Народна скупштина

СТРАНА 1437

Устав н права грађааска. Господо, ја иећу да се упуштам у појединости тога питања, но ћу само у кратко напоменути, да Њено Велнчанство Краљнца — Мати нпје обпчна грађанка (жагор у редовима оиознцпје; чује се нитање: на да шга је она?) Л4ао мн је гато вн то не зиате и што мора то тек да вам се казује; но кад ме пптате ја ћу да вам кажем. Вп знате, кад је бнла рсч о закону о штампн, опда је у том закону решено, да се и краљица матн сматра као члаи краљевскога дома, н нрема томе онај којп је члан краљевекога дома, тај не може више бити обичан грађанин. Кад г т било све једно: бити обичан грађанпн илн члап краљевскога дома, онда не бн бнло потребе одређпватн, ко је члан краљевскога Дома п онда не бп н у самом Уставу било нарочитога иомена о члановима краљ, дома н њпховом ивузетном иоложају. Дакле, нема сумње да је члан краљевскога дома нешто друго но што је обпчан грађаинн. Ти нојмови нос1оје давио н у осга.шм државама у Европи, да чланови краљевског дома имају нзвесиа права, која обичнп грађани немају, али пмају н извесне дужностн, које немају обпчни грађанн, и ако наиусте те дужиости онда губе и ону заштиту, коју као гакви пмају. И ирема томе не може један члан краљевскога дома да бира како му је згодније: час да буде члан краљевскога дома а час оиет обичан грађанин, јер то је онда један неправилан рад од нас, којп не треба п не може да ностојп, већ то иитање треба иа чпсто да се реши овако нли онако: или је члан краљевскога дома н онда ннје обичан грађапин илн је обнчан грађаннн н онда није члан краљ. дома; на чнсто, једно или друго. Кад је дакле Скупштина Једном већ решила п узаконила да се Њено Величанство Краљица Матп нма сматратн као члан краљевскога дома, што је са свим основано и треба тако да буде, онда се то интање мора сматрати као решено н оно сад впше не нодлежи дискуснјн н с тога мора пзгледати чудно, да неки г.г. иосланнци то нитање сад поново покрећу н налазе да је краљица матн грађанка п т. д. Може се неко не слагатн са скушитинским решсњем, може о томе имати друго мншљење, то је његова ствар, алн овде у Скунштннп сад о томе не може више бити говора, ношто је решено н свршено н ушло у закон. Њено Величанство Краљнца — Матн, дакле, није сбнчнаграђанка, него је члан краљевскога дома, дакле, има један нзузеган ноложај, како по заштити, коју треба да ужива, тако и по дужностпма, које нма нрема престолу и земљи. Осим тога један од г.г. иосланнка мало пре је казао: ако хоћете ту да се познваге на народно суверенство, онда го зиачи безгранична власт и т. д. Нека извини г. иосланик али менн се чинн, да се је трудио без узрока да иобпја безгранично суверенство; то нико ннје казао, да је иарод такав безграннчнп суверен па да може да отима некоме лпчиа ирава и т. д., и на то ннко ннје ни помишљао. Овде се даље казало, да се без повода у један пут меша и једна већа личност у ову ствар, која се тиче нзјаве Његовог Велнчанства Краља — Оца, а међутнм ми овде стојимо једнако на темељу оне резолуције, која је донесена, и ио томе онда је стара размирица нзмеђу краљевскнх родитеља, н кад говоримо о једном роднтељу, онда не треба да говоримо о другоме родитељу, мањ ако хоћемо нз каквог каваљерства да учинимо услугу и том другом. Ја нећу нншта друго наиоменути него ово: Ја вас иитам, ако је истнна оно што је Скуиштнна казала, — а то мора бити истина, јер је Скуиштнна израз народа, — ако расира између краљевских роднтеља доноси штете по интересе земље и престола, ако је то истина, онда у томе што ће краљ Милан одржатп дату реч, може се иороднти пптање: да ли је тнме већ отклоњепа расира између краљевских роднтеља и да ли су тиме отклоњене штетне последице ио углед престола? Ви ћете увидетн, да можемо лако замислпти да тиме није свршена та распра, која ностоји, коју ми инсмо створнлн н коју можемо сажаљевати и могли би само желетн да се ирекине, да не штети углед ирестола и интересе земље, а то је да се постпгне неко измирсње. Међутнм то није могло бити и онда се морало гледатн, да се та расира уклони са земљишта Србије. Одиста, та тако штетна расира нзмеђу краљевских родитеља може се на земљишту Србије ирекинути само на та два начнна: илн нзмирењем, а кад то не може да се

посгигне, онда одласком оба краљевска родитсља из земље; да се расира не бп више водила на земљишгу нашем, око самога нрестола п у близнни његовој а на очевидну штегу угледу његовом. И нрема томе, кад смо чулп један акт Његовог Величанства краља оца, коме се акту мора иризнати једна жртва, ја мпслим да морамо с нравом очекпвати, да и краљица мати иеће моћп нзостагп у пожртвовању за интерес државе и углед нрестола. То скунштинска резолуција нредиоставља н за то је донесепа, констатујућн опо шго је донела у првој резолуцијн, да раснра нзмеђу оба родптеља дејствује штетно н да н.у треба нрекинути илн тнме шго бн се постигло да пема те раснре И/1Н што бн се та распра уклоннла са земљишта, иа коме стојн престо српскн, који треба да се очува н утврди. Дакле, ја мислим да на том гледишту стојн резолуцнја, а до Скунштине стоји, хоће лп је нрнмнтн нли не. Председник — Претрес је свршеп. Пре но што се гласа о резолуцији, гласаће се о предлогу г. Кундовића, који предлаже Један додатак у резолуцијн, који гласи; са њеним саизмолењем. Ко је за предлог г. КундовиНа, нека седи, а ко је против нека устапе? (Всћина устаје). Већнна је устала и прсма томе објављујем, да је одбачен предлог г. Кундовића. Алимпије Васиљевић — 'Га је резолуција тако важан историски акт, а проћи ће три године као три дана и мпогн ће посланици дочекати последице од тога, па с тога ја предлажем да се гласа поименце. Председник — По послоннику поимешгшо гласан.е може да буде кад то затраже 20 посланика. Има ли 20 посланика, који траже поименично гласање ? (Нема). По што пема 2 0 посланика да траже поименично гласање, то онда пе може се поименцо ни гласати. Јован Авакумовић — И ако нема 20. посланика за то, ипак ово је тако важно пнтање, да треба поименце да се гдаса. Председник — Сгављам на гласање. Ко је за то, да се предложена резолуцпја прнма нека седи, ко је противан нека устане? (Већина седи). Објављујем да је Скупштипа усвојила предложену резолуцију. Изволте чути један указ Краљевских Намесника. Секретар ЈБуба Ђирић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по иилости божЈо] и волј И иародној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег председника миннстарског савета, а по саслуша1ву Нашег министарског савета , решили смо и решавамо: Овлашћује се Наш председник министарског савега да може Народној Скупшгини сазваној у први сазив прве периоде поднети на решење : „Овлашћује се Краљевска нлада, да за потребе краљевскога двора стараоцима Његова Величанства Краља Александра I. изда један мплијон динара у благајничким записима са годишњим интересом од 6°/ 0 с тим, да се ова сума са припадајућим ингересима и осталим трошковима подмнри до 2. Августа 1 89 4 године из Краљевске цивнлне лнсте отплатама по 30.000 динара месечно. све до коначнога измирења. Наш председник министарског Савета нека изврши овај укаа. 3 0. марта 1891. год. у Београду. Јов. Ристић с. Р. К. С. Протић с. р . Ј. Вели-Марковић с. г. Председник министарског Савета, Нив. П. Пашић с. р.