Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦКНА ЈВ листт: ЗА С РВИЈУ 6 ДИВ, МВСЕПНО ОД ЈВДПОГА ВРОЈА 0*40 ДИП. ЗА ОТРАПВ ЗЕМЛВ ПОШТАПОКОГ ОАВЕЗА 15 ДИП. НВСКЧПО

УРЕЂУЈУ" СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Р анко П етровић, Д оврослав Р ужић, Љ ув , П. Ћ ирић.

Број 158

ПЕТАК 17 МАЈА 1891

Година I

111 САСТАНА^; 30 Марта 1891 године у Веограду.

ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК Димитрије Катиб СЕКГЕТАР ЈБуб. Јоксимови! (НАСТАВАК) (Писио Краља Мнлана: С. Рибарад)

Госпсдо, ако Нар. Скуп. хоће да ради онако како је пословник нрописао, ако Нар. Скуп. хоће да својим радом и одлукама отклања будуће забуне у нашем друштву, у иашој државн она мора ствар једну, која долази на њену расираву пресудитн тако, да о тој ствари внше не може бити снора ни сумње. Овако пак, другим делом резолуције та ствар н» у колико се не расиравља. Па не само да се не расиравља, него што је још горе ствара се терен за једно хаотичио ст^ње у будућностн. Ја, госиодо, ценим племенпте н узвншене побуде Њег. Вел. бив. Краља Милана, које су га покренуле да абдицира. Ја тако псто нризнајем нлеменнтост побуда, које у овом акту сведоче о решености његовој да иде из земље. Али, господо, то што стоји у његовом акгу, то је израз његове лпчне воље. Ја узнмам да он може да се одрече онога, нашта ио Уставу пма права, алп ја вас питам, кад би њему дошло на згоду да се врати да оиет заузме та ирава, којих се сад драговољно одриче, ја вас питам, ко бн могао о томе да стапе на иут. Ја нећу ни да сумњам у каваљерство Њ. В. Краља Милана, и верујем да ће он внтешкн одржати дагу реч; али ако ире рока и ире услова, који су у резолуцијп изражена, настану прнлпке које би му налагале да се врати, ко бп му тај поврагак могао закратнти? У осталом госиодо, са Његовпм Величанством бив. Краљсм Миланом лако стоји, јер он драговољно иде нз земље до пунољетства његовог узвишеиог снна Краља Александра. Алп тако ствар не стоји са Њеним Величанством Краљпцом Наталијом. Ја не знам, госиодо, да лн пма у Србији, да ли пма у свету магере, која би хтела да ра^н на пропаст свога спна. И ја не могу нп да замнслим да, ако би се Краљица мати налазила у земљи свога сина и близу њега, да ће она тиме да ради противу интереса свога сина. У резолуцијн се вели: „влада се овлаш&ује да издејствује како би и Њезино Велич&нство Краљица мати живела ван Србије до иунољетства Краља Александра и тиме доиринела да се одкдони све што би могдо бити штетно по интересе земље и угдед престода,"

Господо, Ја налазнм, да у овнм речпма нма каква оптужба нротиву Ње; ја овде вндпм памеру да се докаже да би Њезино присуство у земљи било штетно по престо и ингересе нашега иарода. Узмимо да је тако. Али, можемо лн мн то иризнатн без доказа н без процене свију прилика, којим се то доказује, и да ли мн не би, вршећи такав једав иосао, учпнили дело које је противно Уставу п оној уставној гараитији: данико не може бити осуђен док не буде саслушан. Мој иоштовани друг н нрнјатељ г. Жнвав Живавовић рекао је мало пре, како је појава Њепога Величанства утицала тако да се јавно мишлење иочело да делн на прнјатеље и непријатеље Њезнпога Велпчанства. С овим у свезп стоји н онај навод једнога нредговорннка, да се штетно дејство присуства Њ. В. Краљние матере огаеда у вези воју она одржава на извесннм полптичким људпма у нашај земљи. (Чује се: тако је). Добро госиодо, ја признајем то, алн вн у већинн за цело време свога иолитичкога жпвота доказивали сте да српскн народ има свести. Зар сад, ако би примнла бојазан од тнх веза, не бп иоказалп да српски народ нема свестп. С тога, ја верујем, господо, а н ви пе смете да не верујете ирема ономе што сте пре говорили да је српскн народ доиста толнко свестан и јак да му ништа не могу наудити покушаји тнх људи да се нреко Краљнце нодигну, јер су још у живом сећању сва она зла дела тих људи? Госиодо, мало пре сам казао да је Скуиштнна дужна да донесе такву одлуку,којом бн се могао да пресече овај одношај да о њему не може да буде сумње у будућности. Према томе ја мислнм да ако би Скупштпна иримила овај други део резолуције, да бн она онда дала влади један „саг1е ђЈапсће", т. ј. да влада може да ради шта хоће са Њезиним Велпчанством Краљпцом Наталнјом, ако она не би сама прпстала да нде из земље. А ја то не могу да одобрим, ја не могу да дам свој нристанак и за дело, које бн стојало у очнгледној нротнвности са Уставом и законима земаљским. Госнодо, ниша земља и цео просвећени свет сматра наш нови Устак као огромну тековнну. Ја сам, нмајући част, да будем нзвестплац већпне уставног одбора скуипггпнског, завршио свој говор речима: којпм сам у Скуиштпни ирепоручпвао овај устав: „треба да примимо Устав и да га поверимо патриотизму свију нас. а Доиустите ми госиодо, да ја мислим, да ми не би иоказали дело иатриотизма, ако бн ми пздалн влади овако безграничан декрет и ирећутно одобрење за могуће насиље према Њ. В. Краљпцн Матерн, — неги да би ми дали доказа о томе, да смо злоупотребили овако велнку и слободоумву тековнну. Према свему овоме ја налазим, да Скунштпна може нривпдно да реши ову ствар само примањем додагка г. Кундовића који гласн: „са Њеним саизволењем." Протнв сваке друге резолуције бунн се мој лнчни ионос, буни се у менн осећање