Народна скупштина

111 САСТАНАК - 30 МАРТА

Са које је стране дошао до оладо н зашто, то је лако разумети, јер опде је у пптању иешто тако важио, да о томе мора водити старање и влада и Скупштина. Догађај овај, ко]и се у акту Преставља није дога!)ај принатне при;>одо, него је толико важап, да о томе не само нлада оодп бригу, него да она познва Скушитину, да узовши овај акт к знању и сама доиссе резолуцију. Тиме би озај акт добио каракгср, једиога акта владе, упуИеног иа Скуиштину. Сад би дошло нитање: да ли би се могло независно од онога, што је у пословнику одређено, нешто по овоме акту да ради. Ја бнх вам накео један прнмер. Замнслите, да влада излештава Иаролно Продставништво, да је се десило какво рођогБе, каква радост пли СМрт, жалосТ у некоме странои владалаЧкоМ Дому, Сетите се случаја кад је била Скупштииа 1 888 год., кад је умр'о немачки цар. Зар не може Народна Скупштнна добити саопштење о таквом једном догађају и зар може онда Нар. Скупшгина, прегледавши све категорије онојнх послова по пословнику, да каже: по нашем нема ни једне хатегорије у коју би тај акт могао да до1>е и ми но томе не можемо ништ да радимо? Зар скупштима не може нпшта да ради, никакву резолуцију да донесе, кад се догоди такав један важан догађај ? То би било несмислено. Народна Скупштина, ако хоКе, може по томе да ради, може да изјави своју жалост, ако је жалост, радост, ако је радост. Она можо да овласти председпиштво, да то својим нутем саопшти и представи влади. Дакле ја вас молнм, да но кл.тегоријама пословника ништа не тражиге, јер гамо нема шта да тражите. Случај није гакав, као што је овде представљен, да је писмо бив. Краља Милана Намесницима упућено. То је један саопштај од страие владе Скупштини, да је се догодно једаи тако важан дога1)ај, то је баш оио што је за Скупштину врло важио и о томе Скупштина може да донесе своју резолуцију (Одобраваље), Пера Макеимовић. — Ја нећу оиде да улазим у саму ствар, да гоиорим о овоме акту, него ћу онет прсћи на оно Формално питање : како г. мпнистар председник сматра овај акт. Он треба у исто доба да изјапи, да ли је то акт владнн, јср од таког љеговог прецизног одговора, ми би могли да оценимо о предлогу Вићс Радоиановића. Пре но што се донесе резолуција, троба да се зна, да лн је то акт владин. Мени изглода да би то била једна аномалија, ако се ово питаље не расветли. Председник — Изволте чути како гласи предлог Внће Радовановића. (Чита). Пера Максимовић — Ја мислим, ако је то акт владиИ, онда мора он да прође кроз ону процодуру коју нословник наређује. Ако ]е то акт нриватна човека, онда опст мора да прође кроз процедуру , коју сам мало прс поменуо. Нпкакви други разлози не могу бити, да се то питање може друкчије ванредно решити, и да се резолуција може донеги пре, но што тај акт прође кроз оно Фазе, којс сам нагласно. Кад Скупштина доиесе овакпу једну резолуцију, то није као што рече г. министар просвсте, да је то једно саопштеп.е , да се неко родио нли умро, јер то Скупштина прима к знању, а овде се премаже да Скупштииа донесе резолуцију правне вредности. Ја сматрам, да пре тога овај акт треба да нрође све све Форме, које прописују Устав и пословпик. Стојан Рибарац — Ја сам, госчодо, имао пре свега да учиним једну Формалну примедбу, на начин којим је извршено саопшгење овог акта Народној Скупштиии. То је онај начин, у коме г. председник рече. да има један акт Крал,евских Намесника, упућен Народној Скупштини, и у коме је оскулевала изјава и о том, да јо и влада тај акт призиала. Међутим , г. министар просвете сам је у свом говору попуиио ту празнину, која се у први мах по мом мишљењу појавила, тако да са моје стране немам разлога, да сад на то дајем своју реч. Питање друго много важније од тога јесте опо: колико се има да сматра овај акт бившег Краља Милана. Скупштнна пп мом мишљењу, не може ни једном акту да да други значај него онај који он у ствари има. Но томо, мишљење г. Пере Максимовића, да овај акт има да се узме као молба, ненсправан је за то, што он не садржи пикакву молбу, а тако исто није ни жалба, јер не садржч никакву жалбу. Само у томе

случају, кад би овај акт био доиста мо |ба или жалба, Скупштина би требала, била би дужна да образује један одбор н да га гоме одбору унути. Ја ова) акт с.матрам као И.|јану И председнишгво по чл. 46. пос.швпИка, правИлпо је урадило п1го је пре прелаза па гповни ред, саопШгила СкуЛ|Нт|1нИ ту Изјану, шго је казало да ће председништво учинигн једио саонштењп, нре прелаза на дневни ред. Сад настаје пнтање о томо, како троба Саупшгина да се понаша према овом акту. Како овај акг ие садржп никаКВу молбу Нлн Жалбу, онда ја мнсшм, да Скупштина може да овај акт само Прими к зИању. Но, исго тако мисДим; Да пе бн било Прогивно нословнику; ако бн Скупшгипа Дала какиу своју изјаВу ПовоДом ово^а акга, Оно прво пнтаље, да Скупштиаа прими к знању овај акг значи, Да Окупшгпна нема ништа по томе да радн, а ово друго ако се усноји, да опа да какву изЈаву на акт биншог Краља Милапа значн, да она има нешто да каже, а шта ће да каже, то је њоиа ствар. Ја мислим, да је ово гЈедншге саобразио иословинку. МоЈ прнЈатељ г. Купдовић рече, да Скупштина треба само да ћрнии ову изјану к знању. У томе погледу ја се потпуно придружужујем његовом мншљењу, или као шго рек">х по би било протиино пословнику, ако би Скупштина донсла и неку своју одлуку поводом то нзЈавс. Овдо со цоЈавило једно питаље законско н Ја сам осећао да сам у таквим пигаљима дужан да дам своју роч. Пера Максимовић — Рђаво мо јо разумео г. Рибарац, Ја ннсам квалиФиковао какав јо то акт т. Ј. да ли је то молба илн жолба или је интерпалација итд., — Ја сам само обележио колнко категврнја нма скупшгинскнх акта. а нисам казао у коју категориЈу спада оваЈ акт, већ сам о томе тражио обЈашњеља од владе, Хока Анђелковић — Господо, овај акт констатује одлазак из Србији Њ- В, Краља Мнлапа, до пунољетства Њег. Величанства Краља Александра I. и поводом тога, г. Ви11а Радовановић предложио Је, да председништво Народ. Скупштнне састави једну резолуцију. Но усљад тога, као што сте чули, г. Пера Максимовић говорио је о томе: како ће се ова ствар расправити пред Скупштином кад је нема у пословнику. На ово Је умесно н гачно одговорпо г. министар просвете. Међутим, ја ћу да се задржим иа ону изјаву г. Кундовића, коЈи каже : довољно Је да оваЈ акт примнмо к знању н с тим је свргаено. Господо, ви знате да и у обичним пословнма службеним, до.:азе различиа акта разним канцелариЈама и шта се с н.има радн. Просто шеф канцелариЈе илн стареплша сам, напише на полеђини долазећнх акта или „прима се к знању" нли у извесним прилнкама мотлвишо то своје „прнма сс кзнању" н каже, „пошто ова ствар тако и тако стојн, то се прима к знанА # . Дакле, прима к знању, : но мора бити увек тако просто без икакве мотивације, већ бнва и с њом и без ње. И ја сам иотпуно за то, да се у овој прилицн то прнман.е к знању мотнвише, те да се тнме констатуЈе, како ми го иримањо к зпаљу чинимо. С тога сам, дакле, за предлог Виће Радовановића, и мислим, да ће га н Скупштина усвојити. Јован Авакумовић — Господо, пред нама Је један врло важан појав, о коме мислим, да сваки од нас треба да каже своје мишлење; с тога и ја сматрам за своју дужност да поводом ове појаве, кажем неколико речн. На првом месту ја не могу да се сложим са опим г. г. говорницима, који мисле: да би овај акт могао бити као каква молба нлп жалба и онда би имао да се упуги каквом одбору. ОнаЈ је акт по садржини само Једиа изјава Њег. Вел. бив. Краља Милана. Самом својом садпжином дакле, озпачује се шта може и сама Скупштина да радп у овој прнлнци. Овај акт као што се види, иије унућен Народној Скупштини, већ је упућен Краљевскнм Намесницима и председништво је дало да се тај акт прочита у Скупштини, ма да Је председник министарства требао у нме целог мимистарства да изјавн шта оно мисли, шта жели да постигне са овим актом. Истина је један 0Д господе посааника Вића Радовановић предложно да се овласти предсдништво да предложи резолуцију поводом овога акта. Ну ја мислнм, кад је таЈ акт по својој садржипи врло важан, као што и јесте, онда је, дужност на влади, да каже : шта је