Народна скупштина

111 САСТАНАК — 30 МАРТА

СТРАНА 1435

На прекор г. Р Поповића, што су неки пријатељи Краљице Наталије препебегли своју дужност да узму у одбрану Краљицу, кад јо прављен Устав, ја имам толико да кажем: да ти пријатељи краљичини нису имали могућности да то кажу баш за то, што је овпј исти г. Риста први у уставотворном одбору устао н предложио, да се цеаа глава у Уставу, која говори о правима Краља, акламацијом прими, и Уставотпорни одбор је акламацијом и примио. Риста Поповић — Г. Гарашанин, одговарајући мени на мој говор, изволео је казати: да сам ја у Уставотворном одбору предложио, да се цела глава, која говори о правима Крал.а, акламацијом прими, То је истина. Ја сам предложио да се та глава акламацијом прими али само за то, ,;а се одрже у Уставу друге неке уставне одредбе, које је г. Гарашапин са још неким његовим пријатељима спречавао да се у Устав унесу (Чује се: тако је). II кад сам ја учинио предлог да се та глава акламацијом прими, г. Гарашанин и сви остали његови пријатељн, нс само да се нису томе противили, него су три пут внкнули: „живео!" и ја сам се просто зачудио томе одобрапању г. Гарашаниновом (Пљескање). М. Гарашанин — Молим за реч ради личног обавештен.а. Предеедник — Доста је бидо обавештавања, не могу вам дати реч, јер има много јављених говорника. Ал. Ратарац — Ако хоћете да ме чујете, ја ћу да говорпм (Чује се: хоћемо, чујмо !). О овој стварн вечерас поднла се велика дебата. Имало је говорника и за резолуцију н протин. И једни и други износн.ш су разлоге, како они ствар сматрају, пеки с практнчне стране, а неки по природном с.чватању. Ја као посланик морам гласати за или прогив, и кад треба да гласам, ја сам дужан да кажсм какве имам побуде за оно, зашто ћу да гласам. Пре свега, ја имам да кажем да, кад узмемо Краља Милана шга он сад хоће да чнни према овој својој изјави и кад га сравннмо с осталим родитељима, који имају своју децу, не изузимајући ни најпростијег бирова, онда мало чудновато изгледа , то што он хоће да ухвати маглу и да иде у бели свет. Председник — Ја вас молим да у говору не уплсћете лнчности. Ал. Ратарад — Молнм вас ја хоћу да тумачим моје иобуде. Председник — Ја вас молнм г. посланиче кад чнпите упоређење, чпните онако, како до.шкује јелном пар. посланику. Ад. Ратарац — (Продужава). Ја држим, господо, да кад 1 бив. Краљ Миаан оставља једипог сииа спог, кога је однеговао и изјављује да со неће враћати у Србпју до пунолетства младога Краља, ја сматрам да је то велико пожртвовање, велнка кураж, много већа, него кад је Краљ Милан слао Рајовн1|а на Краљевицу да стреља људе. Из тога његовог акта, који је он сад поднео Скупштини и у коме изјављује, да одлази нз Србнје н да се неће враћаги до пунолетства Краљевог види се, да је и он сам увидео ирилнком бављења онде у земљи а и на страни, да његово бављсње страшно дејствује на народ. А ја кажем да то није дејствовало на народ, јер народ зна шта го значи, и то је могао само дејствовати на власннкс — то је као одговор на говор г, Рибарца. Ја мислим да Краљ Милан није се уплашио од духова, него с гога што бн то могло да нашкодп престолу његовога спна, а друго што је Краљ Мнлан увидео да није способан да свога сина васпитава, јер они, који су њега васпнтали , учинили су да он мора из земље да се удаљава. Сад долази друга ствар; ту је у питању Краљица Ната. лија, и она господа, која говоре, и брапе њу треба да имају у виду, да, у колико штетно може да дејстиује Краљ Мнлан, у толико може ла дејсгвује штетпо и Краљнца Натадија, н мени изгледа, да се овде можс, лепо применити опа нословица : „бнде се јетрве преко свекрве". Што се тиче реаолуцнјо, којом се даје овлашћење влади да она уреди њихове одиосе, ја не могу мислити, да ће овака Уставна влада биги непаметна да ради против вакона и Устава,

кад зна да за свако повређење Устава мора да одговара; и ако влада на лсп иачин нс дођс до споразума са Краљицом матером, као што је дошла до споразума с« Краљем Мнланом, ја мислпм да она нвће стварати никомо кривицс и гоннти га да на силу идо одавдс; и ја кад бих знао, да ће она у том случају сп.1у да употреби, ја но бих могао гласати за ову резолуцију, али ја сам увереп да ће влада употребити такве мере, из којих ће се моћп да увиди пошуно оправдаии разлог њон, да у интересу счиа и динасгије родптељн треба да изађу из Србнје, и да живе гамо, где они мнсле. Кад јо оно, што каже г. Риста, да опа није Уставом поменута, ја мпсдим да баш то, што пије у Уставу поменута, да се опа пма сматрати као грађанка, иначе требало би да су поређапа у Уставу имсна п наших жена, Ја мислим, да о овомс не треба вишо говорнти, јер ]е ствар са свим чиста и јасна, и са тога ћу ја гласати за поднсту резолуцију. Тодор Туцаковић — Ако су се ролитељн нашега садањег Краља решплн да оставе своју земљу драговољно, ја не могу имати нишга против тога; само сажаљујем, што је ствар до тога догала; но ја ћу да вам обратим пажњу на другу ствар. Као што вам је познато, наш је Краљ млади н ма.шх година, и ја држим, да п.огово осећање, да његова нежпост не може остати равнодушна прома одласку својих родитеља. Ја се бојим да се родитељским одласком не допринесо што н погоршању самог здравља његовог. Према оваком мом посматрању, ако Краљица мати хоће драговољно да учннн ту жртву, да нде из земл.е, ја мислим да бн било у реду кад осећање младог Краља, оссћање његовнх родигеља захтева, да с времена на време могу походнти свога сина Ја никад не бих могао прнсгати на то, да резолуцнја изрекио да родитељи за 4 године не могу доћи. За ш го то да буде ? Ја држпм да такав поступак пије оправдап, и ја рачунам да ће се Краљ Милап и Краљица Наталија чувати свега онога, што би узномиравао спокојство народа, и углед престола. Према оваком мом посматрању, ја налазим, да је ногрсбпо, ано се прохте младом краљу, да види роЈигеље. да .они с времсна па време могу овамо долазнти. Према оваком мом посматрању ја надазим, да би била врло незгодна овака резолуција, и мнслнм да би требала да се допесе у том смпслу, да родитељи с времена на време могу виђати свога сина, и ако је дошло до тога, да онн драговољно иду из земље. Ово је моје мишлење о овој резолуцији. Председник мин. савета Н. Пашић — Неосморна је ствар, да распра нзиеђу краљевскнх роднтеља не донрииоси угледу земље н нрестола. Та раснра обеспокојава духове, како у земљн тако н ваи земље, и сматра се да стање које је у Србијн створеио мосле обдикације краља Мнлаиа и иосле новог Устава, нпје потиуно угврђеио н да га највише ремети расирд, која се дешава у блилшп краљевског престола. Зебња, да та расира не иаудп ирестолу н земљн иобудпла је Скупштнну да доиесе једпу резолуцнју, у којој је пзражеиа жеља, да се влада постара да штетне посљеднце те распре отклопн; н влада сматрадаје та резолуцпта, којује Скупштина донела обавезна ие само за ову влада, него н за сваку другу владу која дође иза ње ; п која хоће да води рачуна о пзјављењу народпој жељи н достојанству престола и спокојству у земљи. С тога влада, кад је сазиала, п добпла нзјаву краља оца, да се он драговољно одриче свога права, да не долазп у Србију све до пуиољетсгв I Његовог Велпчанства Краља Александра, (фихвагила је ту нзјаву и одмах је иоднела Скуиштини, јер држн да она нма велпкп зиачај, који иово/бно може дејствоватп на умирење духова у земљи. Ово, господо, иије инкакав визангизам ни пзиенађење, иао игго рекоиш пека госиода пз оиозије, јер влада ие желн ипкад да пође тпм путем да пзненађује Скупштнну ; оиа сматра да су ирошла времена нзиеиађења и да би свака влада која би хгела ићп тим нутем иајвише себи шкодпла. Данашња влада излази иред Народво Предсгавннштво нскрено н огворено, н опа је уверена, да само таква радња може рачуиатн на народно иоверење. (Чује се: тако је)