Народна скупштина

СТРАНА 1422

, САЗИВ ЗЛ 1890 ГОДИНУ

Као отац, као верни поданик Краљев, Ја нећу да будем са Сиоје странс ни узрок ни повод таквим појавама, које потичу из рааних нзпора, од погрешних предрасуда, од успомена бурних дана, а поглавиго н непрекидно са оне стране, која би по осе)>ајима према Мом уавишеном Сину и Господару, и по дужностн према Њему требала да разумс да го бити не може и нс сме. Усљвд личних особина, данас и сувише иа вндик истакнугих, као год и злонамерних савета, спаким дапом излаае појаве, штегне по престо, н по земљу. Излншно потрзаље распрапл.епнх питан.а н свршених чипопа, н самом спетом црквом као таковн прнзнатих, сваки, даљи захтеви положаја и праиа, која по Устапу и позитнвпим законима земаљскнм не могу нмати радн.е, очито протпнне монархнчким начелима, очигледна борба н данас, као н за време Мојр нладапннс, за превласт у држави н с љом скопчане сплетке и алоупотребе и држапннх и прнпатних тајна, то су -гакта, која те траапице рађају, подражују и обслежавају. II поред спеколиког ирапилног гледншта н Крал.епсксг Иамесништва н Крал.евске Нладе и Народне Скупштине, те трзавнцо чипе огромну штету праннлном раавитку земаљских послова н кредиту н угледу Србнје. Повесница српска ће достојно оцепити такан рад а праиу осуду пад њим у споје преме глапа Дома Обреновнћа, пети од Наше лозе, Наш узвишени Господар н Краљ. Њу са стрпљеп.ем и с пором у Нашу породичну изреку очекујем, као и са мпрном савешћу, да сам као Владалац на Нрестолу само служио вншим ннтереспма српскс државе, и после моје абднкације интереснма Његопог Велнчапсгва Краља Александра I. Желећи са споје стране олакшатн положај оном стап.у, које сам сам створио земал.скнм Устапом повнм, и Својом абдикацијом, у дубопнм осећајима перности н оданости према узвишеној лнчностн драгог Ми Сина и Краља са упереи.ем о мудростн Крал.евског Намеснншгва, о осећајима родољубл.а и преданости престолу Краљевске Владе и Народпе Скупштипе. као и целог народа, Ја сам намеран отпутопати кроз неколико дана, а уздржаћу се од доласка у Србију до пунолетства Његовог Величанства Крал.а Александра I. Част Ми је о тој Својој одлуци иавестнти Краљевско Намесвиштво, 1Ч'АЛ.1:ВСК0Г ПАМ12СНИШТВЛ ИСКРЕНИ ПРИЈЛТЕЛ. Милан. Вића Радованевић — Ношто је Скупштина саслушала овај акт бин. Крнља Мнлана ја мнслим да би требало поводом исчог акта да донесе извесну резолуцију, којом ће да овласти пладу да регулише питан.с краљевских родигеља, сходно оној резолуцији, коју смо зимус донели поподом молбе краљице Нагалије. Ја се надам да ће се Скупштина сложити са мном да овластимо нредседништво Скупштине, да оно папише такпу једну резолуцију и да је предложи Скунштнни иа пријем. Председник — Има ли донољап број посланнка да потпомогну онај нредлог г. Виће Радовановића ? (Потпомажу га нишо од 1 0 посланика). Пера Максимовић — О овом акту нећу сад да говорим одпосно садржнне и,егопе, него ћу узети реч тек онда, када се ово нитап.е распетли са отране самог послоппика и Устава. У колико јс мени, а и пама спима, ноаиато, зна се да Окупштина може имати на рсшаван.е нли предлоге закопске, које влада подпоси, нли предлоге. који потичу од стране послапика, аа тим интерпелације, молбе и жалбе и још само два акта, а 10 су престона беседа н адреса, Ова; акт у опој садржннн какав је посдат, пе спада ни у један од оних аката које сам поменуо. Тражнм обанештен.а да мп се каже: како се сматра опај акг, н да ли га плада снагра као ак од смоЈе страпе, јер онде се пе пиди да јо то н.ен акт, него акт бив, Краља Мнлапа, и ако ои Гшло то да је то оамо акт Крал.а Милапа, онда да лп се ово има узеги као молба. Предлогу пак В. Радованопића мени нагледа да нема места по пословпику, ман,

ако се у овом случају хоће да уведе једна иона ванредна мера да и председнпштво предлаже резолуције. Дакле, ја мислим, да нема месга да председпнш гво поднесе предлог као председништво, него то може учинити послаиик нли плада, и онда би коректпије било да је г. Вића Радонановпћ сам иодпео предлог ако га има, јер председпиштво је адмииистратинпа личност н као председпиштво не може да подиоси неке предлоге, него то могу учипнти само посланици или влада. Вића Радовановић — Ја мислим, како је год Скупштнна коректно радила кад је зимус донела резолуцију поводом краљичиног меморандума, тако се овде може да доиесе резолуција и не може се сматратн да је ово молба једпог грађаиииа Дакле и овде може се учипити изузетак као и зимус, приликом краљичиног меморандума. Председник минист. савета, Ник. П. Пашић — Овај је акг од прнлпке такве исте природе, као што је акт Њеног Величаистпа Краљице матере, којнм је се била обратила Народној Скупштнни. То су саопштеља, и пошто та саопштења имају нажностн како за Владу тако и за Народну Скупштину, то ја држим, да оно шго се саопштава Скупштини, она треба да узме к знању н да овластп Владу, да по том акту може поступити н донети какво решење. Ранко Тајсић — Овај се акт не може никако упор » дити са актом Краљице Наталије који је Скупштина решавала у тајној седници. Онај акт Краљиие Наталије био је упућен на Скупштину и донессп је био председнпку Скупштине а дат са натписом; „Народној Скупштипи, а у омом акгу бившег Крал.а Мнлапа натппс је: Краљевским Намесницима." Навођење, да се тај акт може да изравни са актом Краљпце Наталије са спим јо неумесно, јер у пословпику нема пичега са претпоставкама, пе;о сваком акту који долази на предстонички сто има своје пме где сс упућује, Овај акт не сматра се да је упућен Скупштини а даје упућон Скупштипи ред је да се као молба упути једном одбору, нпаче снаки други поступак био би неустапан н пеопрапдан н зато се слажем у томе са г. Пером Макспмовићем, — стим даје ово туђа приватна изјапа а не скупштинска, — и иеможе се узнмати нпкако у решење. Велизар Кундовић — И моје је мишљење, господо, да ово иије истоветни акт са актом Краљице Наталије. Краљица-мати поднсла је Скупштини молбу, управо протест, што јој се не да да се састаје са спојнм сипом, и тражила је од Скупштине да јој се дозволи то право. а овај акт, то је ппсмо Краља Милана, којнм он доставља до знања скупштипи да нутује. Иа нека га, нека путује! Какну резолуцнју ми имамо да доносимо по томе? Ми то имамо само да примнмо к знан.у и да му пожслимо: срећап пут. Алимпије Васиљевић — .1а хоћу да кажем неколико речи у овом истом смислу, у ком су то казали днојица пре мене. Да је Краљ Милан упутио Скуиштини опај акг, Скупштипа би морала донети резолуцију по њсму, али оп пише једно писмо Краљепским намеснпцнма н кажо да је намеран до отпутује и то се саопштава Скупштиии ради знања. Дакле ја не знам, какву резолуцију Скупштина можо сад донети по томе, кад се пикаква розолуција не тражи, него Скупштина може то само прнмити к знању, алн нена викаквог основа да по томе доноси какву реаолуцију. Министар просвете А. Николић — Ја сам устао да кажем нсколико речн с тога, шго сам вндео да се не представља оно што је у ствпри. Ирпо је г. Максимовић, па су после и друга господа узелн да траже, у коју категорију, пословнпка треба увести овај акт. Ја мислим да нам није тешко сетити се, да народпа Скунштина може нмати послова и мнмо оне који су означене у послопннку. На првом месту пре но што означим те нослове, ја ћу да кажем како Факта стоје, јер ннје јасно нредстављено. Скупштипа је видела, како је овај акт предат председништву, и тиме је овај акт постао не само онога, који га је писао, него је тнме тај акт дошао н до нладе.