Народна скупштина

109 САСТАНАК

но оставнги такво једио зло и неморал и даље да се шнрм. Ма да је дакле минисгар грађевпиа, који је у гоме иравцу одиочео радити, иаишао је на иезадовољство и оЈлоје1)ење, ја се ниак слажем с г. интернелаигом да јв то преко иотребно, а надам се да ће се од сада и даље у томе иравцу радити. Што се тиче иитања, ко ће илатн тај трошак, ироузрокован вишком рака на љјбнчевском мосту, то остаје дч се јоште надлежпим нутем расирави. Овако великн објекгп који се могу кулуком нзрађивати, као тако зваии „вештачки (художествени) радови", иадају на терет државе. Но држава не расиолажући довољипм средствнмо за то, кад иастане потреба и жеља да се какав већп објект гради, обраћа се обично народу дотичног краја са нптањем, је ли вољан да даде ирирез за иодмирење трошка око тога, па народ у много случајева на то прпст„је, као што је било п овде за љубичсвски мост. Колико се сећал овај је мост погођеи за маљу сшу од оне, којаје прирезо»^за ту цељ иокупљена, тако да ирегиче ако се не варам преко 80.000 дпнара. Дакле велпкп део ирекорачења иогодбене суме за наређеии већи посао тпме је већ покрнвен. Уа остатак иак, ако народ округа пожаревачког не прпсгаје да га прирезом допунн, морл се иужиа сума упогребптп из дотпчие позпције б џега миппстарсва грађевииа. Ако ли то ие буде, и ако г. г. ннтернелантн остају ирп томе, да гај трошак греба да плате иадзорнп инжнњер н министар грађевпиа, којп јс вишак рада наређпвао, оида пм ја могу пзјавптн да са моје сгране н на то ирисгајем. Не могу да говорим у име иадзорног пнжпњера, но шго се мене тпче ако нма какве крпвице у овој сгвари од моје стране, ево ја за иодмирење шготе сгављам иа расиоложењз све моје имање и сав гогов новац што га пмам. Држнм да ће се на гај начип г. г. питерпелангн задољигп. Ј. Јовановић — г. Јосммовпћ у почетку овога говора казао је, да сам ја добро проштудирао акта. Ја ћу само овом при.шком рећи то, да сам ја онда, ка* је Миннстар грађевипа иозпвао снакога да дође у министарство и да се увери о свему, како ствар стоји, опда сам ја то и учинио. Ирема то.ме сад држим да иема места тврђењу г. Јосимовпћевог иа завЈ >шетку његовога говора, да ја нисам добро акга разгледао, и остаје у пстипи оно, што сам ја казао. Риста Поповић — Као посланик округа пожаревачког сматрао сам за дужност да потпишем ову интерпелацију, а тако цсто бматрам за дужност, да кажем неколико речи на одговор г. миннстра грађевнна. Народ округа ножаревачког драговољно је пристао да се овај мост, који је неопходно потребан поднгне прпрезом. И народ је дуго нлаћао прпрезом. Но н кад се прирезом прнкупила довољна сума за грађењс моста, некако се грађење тога моста одуговлачило и морало је да падне неколико иитерпелацпја, те да се грађење тога моста једпом отпочне. II кад је једном грађење моста отпочето, опет морала је да дође друга ингерпелација, те да се чине нсправке, и да со оузбијају злоупотребе, које се у.грађењу тога моста чине. Ја, господо, нећу улазити у испишвање, да лп је правнлно гледншге г. министра •■рађевина, а које гледиште подржава и г. Јосимовпћ, односио начина рада на томе мосгу. Али некако чудно н необичио пзгледа, да се један посао, који је тако дуго пројектован п рађеп, може за неколнко дана опет битно да мења. Грађевина, за чији је план морао да се распише конкурс, јер није могао да се од наших инжпњера сврши за грађевину, која је толико интересовала министра грађевипа, да чак мора конкурсом да тражи стручњаке, видимо да се план за израду нлана и предрачуна тај тако брзо из основа мења, јер се њиме није предвидело оно, што је после неколико месеци наступило. Најзад, да је ово само Формалиа измена, ја не бих ии говорно, али ова измена кошта парод окр. пожаревачког 70 — 80000 дпн. Ви сте чули мало пре у чему је ствар. Казато је, да су требали стубопи да иду до извесне дубине, а доцније се нашло, да та дубина не би одговарала потреби и сгалносги, и комисија, коју је министар одредио, нашла је да треба да со иде

- 29 МАРТА СТРАНА 1399

још дубло; но та измена, као што рекох, коштаће 70 — 80000 дпн. пише. .1а наравно, не могу да гонорим о томе, јер нисам стручњак, алн имам да учиннм оиом прилнком једну замерку. У миниотарству грађевина постоји гађевински савет; и тај грађевпнски савет, доиео је мишљење, да се остане при оном првобитном плаиу, т. ј. да се не иде дубље, него што је одређено упрвобитном нлану. Но послс састави со некакав други савет и комисија, и нађу да греба да се иде још дубље, н да се том предузимачу да 60000 дин. Ако је грађевиноки савет доиста потребап, онда његопо мпшљење треба и да вреди; но у овом олучају види се, да минисгар мимо тај оавет, тражи другу компсију, која не одговара ни морално ни материја.шо за своја решења. Ја мислим да министар не може ни у колико да се правда за онако својс решење, јер мншљење грађев. савега мора да јо мородавно за г. мипистра, међутим решење ове комисије веома скупо кошга народ окр. ножаревачког, а ова комисија, мсђутнм, не одговара моралио ни материјално за своје решење. С тога ја држим, да је овде меродав. грађвнинскн оавет, којн је мора.шо н одговоран за СЈОје решење. Али мимо тај савет тражити нека друга мишљења са отране, ја држим да се ничим не можо правдати. Као што рекох, не улазећи у испигивање саме умесности тога нредлога, ја не могу да дозиолим да се обилази једно званично тело, па да се тражи некакав други савет са стране, који се не слаже са мишл.ењем грађевинског савега, н чије решење нрло скупо кошта наро^ Ја против тдквог поступка протеотвујем и искрено да кажем: ја не могу да се аадовољим с одговором г. мпнистра грађевина у овом погледу ; једно с тога, што ое то није деснло само у овом случају, а друго о тога, што, ако се ово једанпут не осуди и сузбиЈе, онда ће народ пзгубити вољу да жртвује свој новац на подобне цељи. Г. Јоца тепо рече какав је случај бпо са пожаревачком касарном, и како је она после са неким додацима кош гала два или три пута впше, тако нсто, начелотво окр. ножаревачког коштало је гри п четири пута више са додацима, који су доцније учињени, па тако изгледа да ће да буде и са овим местом. Ја не знам : има ли ту какве гаравције, какве сталности, можете лн ви народ гога краја да нагнате опет иа друге нздатке, кад су они једаи нут да.ш пристанак на извесну суму, а овнм се сад хоће да иде у бесконачиост. С тога ја не могу да будем задовољан са одгоиором г. мннистра, што овде није рађено, као што треба; разлозп пак господе : мипистра грађевнна, н г. Јосимовића може бити да су оправдани, ла је сигурније ово, што се сад ради ; али ако је то боље. омда је то требало још првн иут да се пађе; а после и грађев, савет не треба само Формално да посгоји, већ доиста треб да доноси решења, каква ће бити обавезна за министра, а не да он после тражи људе са сокака. С гога ја не могу да будем задовољан са одговором г. мннистра. Мидош Богдановић — Сва сс пигања овде своде на го : по ком је праву могао минисгар да пренначи решење стручне комиспје, кад је у самој реци Морави чинила испитивања, где ти стубовп н треба да постоје. Та је компсија нашла, да отубовн пе нду дубље од 1 1 метара, те да мост може да буде оталан; но г. мипистар грађсвнна имао је доброту да каже : за за мннистра није обавезно мишл.ење: да лн да прими мишљење једпе или друге комисије. Но у овом случају министар, не само да пије прммп они једио нн друго. већ оа свим нешто треће савет једиог човека што то по закону ннје ни могао ни смео чинити. , Сам г. Миннстар признаје да је прва комисија са стране конкурсом доведена н ово испитала, — е па »аш то је то гито мајвише и окривљује мнпиотра, јер кад је ова комисија нашла да ие треба даље ићи од 1 1 метра, а то је потврдио н грађемпнскн саиет, који је од 11 чланова, а после и друга комиснја. која је пред самн почетак излазила дала је исто мншљење: да греба да оотане по првобнтном плану, онда шта је смело друго да буде. Но сад се код мнннстра нашао човек, који каже: не греба приматп њихово мишљење, и не треба да осгане овако, као што су комиоије нашле, јер вели такво је мишљење опаоно помоћи. Ја мислим, да ако је тај човек био у комисији, да је ааслужио презрење и казну, што није то своје мишљење