Народна скупштина

СТРАНА 1400

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

казао у комисији в на протоколу, него онако министру шануо на уво, те нагоиорио министра, да донесе овако решење, које кошта народ 80.000 динара. Ирема томе ја не могу бити задовољан с одговором г. министра, јер сматрам, да је за њега било обавезно мишљење двеју комисија и грађевинског савета а не једнога човека. Миниетар гра^евина П. Велимировић — Морам да констатујем одмах да ни првобитно сондирање није бидо као што треба да буде по правилима техничким, а то с тога, што нисмо имали справа за то. Пре но што се грађевина отпочела; пре него што је утврђен пројект, било је сондчрање, које су извршили Французи, јер они су мислили да праве ту мост за железницу. То сондирање такође није било извршено са правим справама за сондирање. Они су пробе ради побијали гвоздене шипове, јер они су мислили да подигну мост на гвозденим шиповима, који су на доњем крају завршени шрафовима. Дакле, ми нисмо имали справа, са којима би тачно испитали земљиште, на коме хоћеме да подигнемо стубове; дакле таквог правилног сондирања није бпло, и с тога се је првобитни иројект ослањао, што се дубине тнче, на аналогију, као што рече г. Јосимовић. Осим тога ценнло се и према дубини и земљишту, које се показало код железничког моста код Ћуприје, и ако између Ћуприје и Љубичева може да ^уде велика разлика у земљишту. А осем тога пројектовања дубина темеља ослањала се и на једном непотуно изнршеном сондирању. На тако несигурним податцима утврђена је у пројекту дубина темеља. Ногосподо, код свију таквих грађевина, кад се дубина темеља опредељује, мора да се констатује на лицу места, да ли је земљиште доиста онако, као што се сондирањем нашло, па ако се не нађе да је онакво, онда се чине, наравно, измене у пројевту и према томе, у овом случају поступљено је, као што треба Дакле поступљено је онако, као што се то чини у целом сввту. Ја могу да потврдим, да су сви наши железнички мостови рађени иа тај начин, и да је земљиште тако испитивано. Дакле и овде су комисије излазиле и прегледале земљиште, па су нсгде нашле, да стубовн могу чврсто де стоје на већ раније опредељеној дубинн, негде пак да се мора нћи дубље, као год што је било на Љубичевском мосту, где се нашло да стубоии морају дубље да иду. Сад да се вратим на оно, што је говорио г. Јоваиовић још о саставу пројекта Заиста је за састав пројекта расписан конкурс и дошла су 3 пројекта. Они су били упућени грађевинском савету да он да мишљење о њима. Грађевински савет је нашао, да од тих пројеката не одговара ни један потпуно потреби, само је грађевинскн савет усвојио стубове, мислим, из једног пројекта а на остало ставио је неке примедбе, па је саставио упуство за инжнњера, који је имао да преради тај пројект. Дакле пројект није скројеп по наредби министра грађевина, пего по упуству грађевинског савета. Ако дакле мислите, да је грађевински савет неко стручно тело, онда је ово рађено по његовом упуству. Сад да се вратимо и на онај вишак. Вишак износн 44000 за један стуб, а толико и за другц стуб, дакле око 90.000 за оба стуба. Ја опет, кажем ово, да како ја разумем закон, који каже да Министар грађевина руководи грађевине окружне и општпнске, као и државне, министарско је решење меродавно, како за једне тако и за друге грађевине. •Оно што он репш има важност, и исплаћује се оно што он нађе да треба да се исплати или из окружне, или државнс или које друге касе. Кад буде готова грађевина ја 1>у ако тада будем на овом месту тражити, да народ то платн, мањ ако неко тело као што је суд реши да то држава плаги, и онда би се то платило из оне партије, која се одређује сваке године за грађењо мостова. Кад се почела грађевина да гради, онда се почела градити на рачун народа, није дакле било мешавине, да и држава плаћа, но ако се нађе, да народ не може да плаћа и да не треба да плати, онда ће морати држава то да плати, Јер мост је потребан како за народ, тако и за државу. То сам имао да кажсм. Лррдсодник — Иретрес је свршен. Пошто није никакав ирелаз на, дневни ред предложен, го предлажем прост прелаз ' — :— I • -■ Одговоуии угкднцк 1'пнко Нетрови!,

на дневни ред. Усваја ли Скупштина, да се преко ове интерпе1ације пређе на дневни ред? (Усваја). Миниетар грађевина Пера Велимировић — Још имам да одговорим на једно питање иосданика. Л>убе Ћирића. То питање гласи; 1. Је ли доиста узет за довршење трасе тимочке железмичке г. Гунеш; 2. Са коликом платом и под којим условима; 3. Зар тај посао нису могли довршити наши инжињери, који су рад и почели, и 4. На чему оснива министар такву своју радњу ? Могу одмах да потврдим, да је узег г. Гунеш за израду овог пројекта. Он је узет ради те цељи са још 3 страна инжињера, који ваједно с нашим инжињерима имају да раде пројект за ову жељезницу, јер се мислило да ће биги могуће да се још у овој години отпочне грађење жељезнице, с тога је насгада потреба, да се хитно изради пројект. Министар грађеннна увидео је, да за тај посао неће бити довољан број наших пнжињера, за то је предложио министарском савету, и овај је пдобрио, да министар грађевнна за израду пројекта тимочке жељезничке пруге може да образује нарочити биро, и да може у исти одредити инжињере наше и стране, који су стручни за тај чосао На основу тога овлашћења, министар грађевина ступио ">ио је у погодбу са друштвом „Ајфел", које му је ставило на расположење г. Гунеша са још 3 инжињера, и тако се образовао нарочити биро за тимочку жељезницу. ШеФ тога биро-а био је г. Гунеш, као најстари инжињер, и по годинама и по олужби; и њему је предато, да он рукододи послом. За тим, кад је овај биро састављен, министар грађевина саставио је једну комисију, која се састојала из директора и три жељезничка инспектора, у којој је био и г Гунеш, и та је комисија имала за задатак, да да основе , но којима ће се израдити пројект. Сад пита се још : са колико су плате постављени ови инжињери 1 Гунеш је имао 2500 дин. месечно. и на крају посла 1 0000 дин. као награда. Дакле, под тим је условом он узет. Тај биро постоји од 1. Јануара, и он јорадио генерални нројект за жељезницу. Тај пројект је готов од Ниша до Зајечара, а предрачун је готов за целу Пругу од Ниша до Дунава. За омо парче од Зајечара до Дунава, предрачун је оцењен према подацима, које је белгиско друшгво, шго има рударску жељезницу, ставил.о на расиоложење. Као што видите, овај посао још није довршен Међутим сад је и престала потреба журбе у томе, што се показало да неће бпги могуће да се у овој години огпочне грађење, и ја сам пре недељу дана решио, да се овај биро укине, а довршетак посла да се извршн нашим људима , пошто има времена за то. Што није од Зајечара до Неготина још ништа урађено. то је с гога, што је имало две варијанте: мислило се најпре да се не нде гимочком долином, већ кроз Велу Реку па испод Дели Јована у Неготин, но по свој прилици, од кога ће се одустатн и онда ће се мораги спровести траса долином тимочком. Љуба Ђирић —■ За мене јо ова ствар без интереса. По томе, што мипистар, на кога сам ја упутио ово питање, није сад министар. Али кад је г. Велимировић морао као наследник г. Јосимовића да одговори на то питање, онда ћу ја само неколико речи да кажем. Ја сам питао министра са овим питањом , је ли Гунеш узет за израду плана Тимочке жељезнице ; под коју је цену узет и Д а ли С У твј посао могли да сврше наши инжињери. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ШГАМИА КГАЉ. СГНСКК ДГЖАНПК ШТАМПАРИЈК