Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Сад долази »птање, у коме интериелант вели: ако је то постуиања иротпвзаконо, онда мпсли лн г. миипстар иредузсти корак, да се овој самовољн стане на нут и да се г. Лаза ио закоиу казни? Ја морам ирво да кажем, да ова ствар овако, како је подиесена, оиа је иодиесеиа без иодатака, без ближег одређивања иојединпх случајева. У ннтериелацијп само се у оиште каже, да ли ми је иозиато такво настуиање иредседника Алексииачког суда; поједиии се случајеви не наводо. Као што сам мало час казао, мени све до подношења пнтерпелацпје нпје било нозиачо то некоректно иостуиање председнпково, али по што ми је интериелацпја наднесена, стигла ми Је једна безимеиа достава, у којој се наводе два случаја н ваиомпње се, како је нредседник г. Лаза Протпћ иоступио у једиом а како у другом случају. Једаи се случај иаводи овакав. При кривнч. иретресЈ хтео је један кривац да узме себп за браииоца свршеног иравника, који је иисар код једног адвоката. Нредседник је ирпмстно да томе нема места и да не треба да буде, по шго има адвоката у Алексинцу, н објашњавао му је да треба да узме иравозастуииика. Овај је иа то објашњење нристао, алп је тражио да се забележи у прогокол, да је то пеко црисиљавање од стране иредседипка. Као другп случај иаводи се, да је један иритвореник, тражио да се па јемсгво пустп, па се, вели, да председник г. Лаза то тражење није ни изиео пред суд, иего је сам реипи, да иема места том тражењу. Ја сам иа основу те досгаве тражпо изјашњење од председника г. Прогића, н то ми је обавештсње стигло. Што се тиче прве стварп о пзбору иравозастуиипка, и ако то ие сиада у обпм пптериелације, ннак ћу да кажем неколико речи о овој стварн. Може се догоднти н збиља, догађа се, а 10 1зе свакп зиатп и из ирактике, да председинци судова имају разлпчпта разумевања о нзвеснпм иптањпма. На прплпку у § 11. сгоји да може свакп свршени нравиик застуиити п брапнтп другога на суду. Сад нека нредседиицп сматрају, да се та одредба § 11. косп са § 7, закона о прлвозасгуиннцима, да свуда где има два нли впше адвоката они нмају нраво да застуиију н ]>аде, иа тек у оскудици њнх, могу и други да раде, дакле, изгледа да то нма нротивречности са § 11 , н иошто је овај § 7. закона о правозастуииицима доиег доцннје. Има иредседнииа који кижу: докле нма адвоката, морап1 узиматп адвоката, а ако нема адиокага, којн су законом овла1ићеип, опда можеш узети н свршеиог иравиика као шго закои доиушта. И ако то интање ннје на дневном реду, ја сам о њему ироговорио неколпко рсчп, само, да се уверите, да о томе могу бити разпа мишљсња н 1>азумевања. И шта више .мимогред могу вам рећи: н ја сам иалазнм, да треба то нпгање сампм заионом да се пречисш н ако се до годнне састанемо, ја мпслим да иоднесем предлог те да се то закоиом јасно утврди, иа да не будо разлог разумевиња. Шго се тпче другог случаја, који се у достави наводн, као да г. Протић нпје хгео поднсги суду иа решење тражење једног ирптвореиика, да се ијсти на јемствп, на слободу — н ако то није случај, ктј.1 и се тнче судске белешке оиет да вам иапомеием. Ја сам добно од њег.1 обавешгење, да је он то гражење пзиео нре 1, суд п да о тој стварн посгојп судеко решсње; И иаравно вели сс у одговору, — ако не верујем, да могу из акта да се уверпм. На осиову свега овога, шгосам казао, могу пзјавигп још да иа ову иитериелацију, ц ако је она иоднесена у доброј намери, алп свакојако без навођсња иојединих случаја да на ту ннтериелацнју у којој у оишгс каже; Је ли мииистру нозна^о такво п такво посгупање.? Ја нис^м у стању да одговорнм нншта друго, до то што сам одговорио. А на крају овога мога говора, ја ћу изјавнтн г. Станку Иегровнћу п целој Скупштипп: да ћу се, колико год мн у Одговонт угкдиик РанЕО ПстровиК

властн стојн, труднти с једие страие, да заштитнм ауторитет суда, и да сачувам судије и нредседипке судова од свега, оиога што би могло њнхову част новреднти, а с друге стране бићу у свако доба готов, да не дам ннкоме, на био то цредседннк суда нли ма ко, да се огрешн о закон, увек ћу бпги готов да унотребпм сва средства, која мн стоје на расиоложењу, да томе станем на иут. Дакле, као што вам рекох, да у свако доба станем на пут незаконитостима, које бн се у судовнма догађале, јер мислим, да судови вазда греба да стоје на внсини свога задатка, како бп одржали аукторптет, којп треба да имају у земљп. Ја сам то имао да кажем, н мнслим, да г. ингерпелант може бити с овнм одговором задовољап. Станко Петровић — Ингерпелацнјом, коју сам уиравпо на мипнстра нравде, ннсам нмао намеру, да војујем што ирогив мииистра, него сам хтео да га унозиам са радом нредседника ирвостеиеног алексиначког суда. Ја сам навео неколнко дата у ннгерпелацији, међугим имам још иодатака, које ћу узгред да иапоменем, сгмо молнм Народну Скуиштииу да ме саслуша. На ирвом месту, ја ћу да ограднм себе, да се ие мислн да лично једиог човека хоћу да иаиадам и да изпоспм пеке пеисгипе у његовом раду; јер да сам то хгео да чпиим имао гам ирплике за то и ранпје. У нотврду овога, ја хоћу да поменем, да смо ми нмалн нредседнпка до лањске године у ирвостеиепом суду, Јована Несторовпћа, који је бно од 1881. годнне. Кад бнх ја хгео што са иартиског гледшита да износпм, ја бих пре пмао места да говорнм иротпв овога човека, који ирипада наиредној нартпјп, а не да говорим против опога иредседнпка, који ме ннједним иозпвом позвао иред суд. Као што рекох, Несторовић је био од 1880 год. у алекснначком суду, н ја нпсам могао да чујем, да се ико иротив њега жаш за ваку крупнију сгвар, н ако знам да било говора за неке сигније стварн, јер свн знамо, да једаи човек не може целом свегу бити добар. Али тај човек, у најгоре време, 1883 годпне, кад су нанредњаци билп, нпје чинио овакав иокор, као овај садањп, и ја с тога с моје стране иоштујем тога човека. Сад да нређем на саму ствар. Ми зиамо да је ирошле годиие извршен нзбор судија у касацпји, аиелацијп н председннка нрвостеионпх судова, но чијем је нзбору, прошле годиие у месецу Аирилу дошао за председннка г. Лаза Протић. Ја, у колпко сам расингнвао за гога човека, добпо сам извешће да је миран, н ,ја нпсам хтео да желнм ни за овога пн за опога, јер сам желно да само буде правичности у суду, иа бно ту лнберал нлч радикал. Није ирошло ни месец дана, а иоједиии људи из влр. Адексннца и околине ночелч су се жалиги на тог човека и иочелн су ичноситп његову иеиравилиу и иенраведиу радњу, а га његова неираведна радња највнше се огледа у нартизанству. То је, госиодо, иретеран иартнзаи, н он паргизаисгво примењује п уводи у своју дужиост, те том прплнком чнии освегу својпм иротнвницнма. Ја то нисам све у ннтерпелацнјн иавео, алн имам иогиуиа уверења од више људи, да је ои тако радпо. Неки оељанп, пз села Масговх, билн су онгужени за прогпвстајањг властп од некога ср. ннсара. Кад је нретрес био, иредседннк се иоиашао, како је то већ у ирактпку увео, но том је приликом папшао на огнор, н с тога је ствар изншла на новршниу. Овде треба да иомепем, да је тај ипсар срески, либерал. Кад су сведоци иа ире.ресу сведочпли оно, шго су зналн, иредседнпк је впдео, да го иде само у корист оптужеипх, н он је наредно Жпвку Матићу, иисару судском, да нпше само нсказе, који ће теретиги окривљене, но г. Живко као свесан човек, казао је иредсадннку, да он то ие може да чинп, јер не може на тај начпн да убија неколнко људи, јер му савес не дозвољава! да наводн оно, у нсказнма сведока, што ће их теретнгп н упроиастнти. (НАСТДВИЋЕ СЕ)

ШтАННА К1'АЛ>. ОРПСКК ЈГЖА11ИК ШТЛ НИАРНЈК