Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1436

Доаволите ми да наиоменем јога н то, да је неко од господе носланнка напоменуо, да кад се краљ Мнлан драговољно одрнче свога нрава и нзјављује да одлази нз земље до нунољетства Краља Александра I, да је то скончано са неким жртвама од стране народа. То, госиодо, не стојн. Његово Велнчанство Краљ отац, ужмва извесган део цнвилисте свога узвншеног счна. Ои из касе државне не ужнва никакву номоћ нли ананжу, а то гато ужнва даје му снн и то просто нз дужности, које син нма спрам оца. Што се краљнце матере тиче, она се тога ирава сама одрекла Може бнтп н с тога, што она нма довољно средства за ужпвање, алн из тога што се она сама одрекла да она нрими нздржање нз цивплпсте нс може се тражити од краља оца, да се н он одрекне п да се не послужн правом којн му закони дају. Ако је Скупштпна задахнута жељом да постојеће стање утврђује, да отклања сметње, које му прече нравнлан развнтак, она се томе не може ннкако протнвптн да Његово Величанзтво Краљ отац ужнва један део цпвилнсте, тпм мање, кал то јживање не нада на терет државнн н кад се дакле не даје нн једна нара нз народне благајне. Неко од господе посланнка казао је, да предложена резолуцнја нма нразнниа. Може бнтн да она није одговорнла на сва интања, на која би поједннп носланнцн желелн дадобнју одговора; алн ге нразнпне, које поједннн посланици зампшљају д& постоје, ако у стварн доиста и постоје, исправнће се иутем уставним и законим, којн нзускује сама ствар. Што се владе тнче, опа сматра да кад Скупгатнна доиесе резолуцнју, н кад та резолуцнја садржн оно нсто шго ннтересп државнн и престола захтевају, а међутпм не буде се коснла са државним законима, да је таква резолуцнја обавезна за сваку владу, која је задахнута жељом да радп у сагласностн са Народннм Нредставипштвом. Ако бн се која влада нашла да норед те пзречене народне воље, која се огледа у резолуцији, нпак погазн вољу народа, за такву владу ностоји закон о мннпстарској одговорности, којн је преиун строгости н којп толнке моћи даје Народиом Представннштву да је увек у стању иредаги сваку такву владу најстрожијој осудн. А што се тиче садашње владе, оиа изјављује да ће ирнмитн нредложену резолуцају, ако је Скупштниа озаконн н да ће но њој иоступити. Министар правде Гл. Гершић — Носле овако дуге дебате о овој ствари, ја ћу се трудитн да будем што краћи. Нре свега имам да нрпметнм, да у целој овој дебатн има г. г: носланнка, којн чпнн ми се нису нмали на уму да Скунштина, кад има сад да да неку нзјаву нлн да доиесе од своје страие резолуцнју, новодом изјаве Краља Мнлаиа, мора да буде руковођеиа том мншљу и тпм фактом, којп постојн : да имамо једну расиру, једну размнрицу пзмеђу краљевскнх родитеља н да та расира штетио делује ио спокојство земље п Јглед престола. Тај факт треба да је полазна тачка са које се иде у раснрављање овога пнтања. Госнодо, кад смо мп дошлн на владу н кад се створнло ово ново стање после абдикацнје Краља Мнлана, а на основу новог Устава, ми смо, као што је један говорник са свнм основано ириметио, ту раснру између краљевских родитеља затеклн. То је Једна ствар, која је била затсчени факт, који је ностојао а који се није могао предвидети и иред којнм се инје могло зажмурнтп. Мп можемо са своје стране жалитн што се дошло до те расире, што се баца земља у неснокојство. Алн то, што ћемо мп жалнтн, то не номаже самој стварн,јерми не решавамо овде но срцу, као људн сантнменталнн, него као IIолнтичии, као државинци, као људн, којн пмају дасебрииу о сиокојству земље, о нитервсу земље и угледу ирестола. Кад бн осталн иа самом жаљењу, онда би дали доказа о свомс иежиом осећању, али не би доказалн тиме, да смо иолнтпчки дораслн, да ствар решпмо оиако, како ће се отклонити штетпе иосљедице. Самнм жаљењем, најкањем и јадиковањсм над иемилнм фактом, ннти се тај факт уклања нити се сгвар ре шава. Оио бн најленше бнло, кад би могао да се остани оиако, као што рече ноштовани старнна Родор Туцаковнћ. Оп јс кизао леио н ноштеио, како његовнм осећајима одговара:

за што за Бога да не буду краљеви родитељн овде, за гато им збрањнвати да виде свога сина. То бн било леио, госиодо, алн то бн зиачнло, да се вратимо у једно стање које је бнло али га впше нема. Камо среће да није ни д,ошло до те несугласице, до те размирнце и да могу мирно краљевскн роднтељн седети овде н да иосећују свога сниа, па да то не пзазнва узбуђење у земљи. Ја бих то тако исто желео као 1ј г. Туцаковић; али то сиада међу лене жеље, које не одговарају фактпчком стању ствари. Ми стојпмо у Скупштини на крају тога пптања и ми ие можемо да се вратимо на иочетак, да се вратнмо оиоме чега више нема. Дакле, као шго кажем, сматрајте то питање са политпчког н државипчког гледишта н ми таког морамо да га носматрамо. Мн не можемо сад да се упуштамо у то пнтање, ко је крнв, која је страна више крнва, која страна има врлпна, а која их нема, јер то унуштање у то питање не мења с вар. Ми можемо одати прнзнање и једном и дру. гом краљенском роднтељу, мн можемо, кад говорнмо као људн од осећаја, са гледишта осећања Краљици матери одати све оно нризнање које њој и њеним врлинама ирнстојн. Али то упуштање у нснитивање који је мање нли внше крив не решава саму ствар. А најпосле менп, као члану владе са овога места нпје лако ни говоритн о овом деликагном пптању. То ћете н самп нризнатн. Ми, као члановн владе, нисмо ради да изгледа, да ћемо да утичемо на скупштннско решење. Како буде решеио ми ћемо бнти задовољнн, и ми сматрамо за дужност, да се управљамо онако у овој ствари, како је буде Скуиштнна схватнла; а ако иађемо да нисмо у стању да пзвршпмо, мн зиамо нгга треба радитп. Ја овде хоћу да се ограничпм иа обележавање извесног момента, а своје мншљење о овој резолуцијн нећу да кажем јер оно ннје меродавно. То Скуиштина треба да решн како за сходно нађе. Дакле, као што рекох, говоритн са гледпшта осећаја о овој ствари то не мења и ие решава саму ствар. Најиосле треба нмати на уму да Скуиштина није донела ону нрву резолуцију онако на иамет без разлога, без узрока, него ио свој прилнци нмала је врло јаких побуда, кад Је свечаио нзјавнла н ставила у дужиост влади, да отклонн гатетие носледице, које може размнрица нзмеђу краљевскнх родитеља донети по интересе земље н углед ирестола. То је крунна изјава и ио свој ирилнци морало је битн круиинх н великих побуда, које су покренули Скупштпну да донесе такву ранпју резолуцпју. А шта сад хоће нека господа ? — Хоће да се вратпмо иа време ире ге скуиштинске резолуццје, иа да се пигамо, да .1И је то иужио ; да лн бн то добро било. 0 томе внгае сад после оне прве резолуције скуишгинске, не може бнти речи, јер Скупштина је већ једиом ирилнком нзјавнла да та раснра на жалосг ностоји, да штегно дејствује на нитерес земље и углед нрестола. То је Скуиштина казала и оиа то сад ие може порећи. Скуиштниа бн могла узети натраг реч, кад бн та нрестала; алн на жалост она није ирестала н нрема томе она прва скупштннска резолнцнја нма основа н разлога. Дакле, господо, хоћу да обратпм нажњу господе носланпка на везу, која ностојп нзмеђу једие и друге резолуције и да го иије нишга друго него коизеквентно извођење једне исте мисли. Сад ћу мало да се задржнм на нзвесннм говорима неке господе нослаинка, којн су могли свакојако да иронзведу помотње у појмовима. (Чује се из онозицпје: да се реши.) То вам неће номо1|П што кажете: да се решн; ја док нмам ираво да говорим, ја ћу говоритп. Ире свега г. Рнбарац устао је да говори као човек од лакона; он се ире свега квалифнкорао као такав да је као адвокаг иозван да браии закон н Устав. Ја му то не одрнчем, ио мсђутнм, ми смо сви позвати да чувамо и иоштујемо Устав н закои. Ои је казао, да му нзгледа, да ће бити повреде Устана ако Скупигпша усвоји резолуцију, да иоред ове нзјаве Нјсговог Величаиства краљаМилаиа: да ие мисли живетн у СрбнЈИ до иунољетства његовог узвпшеиог Сина, и Њеио Велнчансгно Краљица Мати то нсто уради; каже тиме се вређа