Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1434

достојаиства иародиог нредставпнка; нротив сваке друге резолуцнје ја морам нротестоватн п нз обвезе коју имам према иароду да чувам Устав и законе земаљске. Риста Поповић — Ја вндим да је Скунштнна заморена дугом дсбатом и с тога ћу битн врло кратак. Господо, пз акта к<\јн је уиутно бпв. Краљ Мнлан Краљевскнм Намесннцнма н резолуцнје, коју је нрочптало нредседннштво Скунштннп, внди се, да је и инсмо бив. Краља Мнлана н резолуција иредседннчка, последнца пли резултат већ донете резолуцнје скупштннске иа меморандум Њеиога Велнчанства Краљице матере. Ви се врло добро сећате, да јс Скупштина решаваЈући меморандум нмала на уму то, да се једннм нрактичкнм решењем одклоне сувоби на краљевском двору и да се једном за свагда, створи мнр н снокојство, које је распром краљевскнх роднтеља бнло поремећепо. Дакле, то је била резолуција, коју је Скупштина доиела иа познати меморандум Краљнце матере. Па шта садржн акт Краља Милана, којн је уиућен намесницима, и који је ирочитан Скупштннн? Овај акт Краља Милана, садржн у главноме то, да он — нонмајућн одлуку Скупштние, — жељу н решење њено, одустаје сам драговољно од иекнх својнх нрава, којпх је до сада имао у даје могућност владн, да она оствари оно што је Народна Скупштпна усвојнла. Дакле, оп пристаје да драговољно иде из земље, те да на тај начнн да могућностн, да се у земљн повратн мн]) снокојство, које је услед пзвссннх трзавица бнло поремећено. Међутим да би се она прва резолуцнја нзвршила иотпунце донета .је н ова друга резолуцнја, којом се хоће да остварн, оио шго је Скупштпна раипје решила, те да ирестану узроцн трзавицама. Даое, овом резолуцијом, коју је сад иредседппштво нрочнтало, хоће се, да се нздејствује н код Краљице матере да н она од своје зтране, у ннтересу мнра н спокојства, у интересу угледа ирестола донрннесе, да се тежња н решење Скуиштнне до краја изведе. И кад се то каже, онда се хоће да оствари оно што је Скуиштипа једном већ решнла. Међутнм господа нека нзводе н хрђаво тумаче резолуцнју н нзводе и кажу, да се влада њоме овлашћује да с места иротера Краљнцу матер. Тако су ту ствар схватнлн г. Гарашаннн, Васиљевић, Лешјаини н још некн иосланНци, међутим то се не каже у резолуцијн, него се у њој вели : влада се овлашћује да иоради на томе да п Краљица мати учинн услугу земљн, те да се трзавице и потресн у земљп н на двору одклоне. Но господа веле да ли се то мора да нзвршп, многн и пнтају се, хоће ли се успети да се наша резолуција нзвршн па леп начнн или ће се уиотребити сила ? Ја држим, госиодо, да ту иема места никаквнм иретноставкама. Јер кад је донета зимушња резолуцпја, прилнком решаван.а краљичиног меморандума, ми смо имали намеру, да се наша жеља иа леи начнн остварн. Та жеља Скупштине у неколпко већ је и извршсна, а мн се можемо надати, да ће се иа лен начин извршнти п ово што сад, ирема овој резолуцнјп желнмо. Госиода, која узнмају ствар с а.руге стране, и у напред пагађају да ће бнти и гоњења и са жандармнма, ја држнм да та господа врло хрђаво цене увнђавност Краљице матере. Кад је Устав грађен, Крал. отац задржао је себн извесна ирава, но, они, којн се тако ванредно заузнмају зи Краљпцу матер, у уставогворном одбору, ннсу смаТрали за нужио да устану и једну рочицу кажу, о Краљнцн Наталији ; онда, кад је била нрилика да се заиггите и нрава Краљице Наталије. Краљ отац себи је осигурао нрава у Уставу, нријатељи краљичннн, ннсу хтели ни речи о Краљнцн матери да кажу (Одобравање). И кад је Устав ностао делом, оида ми се морамо ио Уставу кретатн. Ио Уставу Краљ отац има нрава да води надзор о васпитавању свога снна н према томе он има непосредна права да наређује односно снна свога оно што за умеспо нађе, па макар 1 о бнла забрана да сии са матером заједничкм живи. И оида, неумеснн су прекори нзвесие госиоде, којн нам пребацуЈу да смо у иогледу на права враљевих родптеља једно-

страпи и иеправеднн. Устав је ту неједнакост обележно, а ми не смемо устав да врсђамо. Услед тога је и дошао спор међу краљевим родитељима, и на Скуиштини је сад да тај спор отклонп, те да не би из тога произашло иеспокојство и забуна у земљн. Да бн се одклоннло то песпокојство, Краљ отац се одрпче тнх својих права, неће та права да уиогребљује, он драговољно пристаје, да до пунољетства младога Краља не вра1.а се у земл>у. Нрема оваковој пзјави нама нншта не остајс него да нзјавимо жељу, да влада поради на томе да и Краљпца мати учпнн ту нсту жртву зсмљи и народу, да и она од своје стране учинн толнко, колнко Краљ отац, те да ова земља буде једн нут на миру. (Одобравање). Као П1то сам мало час казао, кад је бнло места и прплпке, да у одбрану права Краљице Наталије ироговоре они којп се данас тако ватреио за Краљицу заузпмају, онн то иису учиннлп, а данас хоће да пребацују другоме, да неко хоће да чиии иеиравду Краљици матери, што ће се оваква резолуција доиети. (Одобравање). Господо, призпаћете, да ми нн најмање немамо удела у томе, што је се тај раздор на престолу створпо ; прпзнаћете да до нас нема никакве крнвице, што су се због брачног сиора и раздора на престолу нзводиле трзавице у земљи. Ми иисмо томе допрннелн нншта. То је створено раније н створили су другн, а мн смо онда дошли да ту непрпјатпу дужност свршнмо, II повратимо у земљи и на двору мир. — Каже се, даће оволиком резолуцнјом дати влади могућност н овлашћење да погази Устав. Као што сам мало ире напоменуо, ја не впднм да се влада овлашћује на такву меру, ја не само да не внднм то, него сматрам, да влада неће имагн нп иотробе, да једиу гакву меру уиотреби, јер верујем у увиђавност Краљице матере, да оиа иеће дозволитн да до тога дође, верујем у њеи иатриотпзам, верујем да ће она сама увндети, да је прека иотреба, да се резолуцнја скупшгинска оствари ради очувања угледа н достојанства престола. Ја дакле всрујем да до тога нсће доћн, а и ако бн до тога дошло, ја драговољно иристајем, да нам се доцпнје може да пребацп, да смо учниплн грешку у тежњи да створимо мира и спокојсгва у земљи и да очувамо углед н достојанство престолу. Нека странка осгане нод тим ирекором, нека нсторија унише то странци у грех н ја ево драговољно нрнстајем да тај грех носнмо на души Но госнодо, такав нрек. р је неуместан. Друго би било кад би ми давали могућностн, да се газн Устав ради задоволења лнчннх властољубаца, када бн дозволилн да се газн Усгав, сузбијањем какве умесне н оиравдапе тежње народне; ио кад мн у тежњи, да оснгурамо спокојство земљн и очувамо углед престолу, доноснмо овакву резолуцнју па и ако доживпмо, да нам иеко иребацп да смо прегазили Устав, ја ћу драговољио ирнстати, да тај нрекор док год сам жив носнм (Чује се: тако је). Ова резолуција, коју смо донелн прплпком решавања о краљнчином меморандуму н ако хоћемо да будемо доследни ономе што смо решили раније, оида немамо разлога да ову резолуцнју не прнмимо, јер оио може донети само мира и сиокојства земљи, а никако и инкоме неће донегн штете (Чује се: врло добро). Гарашанин — Мој поштоваин прнјатељ г. Р. Поповић учинио ми је једну неправду, кад је рекао да сам ја казао: «ако ову резолуцију уовојимо, да ће се употребити сила према Краљици«. Ја то ннсам казао Ја сам казао опо: да резолуција паша треба да будв јасна, да треба да се зпа, шта хоћемо, те да оно што хоћемо можемо и остварнти по Уставу и законима иашим. Толнко сам казао. И ја налазим, да наша резолуција не каже ништа одређено. У њој со вели: да се слада побрине да издејствује код КралЈИце, да н она до пунолетства младога Краља живи ван Србије. Добро; влада ће се побрннутн, па ако не издејствује, шга је онда ? Ако но издеЈствује онда ја питам хоће ли се употребити сила и ако се хоће да употреби сила нека со има куражи, да се то п каже у овој резолуцији. Ту би опда била чиста онтуација и ако је то прогивуставно, бар се вна шта је.