Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУГ ЗА СРВИЈУ 6 ДИП. М8СР.ЧН0 ОД ЈВДНОГА ВРОЈА 0*40 дип. ЗА ОТРАНК ЗВМЉК П01ПТАНОКОГ СА.ВКЗА 15 дип. мкскчпо

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оброслав Р ужиђ, Љ уб . П, Ћ ирић.

Број 154

ПОНЕДЕЉАК 13 МАЈА 1891

г04има i

109 САСТАНАК 20 Марта 1891 године у Београду. 111'ЕДСЕДАВАО ИРЕДСЕДНШС Димитрије Кати! СЕКРЕТАР Љуб. П. Иири$, (наставак) (Пвтање иа министра гра^евнпа Л>. Инрић) У иеколико ми је позната та ствар, ја сам дознао да су иео тај посао око трасирања тимочке жељезнице. мог.ш да сврше наши инжнњери, да има за то стручних и способних људи, а то је нотврдио и г. министар грађевчна. г. Јосимовић. То што сам ја зиао да има такпих инжињера, којп бн могли да сврше тај нројект, кад су и на тераси радили, баш то и јесте узрок, што сам поднео ово питање и питао, па кад има тако способиих људи за овај посао, за што се доводе странцн да раде послове, да упрапо прерађују оно, што су нашн људи радили на тераси. Ја сам уверен, да су тај посао радили наши пнжињери, да би тај посао био савршеннји ч ммого јеФтинмји, него што га ради Гунеш, који не нознаје тај терен и којн ради само из онога. колико је могао дознати само по ономе, пгго је видео из плама који је прецртао. То је једно. Мени се чини, да у данашње доба, кад се на све стране вмче какве су рђаве Финансиске прилике у земл>и, нема с^.исла доводиш странце па их плаћати окупо, кад у нашој земљи има синопа, који могу тај посао да врше. Вн се сећате колико је блло борбе у Народној Скупшгини лане, кад је одобрен уговор за иншпектора наше жељезнице ; онда ја г. Ммливоје Јосимовић, као нов министар грађевина, доказнвао, да се и без то^а човека могло да буде, тим пре, што је тај човек добио плигу коју имају ммниС1ри. На кад је доказивао онда, да је много плаћен тај човек и да се без љега могло бити, то ми је дало повода да упитам г. Јосимовића, за што је дао Гумешу 20.000. дин. за 4 месеца, што износи по 5000 дмн. месечво, дакле толико, колико нмају и намесници. Дакле ето. гаква неправмлна радња бнв. мннистра грађевина, изазва^а ме је да учнним овако пигање. Моје питање треба да се сматра само као протест, протмв омакве радп>е ммнистра грађевима и нишга више. Миливоје Јосимовић — Ја, господо, не налазнм да је овде у Скупштини згодно место, да се о чисго стручним питањима много и на широко говорн; јер на послетку мораћете се у таквим стварима ослонитн на оне, које их морају бол>е разумевати, и који и одговорност за њихово расправљање морају да поднесу. У осталом, има и других разлога, са којих је од

г. Ћирића било са свим неумеоно, што сада ово питање у Скупштиии покреће. Извршење тимочке линије неће се никако моћи нредузеги без одобрења и овлашћења од стране Скупшгине, то према томе, када за то буде време, она ће моратн и тачно о свему обавешгена бити. Сада међугим, докле су припремни радови у току, расправ.ћање тога питања овде могло би само бити од шгете за повољно дифинигивно решење његово. Према томе, ја нећу говорити о гоме, шта сам као мннистар грађевина, по овој ствари урадио, као и шта је гребало и шта сам намеравао да и даље урадим. Једно само морам да констатујем, да видим да је ствар узела у неколико други правац; јер мало час г. министар грађевина рече, да ствар није хитне природе и да се у овој години неће моћи извршењу приступити. Докле сам ја на гоме послу радио, смаграло се напрогив, да је ствар хитне природе, и да треба сне спремити. те да се у овој години може већ и самом грађењу гимочке жељезннце приступити, па сам према томе и свој рад удешавао. А што год сам | 110 овој ствари радио, Скупштина може бити уверена, да сам радио по најбољем анању мојем, савесно и у интересу државном. Ја у овоме питању, из наведених разлога, нисам имао намеру да узимам реч; но како је г. Ћирић у своме говору одвећ често сполињао моје име, и то са неком мени Ј1еобјашњивом анимозношћу према мени — то са.м сматрао нпак за дужност да то учиннм, како Скупшгина не би остала под погрешним утиском. I ' Г. Ћирић уписује ми у велики грех, што сам на посао око нзраде пројекта за тимочку жељезницу ангажовао и неколико странаца, а ја Држим да то није баш толикн грех. Инжињерн наши који су радили на трасирању, свој рад на терену довршили су у главно.ме, једва до Божића прошле године, те сам мх онда позвао у Београд, како би одмах свом силом леглм на посао око израде пројекта. те да овај у што краћем року буде готов. У тој це «>и, мени је би.1а добро дошла и свака помоћ од страмих способних и искусних смага инжењерских, која ми се понудила. Извештен о мамери српске државе, да предузме грађење ти.мочке жел>езнице, г. Ајфел из Париза, послао је био већ раннје нарочитог ннжењера, у лицу г. Гунеша, да се са целим пнтањем упозна, да трасу на лнцу места осмотри и проучи, и да се посгара да спреми терен за евентуално грађење ге жел>езницо посредством Ајфеловог друштва Пре свега дакле, г. Гупеша ја нисам допео, већ се сам нашао овде, а када је видео докле је ствар доспела , и шта јоште ва .1 >а урадити, понудио је у име Ајфеловог друштиа своје услуге, у цељи да се пројект може благовремено довршити, те да се на основу истога могу отпочетн преговорн, ма,можда^ове године већ и само грађење предузети. Ја сам ту (ЈбнуДу, /Ка^ по државу корисну н добро дошлу, а са одобр^ивм ц^л№ЈШд.&, : \ приммо, те је на гај начин одмах образован џ"тл Ј 6 а' \

на"роч1гш бИЈ:)0"'за Д 1 е1Ш I ;3 ] и.\

«7 /