Народна скупштина

СТРАНА 1444 НАРОДНА СКУПШТИНА

случају реч о једиој матери, о чијој исприкосновеној моралности, чак ии Краљ Мнлан, у највсћсм гњсву своче , ннје у својој разводној тужби нашао да каже нн једие нрекорне речи. Госнодо , тако схватање може да пронзађе само из нетачног, из, тако да кажем, болеснот тумачен.а једног Уставиог наређења. Ово со , госиодо , не чнни за то, што се мисли , до се то слаже с Уставом . него из ниата , којн пошто је погодио жену, гаЦ даиас матср . а дај 1>оже, да одскоком не иогоди дете, а кроз њега и зсмљу и народ! Логиком, којом се ношло н но којој се све ово нзводи из члана 72. Устава, дошло бн г.е дотле , да кад бн Краљ Милан нашао, у ннтересу савршепнјег васпитаи.а Свога Сипа, да га треба одвојити н отуђивати п од н»егова народа, да би н то било засновано у члану 72. Устава и да нротив гога нсма лека, ин иомоћи. Виднге, госиодо, куда бн нас одвело овако наоиако тумачење једног Уставног наређења! Да нређем сад на тачку 8., која је фактнчкн најчудноватпја у овоме уговору. Мени чак толнко нзгледа, да јо цео овај уговор н закључен само за то, да у н.ега дође ова тачка 8. (Жпво кретање у Скуиштпни). Менн се чипи, да се нри нсписнваау ове тачке 8. са- ј вршеио заборавило на правн значај цнвнлне листе; да се заборавило коме се она даје и на коју се цељ даје; изгледа мн да је учнњен с љоме распоред таиав, као да је она нрнватна нородичиа својнна. Међутпм, то ипгде у свегу иије, на не може бпти нн у Србији. Цивилпа лнста ннје нривагна лнста н иороднчна својина. Не, госчодо, оиа то ипје; она је својнна државна н иичнја више! 'Го је дар, који земља даје нрестоду, односно владаоцу ко.ји на нрестолу седи, ради нзвссинх цељи; даје му је за в| еме целокунне његове владавнне, н кад се он једном са ирестола скине п престо пређе иа другога, оида се н та цнвилиа листа његова преносп па опога владаоца, који за њнм долази. Колико је мало цивнлна листа нривагна својииа, видиће се, чим се поставн ннтање и добије одговор на то: чему је она намен.сиа, на шта служи тај богати дар, којн се даје престолу, који се даје владаоцу ? Госнодо, у мопархнјама, а нарочито уставнпм монархнјама, каква је н наша земља, држава с нравом тражп од свога владаоца, да јој иоклони све своје време, сву своју брнгу, све своје старање, сав свој живог, а кад то тражи, онда је и нриродио 1) сасвим нравично, да га отргне од сваке потребе, да се брнпе за свој лнчни оистанак н за опстанак оних, којп су му иаЈближи н најмилијн. Госиодо, то је један од разлога, са којнх се даје Сцпвнлна листа владаоцу, а други је разлог у томе, што се хоће да допрннесе снази н сјијности престола, хоће се да узвнсн достојанство и углед државног суверенства, иочем је у монархијама владалац највидције обележје тога сувереиства државног. Цнвнлна лнста му се даје даљс и за то, да можс вршнтн дела милосрђа, да може номагатн сиротпњи, да можс иггедром руком сиасавати оне, који страдају и иато, да може оајзад, нодстицати н потномагати иауку, венггнне, књижевност и томе нодобио. Али баш зато, што се цивнлна лисга даје само владаоцу, којн на престолу седи; баш зато, што оца нма своју одређепу исљ; баш зато, опа се и ис може и не (Јме, ии отуђити, ин завенггати, ии иоклонитн, нн узаптпти. Оиа стоји уз личност, са којом је иераздвојио везапа. Уа цивилну листу не важе одредбе грађанског закоиа о паслеђу. Оиај, који на иресто долази, добија јо као своје ираво, алн браћа његова, сестре, иретци, билн у ираво] илн иооочиој лиинји, нсмају иикаква нрава на њу. Мс1)Ј Iнм, госнодо, мало час је рекао г. мнинстар ирсдседник, да се сад хоће да учпнп један пов расноред са ци-

СЛЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

вилпом листом, а у онравдање за то, навео је: како је дете дужно, да издржава свога оца. Не сиорим, госиодо, да је дете у оиште но грађанском нашем закону обвезапо да нздржава свога оца, али само оним, што је његова нородична својина. Цивилна лнста ннје породпчиа својииа детета. Она се — као што рекох — даје престолу — владаоцу, којн је иа ирестолу, али не као својииа, и са тога отац владаочев н не може с правом иратендовати да се издржава нз цивплне листе. Међутпм, мп на жалост вндимо, да је један велики део откннут од цнвнлпе листе н упућен на другу страну, а не на опу, којој је иамењен. Ова кратка анализа неосиорно показује, да се ништа из овога уговцра инје могло нзвршити без помоћи државне властн. Кчаљ Милан пије могао ни да очекује другим путем остварење својих смервва, иего уз прииомоћ власти државне и за то је и настао био, те је Краљевско Намссииштво закључило иогодбу с њиме, која се коси и са здравнм одредбама усгавипм н са одрсдбама законскнм, И кад се видн, да се чак са тако високог места газе и наопако тумаче одредбе Устава, на се закључују противуставни уговорн, онда држим, да је заиста дужност била, да се скреие Народном Нредставништву иажња на ту околност ија сам то учннно. Истина је, да у распнсу миннстра унутр. дела, којим се спроводи властима овај неуставнн акт, овај неоправдаии споразум нзмеђу бив. Краља Милана и Намесннка стоје ове речн: (чига) „да су Влади н до сад биле једнне руковође Устав и нозптнвни закоии земаљскн и да ће онн јодини н од сад битп" — али баш ге речн мени се чини , н јесу најјаснија осуда овога уговора. Зар то другим речнма не зпачи голико, колико казатп властнма, да објаве гај сноразум народу; да му кажу, да тај уговор иостоји; да је он неуставан п незаконит, али да ће влада остатн у граннцама Устава и закоиа? Али госиодо, зар у томе ие лежи всчита нометња у жнвогу народном, вечнта забупа у одпосима земаљским, кад се Краљевско Намесништво с једпе страие иеирестано сиагра везано за пзвршење извесинх уговора. док нх с друге страие влада оглашује за иеуставне и незаконите? Зар Намесннштво неће моратн ненрестано навијаги ствари у правцу нримљених обавеса, а влада битн једнако у иуждн, да се бори, те да у граипцама закона и Устава остане? Зар у таквом ноложају не лежн трајнн извор за трзавнце п кризе? Зар од таквих крнза ие патн жпвот народнн? Зар од њнх не грие штете оии узвншеии задатцн, које земља нма да остварује? Не, госнодо, не варајте се! Те крнзе п те грзавице иостојс. Вн за њнх зиате; мн нх осећамо; осећа пх сва земља п иарод, и мнслпм, да је већ врсме да пх Народио Представишптво иресудном н мушком рсчн пресече. Ова ннтерпелација поднесеиа је у времеиу, кад је се ^вуда говорнло, да мнмо овај нозпатн пма још п иенознатнх уговора. Веровање то бнло је гада опрандаио, а данас јејош онравдаиије, ночем видимо, да се Краљ Милан толчко у наш државни жпвот унео, да се морамо ненрестано уговорима са њим откуиљнвати. Овнм нитањем госнодо, п говором, ја ннсам имао намсре да Влади и Скунштинн правнм сметње н да стварам забуне. Зато ја хоћу да нредложнм Народној [Скунштннн један дпевнп ред, којп ће одговарати у нсто време и достојансгву Скуиштнне и нравој нотроби, а којн ће разбнтн може бити сумње, којо могу проистнцаги нз оваквог уговора. Дневни ред који узнмам слободу предложнтн гласн: СматријуКи, да је уговор, закључен у Београду 23. Фебруара 1889. године, пзме/ју Краљсвскш Намссника с једне и бившег Краља Милана с Друге счране, без икакве уставне врсдности — сматрајуКи исто тако п друге аодобне угрворе — всрујуКи, да Ке влада и иоред тих уговора чврсто остати и даље на земљишту уставности и шконитости Пародна Скуиттина ирелази на днсвни рсд.