одговорностн, може

бнтн да би се викало, ако бн се десила несрећа, за што је миннстар одобрно да се остане на тој коти, кад је могао да внди да ннје земљиште сигурно, алн нс би могао нико да га новуче на озбнљаи одговор. Штс, је иак овако решење донетд, да се нде дубље са темељои, тнме се још внше ишло у ирилог сталностн грађевнне, јер заиста сад стуб стојн на сигуриијој нодлози. 1Ито се гпче вишка који је овнм радом иронзашао, тај ће вишак насти на терет онога фонда, из кога се грађевина гради, т. ј. нз приреза који је за то одређен. Јован С. Јовановић — Из уговора, којн је злкључен нзмеђу министра грађсвлна н предузниача, донста се впди да је мнистар исти уговор закључио у нме народа окр. ножаревачког. Може битн да министар по том уговору налазн да нма нрава , тс да може онај вншак , који нзносн за један н другн стуб, а го је око 120.000 дин., да свали као терет иа народ окр. иожаревачког , зе нсплату моста, поред одважно већ иокупљсие суме памењене за поднзање истог моста. Но н ја мислим, да мниистар нема нрава по томе уговору, да мо;ке ударати као нов ирирез за иоменутн мост на онај народ а без њсговог нристанка. Ја мислни, да н закона нема, ио коме би мнннстар могао то да нзвршн. Да тај вишак нада на терет државне касе ја бнх можда бно задовољан са одговором г. министра, аш овако не. И ја мнслнм када је бнло дошло ннтање нред г. мпниста грађ. н да но њему реши, хоће ли се још заб мет. ићн дубље од иројектиране коте, а једино ради веће сталности стуба одиосно самог моста, да је гребао у исто време да унита и ону другу страну, дакле народ окр. пожаревачког, која бн по мишљењу министровом нмала изнеги вишак израђеног носла да илати , — хоће ли та страна прнстатп да плате нлн ие ? У колпко се ја опомпњем давнашња је жеља народа тога округа дасеједном на Морави код Љубичева мост саградн, на иа више нреставка од страие иарода тога краја миннст. грађев. учини иредлог у годнни 1880 , и народ окр. ножаревачког буде упитан , хоће ли да ноднгне полусталаи или сталаи мост ? Народ је одговорно да хоћа мост, н да жели да мннист. грађ. нареди да се нсиита земљиште, направи нредрачун, и ирема том предрачуну, да се одредп цифра прпреза, која би се имала од иарода тога окр. уз иорез покуиитн; у колико се сећам 1881 год. наређено је да се иочне куиитн иорез с главе на главу ио 12 дин., и тај ирнрез покуиљен је у размаку годнна 1882 — 3 — 4. И. на тај начнн образован је фонд од 1884 до 1890. Донста може се сматратн да је мнннстр. грађ. имао довољно времена да нспнта земљнште на коме се нма подићи мост. Нознато мн је, да је доиста бнвало иеко нсиитнвање, и то је иснитивање извршено с наиоменом : да је тачио. Пошто се је внше пута наваљивало од страпе народа округа иожарев., да се једиом пристуии пзради гога моста, миинстар је казао да у иодрчиом му мннистар. нема ни једпо стручно лице, које би могло да израдн иројет тога моста н за то су конкурнсалн иозватн људн из бела света да нзрадо пројекг моста, којн бн се пмао ноднћи на Морави код Љубичева. Пошто су два пројекта нзрађена н сваки нлаћен са но 150 дук. из речеиог фонда, оида се нашло у мпнпст. грађ. људн, који су пабнрчили не.ито пз једног, а иешто пз другог нројекта, те нанравнлн за свој рачун нов илан. Нрема томе иовоскованом нлаиу, на једваие јаде народа тога округа отпочело се ирошле године са зндањем моста. 11а шта се то у току рада гамо деснло да нзазове ову ннтериелацију ? На то нека нам одговоре акта. Из акга се вндн да надзорнн инжпњер тражн комнснју, која ће оценнтн нзрађени иосао, да би се могао нредузнмачу кварт иснлатнтн, а у исто вреие испнта н земљнште, и одреди сталиа подлога за стуб. Миннстар по тражсњу надзорног ннжнњера одредио у комнсију г. г. М. Ђурковнћа, Н. Антнћа и М. Марковнћа инжињере мннистар. грађсвнне и наредио да на лицу места оду н о свему тачан нзвештај. Поднесу, нрилнком нсиитнвиња земљишта, од страие ове комнсије, нснод коге 78'50 ирнсуствовали су нстом раду иадзорни иижнњер н за предузнмача њихов Кесои мајстор. Кад је комиснја извештај иаинсала иикакву примедбу , нн надзорнн инжнњер нн нредузимач, ннсу