Народна скупштина

СТРАНА 1407

иомињем ; али као што рекох оиет остајем прн томе, да је то крајње поквареи човек п нека ме тужн на ћу ја то н доказатн. Председник — Претрес је свршен. Г. нрот.г Милан Ћурцћ пр?дложно је прост нрелаз на дневнн ред. Ко је за то, да се нреко ове нитериелацнЈе иређе иа поост дненнн ред, нека седи, ко је нротнв нека устаие? (Сви седе). Објављујем да је Скуиштииа усвојнла да се нреко ове нитериелације иређе на нрост дневни ред. Министар просвете и цркв. послова А Николић Има још једиа интериелацнја. То је ннтернелацнја Тодора Ра довановн1)а, којом ме ннта : зашто еннскои нишки г. Јероипм инје рукоиоложно за свеппеннка Косту Поновића учптел.а Јелашничког ; за шм наводн разлоге, зашто га ннје рукоиоложно, и обраћа се мивистру иросвете н нита га: иа основу кога закоиа неће да извршн рукоиоложење г. Јероннм, н зашго неће једнога одличног сриског учнтеља да рукоположн за свештеинка ? Госнодо, иа овакву једну интерпелацп.ју ја бнх могао да одговорим са две речп. Ја мог\ приватно да унитам г. Еппскоиа Јероипма, зашто га не рукоположч, алп га званнчио нс могу ии иигатн, јер то је само његово нраво и више ннкога другог. Он мма нзвеснс своје обзнре, које ми њему морамо оставпти, јер су то само његовл обзирн, п он је одгсворан за свој рад нред Богом н пред законом. То је дакле његов посао и ја у то не могу да улазнм. Г. Тодор вала, да је таЈ учнгељ добар човек. Ја го могу да нризнам, алп могу бтн са свнм некн други обзнрп, зашто се он ие може да рукоположп. Ја се о тој стварп могу само нриватно да разговорпм и са њнм да сс обавестим, те да се дође до резултата. Према свему овоме поштовани иослаипк г. Тодчр ненадлсжно је упутио ову питерпелацнју иа мсие, јер се ја у оваквс послове званпчно не могу мешатп. Тодор Радовановић — Ја сам иптао миннстра о томе зашго г. Јероним ннје хтео да рукоположи ов^га учнтеља, кад јс већ било донето решсње, н шта томе стојп на иут, јер знам, да је један рукоположеп за свештенпка, којп је отерао своју жеиу, п који је неморллног владања, а овога човека, којн је доброг п чистог владања неће да руконоложи, но чак назива га н безбожинком, а да је иодпео од Томе карту Јероннму он бн га рукоположпо, нз тога се внди да је то иарчнзанлук јер од приложених увсрења впди се, да су њпх преко 100 молнлп да се руконоложе а њн\ два трп, п то Тома жа.шо се он, Јероппм њега послушао и но томе ја иисам задовољан са одговором. х Тома Јовановић — Стојп то, да је бпло решења, да сс овај Коста рукоположн, алн да ннје ]>укоиолпжсн с тога, ипо чпм је дознало грађаиство онога мссга, за ко.јс хоће да се рј К0ПО.10ЖИ, одмах је нзјавпло, да он нпје достојап за свсштеника, п да пе треба да сс уведе у ред свештенички, те да се иосле н остали свештсннцп називају вуцнпатинама сало због таквпх људи. Он је био нод судом за нокушај убпства п опсовао .јс Бога и Богородицу те због тога ннсу га ин рукоиоложн.ш. Зар сме једаи владика да га ]>укоиоложн, кад дођу 200 потписа од стране оинх нарохпјана, за коју на]>охију хоће да се рукоиоложе н кажу да га пеће да га приме за свога иароха, јер је педостојап за го место. Владнка је овде са свим по закону остуипо н тога човека ннје хтео да рукоположи за свештенпка с тога што је бно под судом за убпство н што .је нсовао Бога п Богородицу. Мииистар просвете и цркв. послова А. Николић — Ја сам мало нре одбио оно што г. Тодор тражи, Јер нолазнм, да је то право самога снискона н да нсмам нрана у то да сс мешам. Ја сам одбно данлс, што он каже да нема права. А <ад морам да одбпјам п ово што г. Тома велн, да је г. епиеког Јеропнм нмао п]>ава. У томе је баш глариа ствар, господо, Ш10 мп ие мо.^емо решиватп нн као што кажс г. Тодор да он исма права, ин као што каже г. Тома ди он има прана. Ја мнслнм, да сс Скунштниа може с тнм задо вољптн. Тодор Радовановић — Молнм за реч ради днчмог обавештења са г. Томом Јовановпћем.

Председнк — Скупштнна је одлучила да се више не говори, п нрема томе не можете добитц реч. Тодор "Радовановић — Молнм вас, само две речн да кажем. Ннје нстина, да су се 200 жалнли, као што вели Тома, него сапо 20 а 200 су молнлн да се Коста запоип, и ннје истина то што да се иаводи. Председник — Објављујем да је иретрес свшен. Стављгм на гласање. Пошто ипјс нредложен мотивнсан нрелаз на дневнн ред, то, ко је за то, да се пређе на прост дневнн ред, нека седн; ко је протнв, нек усгане? (Сви седе). Објављујем, да .је Скупнтша усвојнла п]>ост нрелаз иа дневнн ред. На реду је одговор г. миннстра правде. Министар правде Гл. Гершић — Г. Сганко Иетровић народни иосланнк, унутно је иа меие интерпелацпју, која се тпче рада нредседннка алекснначког суда, г. У1азе Протнћа. Садржина је ове ннтерпелације у томе, што, као што г. интерпелант велн, г. Лаза Иротнћ, као председинк суда у Алексннцу у белешци ирн претресу криг.нчном плц пзвнђају грађанскнх сиорова ис бележн оно што иарннчиа страна нлн сведоци кажу, иего уводи тамо оио, шго је њему воља, а све на штету онс страпе, којој хоће судском нресудом да се освети. У пнтересу правле г. носланик ппта ме: ирво, да лп је мспи такво поступање г. Лазе Протића иознато? Ја на то нрво пптање имам да кажем, да све до дана иатерпелацнје г. Сгаика Нетровпћа, иишга мн ннје било о томе познато, нптн мп је ко шго доставпо, ннтн мн се ко жално, и према томе ја, разуие се, иисам ипшга зиао нитп сам што радптн могао. Што се тиче другог интања, да лп је тако његово поступање саобразио закоиу? ја нмам да кажсм ово. Оно, шта ће се забележптн у судској белешци нлп протоколу, то је регулпсаио самнм закоиом. Тако и. ир. у § 167 грађ. поступка стоји ово: »сваки парипча]) нма нрава захтеватн да се све оио, што Је он иавео и опо шго је иротпвиа страиа иавела и прпмала, а решсњу парннцс донрнноси, у белешку станн, у колнко то |ужбу нренначава, нсправља, нлн поткрепљава." Дакле, свакојако по самом закону свака нарнпчна страна пма право да захтева, да се у судскн протокол забележн оно што може пмитп вижносш за саму паринцу п за саму сгвар. И прсма томе, разуме сс, ако бн донста председинк, којн руководн пзвештај плн нрстрес, збнља тако радио, да иеће да забслежи у протокол оно, што донрниосн стварп, опда иема сумњс, да се тај и,едсединк огреишо о закои. Но и ту нма иачниа и срсдства да се парипчна сграиа сачува од самовоље нредседаиај) ћег. Нре свсга вн знаге да свака нариичиа страиа нотннсује и]>отоко .1 н аотаисује га тек онда, ако налази, да је у аротоколу све забелсжио, што аарничка страна налази дч треба да уђе. Ако дакле, једна париичка сграиа иалазн да у протоколу инје забележеио све што треба, онда она ие мора иотписаги нротокол и може иротив гога протесгвоватн, о чему разуме се нма суд да решн. Ту се мора нрпзнатп да пма пеке цразнине у закопу, јер се баш ие може нрецпзпо одредпгп то, што се вели: л свакп нарннчар пма ирава захтсватн, да се свс оно што је ои навео, а ре> сњу парннце донрнноси, у белешку ставн п т. д.« Збпља може сс десптн да нско тражп да уђе у белешку оно, што решен.у нарпнце не донрнносн п сад то не може се тачно одреднтп, шта решсњу паринце донрпиосн н ако бн се сад у томе нојавпла несугласиосг пзмсђу иа]>нпчке странс н оиога, којн руководн нрстрес илп пзвнђај, онда то треба иеко трећи да цсип. И кад се тако нешто догодн, онда ствар може доћп до вншег суда гиме нгго нариична страна пзјављујућп иезадовољсгво нлп жалбу може у том своме акту напоменутн, како је прн самом претресу било ненравнлностн. То сад долазп пред вншп суд, којп 10 пма да оцеии. Дакле као што видпте, пема сумње, кад би нредседипк хтео самовољно да ноступа, има заиоискпх средстава, да се ирогив тога може да војује, н ја збнља констатујем да би к) бпло иро тив закона, акр бп председавајућн гако радно.