Народна скупштина

СТРАНА 1406

НАРОДНА СКУП1ПТИНА, САЗИВ ЗЛ 1890 ГОДИНУ

Јоксим Павловић — Да инје г. Паита (Јрећковик казао да питериелаП1И иису рааумвлм свој лоложај, пе бнх гонормо, алп кад је он казао да ми нмсмо схватилп своја иравч оиако вако гребм, онда морам да кажем неколиио речи. Кад емо ми интериеииса.ш лниистра иросвете, за што мнтроиоиит не верма иресуде духовиог еуда, онда г. Иоша каже да ми но Ј^аиумемо свој носао. Јсдноме свештеинку даје се да ирима бир на два мвста н го ио нољи мнгроиолнта, н кад ми нротестујемо иротиву тога, г. Ианта каже да мн немамо места. Вн сте мулн говор г.. миннетра нросвете, којим се он ноказује као велнкн нрнјатсљ наше цравене главс, епгурио у ннтересу ]>сда н мира, н 11:1 одговора на сва ова пнтања могло јс да сс ировиди да пма мепа евнма овнм поташпма и да је хтео да наштнти митронолита. Ја то одобрлвам п мислим да црква н држава треба да нду руку иод руку н да тако воде Д1>жавну мисао у наиредак. Алн то игго миелн н хоће мпинстар иросвете, митронолит Мпјајло изгледа ми као да врло мало на го мнсло. Ја нећу да напомнњем овдс иеке друге неиравнлиостн. Мнтроиолнт Михаило има свог нротођакона и тај је иротођакои секретар у коизисторији и он иогрже њега кад хоКе ои га оо.ре!>ује да иде на другу службу, да пма хоиорар у шиоли нтд. Из свега овога ја нзводпм то. да је глава црквепа доследна сеСн п да хоке све да тера. Мн емо тражнлн једипо то да ее законн врше н где закон ннје извршси, да се то поирави, а иисмо тражплп оно па шта ннсмо ималн нрава по закону. Менн се чнни да црквена страна инкако не може да сс номири са новим уставннм стањем, н иорегком. Као год што св. ппсмо вели, да је Мојеије лутао 40 годпна да уђе у обе1|ану земљу, па ииак ннје могао да уђе у њу, него је умро на граннци њеној; исто тако изгледа мн да н митрополнт није могао да }1;е у нов устав п у нов живог, којн јо устав нроиисао. За то мнслнм да миннстар нросвете треба да обрати најозбнљннју иажњу да се закопн црквенн н грађански штпге и да се нрава иојединаца н државна иотпуно очувају да ие бн п на идуКој Скупшп.ни иптали: зашто је одузето некоме какво ираво н за што да се пс вермају решења једиога суда, иего да се ради но вољн иеког другог. Миниотар просвото и цркв. послова А. Николић Ја мислим да јо г. Панта Сроћкови!), улааеИи у сгвар онда вад није имало шта да со о ствари говори, изазвао дебату која може свакојаке садржине да будо. Ја сам имао част да наја1Н!м Народној Скупштиии, да по ово четири иитерпелацијо треба да анам Факта, места, датуме и лица, да имам сва потребна службена акта п радње о томо и молио сам Скупштниу и г. г. инториеланто да пристану да одгонор на ово дођо доцнијо или да прнстану да не дам одговор, пего да даљо раднм по овоме, с тога што ннсам имао могућиости да снречим одгоиор. Ја изјављујом да ћу у раду пазити, и ако је негдо омашеи закон ја ћу опоменути па то и нидећу јосу ли поотуицн духониог суда ч митрополита правилии п да ли ко од и,их нема права. Због гога што су ове инторпелације про некодико дана подноге ја изјављујем да сад на те нитериелацијо не могу да одгонорнм и молим г. г. интерпелантв и Скупштину да се задовоље с тнм, а ја ћу даље раднти по ономо шта треба, п молио бнх Свупштину да ннкако не улави у такву добату која нема садржине пи смисла. Панта Сл. Срећковић — Ја сам казао, ако су то оне ин1 орпелацпјв којо со налазо у „Диенном Лиоту®, опе немају меота и мииистар треба да их иоцона и бацн. Милан Ђурић — Господо, неоспорно је право пароднпх пооланика да могу чинити шггерпелације п питаи.а на мннистре, као шго је неоспорпо и то, да је минпстар просвете и цркв. нослова иадаорпа власт црквена, а митрополиту и епископима првпидају унутрашн.ц иослови црквенн, Ја мш лпм да со можемо аадовољитн с тим, што је министар кааао. да ннје прибавио дата која треба те да може одговориги Скупштини. Мчш не остаје вишта друго него да кажем као овештеннк, као Србин и народни иосланнк, да је свакада било среће за нашу вемљу, кад је мио хармонвЈе мзмеђу сиетске и црквене власти, таква' харионнја стоји оада намеђу црквеие власти н оадање владе, јер

кад не 6и тога бнло сама нлада има могућнооти да свакога иогсоти да со крсћо у граппцама аакопа. II над видимо да се наша црквона јерархија креКе у граннцама земал >ског Устава, чувајући иравославну веру, онда из гаквога сагласнја, Ја иислим да со можемо надатп благотвориом утицају. И ја мислпм да но троба да губимо времо, пего да проко овога прсђемо даљо иа дневни рвд. Ви вИдиге шта Јо бнло у Цариграду. Тамо је иноворни оултан п неогранпчепн господар сматрао као Јодап мудар и срећан корак да учипи сагласије са православном ваоељвнском пагријаршијом и да уклонп несугласице, којо су со било породиле измо))у патрпјарха н љегово владе, и кад се то чиии у ТурскоЈ царонинн, онда тнм пре томо сагласиЈу пзмеђу цркно н државе треба да тежимо ми у нашој земљп, гдо смо снп Јодно нранославно вере и гди су Јерарсн Срби, којнма добро народа и отаџбипо ложи на сриу, јер на такво слого моралне, и држава постаЈо Јача, из којо народ можо вишо користн добити овуда и на сваком месту. Дакле, да не заборавимо кад је се постигао сноразум између султана и иркве васељвиеке, прошлог лога, онда јо у свим црквама, џамијама и осталим месгима, свечано манИФествован тај споразум као велико де.10 државиичке мудростк садашњег султапа Хамнда а православље јо пред цслим свотом а слава Вогу", славно триумФирало. (Одобравањо). Тривун Милојовић — Као интернелант задовољно сам се са одговором г. миннстра нросвете, за то што јс казао, да ће узсти то у рад озбпљан н да види све шта би требало по њему да се урадн. И због тога не бпх устао да говорнм, но гражно сам реч једино због Иаите Срећковића. Но мошто му је мој друг н иријатељ Јокснм врло добро одговорно, да 1јС му бигп доста до 1 новембра, када ћемо се оиет састати и г. Ианти боље објасннтн, да ли нмаио ирава иодиоснти ннтернелацнје н пптања илн не, п ко пма па го нрава, кад га немају иароднп носланици, то одусгајем од речи. Арсенијо Прокопијевић — И ја сам задовољаи са одговором на интерпелацију, алн нмам само да учнннм једну прнмедбу председнишгву, што је за све време дебате поводом ове нптерпелације, толнко било благо нрема оним посланицима, који су утицали у реч, како у говору г. мнпнстра, тако н у говору осталнх носланнка, и са тим угнцањем у реч нзражавалн се тако, како може само да ирпстојн децн онде, где јарак заграђују, а ннкако ие долнкујс да се такве речн нзговарају у Скунштини. Тако кад је било говора о јсдиомо свештеинку из иодрннског округа, г. Кундовић унао је у реч, а ннје смео јавно да усгане, н казао је да га оп зна, и да је то једна вуцибагнна, н па те се речп Скупштина насмејала. Ја нећу да застунам тога свештеннка, алп тако псто заступам свештеннчкп сталеж, као год п другп што застуиају својс сељаке. Ја нећу ннкога да браипм, алп томе меета овде нема. Али ако хоћете кога да пзрезилите, онда нмате иута, а то је да тражнте реч од нредсединштва н сада можете да кажете о томе свештеннку што год хоћете н тај бн говор, онда бно у станографскнм белешкама, ирочитало би се како један народпи иослаиик назпва једног свештеннка вуцнбатином пред Скупшгпиом а Скуншгпиа се томе само насмејала. Ја бих вас молно г. нредседпнче да од сада сабрањујеге такве речн, него нека свакп устане на нска каже јавио н опда ћс се онај моћн браннтн противу тога. Предоедник — На прекор иопа г. А^сеннје Нрокоппјевпћа, који није пишта говорно о самој ствари, налазнм за пужио, да нзјавнм, да нредседпнштво руководн иословнма онако, како нословипк скуиштнискп иаређује, п иеда ппкоме да унада у реч ; алн ако је што неко казао у лармп, што председниипво није могло да чује, то се онда иредседништва ин мало не гиче, јер савршеио ннје у стању да руководн н скуиштписким радом н да чује шта ко у жагору нлн безт^ажења речп говори нз клуне. Велизар Кундовић — Донста, господо, стојн оио што је казао иоштоваии послаинк иоп АрсениЈе да сам ја уиао у реч н да сам коаао да је тај свештеник вуцнбатина. Ја остајем ирп томе, и менн ие дозвољава образ и част да кажем јавно у Скуиштннн шта донста тај нон чипп. Ја само за рад аукторитета свсштеничког и саме Скуиштиие нећу то да на-