Народна скупштина

112 САСТАНАК

— 31 МАРТА

СТРАНА 1451

Тако исто једаи од господе предговорцика казао је, да би пристао може бити, да се позајмица учпнн кад бн било ишабулацнје. Господо, цивилнста, то је сигурна ствар. Ви вндите, да ће се та нозајМица нанлатити из цнвплнсте а она нн у ком случају не може доћн у иитање. У самом предлогу, а н у нзвештају одборском каже се, да ће се напл&та вршиги до 2 августа 1894 године и да ће се дотле нанлатнти 100.000 д. са ннтересом 6°| 0 из крал.еве цивплисте одилатама по 30.000 месечио цивилнста као што постојн данас, тако ће трајати н после три године н снгурна је ствар, да се нанлата може н нзвршнти. А чнни се олачишца, што ће се наилатп вршнти отилатама ио 30,000 дпн, месечно а тиме ће се баш лакше нозајмица одплатити. Према томе мислим да Скупштина треба да ирнмн мпшљење одборске већине н више ништа немам да кажем. Председнив министар. савета Нивола Пашић Господо, овим иредлогом ие тражи се ин једиа иара из држ. касе н то треба овде да се констатује; овим предлогом гражи се само то, да Скуиштина гарантуЈе за случаје ненредвиђене, кад би се не дај боже, весрећнпм случајем нрестало отилаћивањем ове суме нз цивилнсте владајућег Краља. Овде нн једна иара не даје се из народне касе, а само се хоће да Скуиштина нримн ту гаранцнју за све могуће случајеве и управо рећн не ирима је ни Скуиштина, но само скнда одговорност са тутора за ненредвиђене случајеве, тако да у сваком случају оист цнвилиста одговара за ову суму, што се овде вотира. Дакле, ноново коистатујем, да се ни једна пара не даје из државне касе; а што нека госнода носланицн веле, да се ово одобрење од стране Скуиштнне може уиотрсбити као семе раздора између народа и ирестола, ја држим, да сваки онај, који жели добра н среће овој земљи, неће унотребнти то као семе раздора, кад се зна, да Скупштина и влада налазс, да је ово у ннтересу земље и у интересу динанстије решено, а без икакве жртве од народа и држ. касе. Држим, дакле, да и она госиода, која су против овога говорилн и казалн, да ово може служиги као средство ради агитације, да они неће уиотребити то срество, и овда иеће бити нн једног човека, који ће учинити да то буде семе раздора. Толико сам имао да кажем о овиј ствари, а сад немам више ништа. Министар Финансија Др. Мих. В. Вујић — Иосле говора председннка миннстарског савета, ја имам само да кажем неколико речн на нитања оне госноде иосланика, који су чиннли извесне иримедбе, на које кад се не бн одговорило можда би некоме било нејасно оно, што је довољно јасно казано у указу, који је иоднесен Народној Скуиштини. Један од господе иосланика учинио је ирнговор, шта се предлаже овим указом и зашто се ово даје. На, госиодо, то се јасно види из самога указа, вн видите узрочиу везу која иостојп пзаеђу онсга, што се јуче збило ; од почетка до краја јасно је казаио у указу да се за иотребу краљевог двора, стараоцнма Његовог Вешчанства Краља изда ова сума на рачун цивилне лнсте. Господо, кад је Његово Величанство Крам Мплан абдпковао, он је устуиио престо Његовом Велнчанству Краљу Александру I а устуиајући му иресто уступно му је на ужпвање сво његово нмање, а тим самим што је уступио владу, устуиио је владајућем Краљу н цпвилну листу. Нема сумње. господо, да н теретн којн иостоје на краљевском двору, да су тн терети прешлп на садаи1ње стање. Ја ћу само толнко да напоменем а н сматрам за дужност да кажем, да је то јасно и отворено у указу казано; то се јасно и отвореио внди из целе драме, за коју сујуче н господа нз опознцнје казали да се састоји из три акта, и доиста те три акта саопштена су не само Скупштинн него п целом српскоч иароду на звање. Министар Фиинсија Др. М. Бујић — Господо, у сва три дела тога акта нема ничога. што би имрдо потребе да сс

крије. Све је казато јасно и отворено и једва би бидо потребно да ико од господе посланпка постанља питање, шта се иза тога крије; коме се и зашто то даје ? За што се то даје, то је јасно казато у ука8у, јер се »ели : „аа потребе краљевског двора даје се стараоцима Његовог Ведичанства Крал.а Александра 1. Нема сумње, да днор има два извора. Све оно, што је приватно имање његово, и оно што му држава даје. Ово, што му држава даје го је цивид-листа и имање, које држава уступа владајућем Кр 'Л»у на уживање. Ади, као што може бити приватног имања које припада двору, тако исто има и приватних терета; а ти приватни терети не могу никако проћи на државу него на наоледиике у самој ствари. То је јасно за свакога. Ја мислим да је са свим допољно одговорено на оно прво цитање, а друго је питање, које су господа предговорници посгаиили; каво ће се ово учинити без пристанка ваадајућег Краља? И ја налазим, да је то питање са свим неумесно; питање неправилно схваћено и неправилно постављено. Ви знате да је његово Величанство Краљ Александар I. малољетан; знате да су краљевски Мамеснипи тутори, да су Фактори, који имају да се определе и искажу у првом реду; а они су пзказалн своје мишљење, и дали своју погврду овоме стању ствари одмах после абдикације, у акту, који није тајан, који је саопштен у званичним новинама, у оној суми од 360.000 дин. која се даје бив. Краљу из цивил-дисте. Ја то напомињем с тога што се може мисдити, да се овим хоће некакав нов терет да удари на циаид-листу. Овим се потврђује само оно, што је садржано већ у оном споразуму, који је пубдикован у зв. коеииама, и који је у одсуству Скупштине утврђон између краљ_ Намесништва, — краљевских стараоца и бив. Краља Милана^ Из свега овога јасно је, да овде иа државпу касу не пада никакав терет. Ја могу само толнко казати : овим се постиже онај успех, који је Скупштина, својом резо |уцијом од Новембра месеца, поставила себи; постиже се тај успех у најтежој страни својој, без икавих жртава за држ. касу, за народ и земљу. И ја мислим да са оваким резултатом може бити аадовљна и влада п Нар. Скупштина, и јер су надлежни Фактори нзашли на сусрет оној жељи народној, која је садржана у оној резолуцији Народне Скупштине, и господо, д;.нас кад се не тражи никаква жртва од стране народа, од стране народне касе, него кад се угврђује оно што већ постоји, — водити туђу бригу : како и аа што да се то даје, ја мис.шм да би било са свим неугодно да се најблажије изразим. Једном речи, ја ћу да завршим са овим. Овим указом, који је, не као што један од господе предговорника рече, поднесен од стране Внће Радованопића, него од стране владе, јасно је и отворено, да се ништа више од Нар. Представништва не тражи него да у закопи оно стање, које данас у ствари постоји, никаквих нових терета на цивил-листу а још мање на државну касу не долааи. Тодико сам сматрао за своју дужност да кажем пре него што приступите решењу овога питања. Председник — Објављујем да је лретрес сврше.1. Приступићамо гдасању. Гласаће се о мишљењу одборовом. Ко је за то, да се прими мишљење одбора Финансиског, нека седи; ко је против, нека устане. (Већина седи) Објављујем да је Скупштнна усвојила мишљење Финансиског одбора. На реду је одговор министра унутр. послова на интерпелације. Министар унутр. посдова Јован Ђаја — Г. Тома Јовановић посланик упутио је на мене нитање о врањској бањи Пре свега пита ме: јесам ли вољан да потпомогнем гу бању и да смањим таксу купања у њој. На ово питање имам да одговорим ово : Ја сам у последње време обратио нарочнту нажњу на усавршавање наших бања у опште, а нарочито на врањску бању. Као што знате, такса купања у врањскај бањи, до сад је било 0 30 дии. за једно купање. Г. Тома жели и налази да потреба онога краја захтева да ту таксу греба још спустити. На то имам да одговорим, да се на ту бању троши врдо много. Ти трошкови врше се и данас а вршиће се и даље, и ти трошкови