Народна скупштина

з-

6. И у оишге, је ли ири иолеђењу и изрицању ооуде урађено све што закони прописују. Нзвестилац је дужан да на завршетку извештаја предложи, како да гласи саветски закључак, назодећи разлоге и законске прописе, на којима свој предлог оснива. Члан 91. Саветски известилац предаје свој извештај заједно с актива председнику, који га ставл>а на дневни ред Државп Савет, саслушавши извештај свога члана известиоца, пресуду одобрава или уништава. Кад Државнп Савет пресуду уништи, а н дотичиа власт по примедбама саветским поступи, па нову иресуду донесе, поступаће се у свему као да раније пресуде нпје ни било. Државнн Савет не упушта се у оцену доказа или у одређивању казне, кад је ова саобразно законским прописима изречена. Но Савет може наређивати, да се дослеђењем докази допуне, и да власт даде разлога, зашго туженог на сувише строгу казну осуђује. Члан 92. Пре но што се гласање отпочне, сваки члан има право тражити да се прочита жалба, решење властп, као и све оно што на решење ствари може утицати. Члан 93. Жалбе послате за савет надлежним властима у законом року (чл. 146. закона о монополу соли), поштом на поватни рецепис сматрају се као да су поднете самим властима које су пресуду изрекле. Члан 94. Поновлењу спора по закону о монополима, има места у року од једне године, од дана кад је осуда постала извршна. Поновљење може се тражити: 1-во, ако осуђени поднесе доказе, да је кријумчарско дело други извршио а не он ; 2-го, да је осуђен на основу лажких доказа и лажних сведоџаба; Молба за поновљење предаје се власти која је пресуду изрекла. Против решења власти, којим се поновљење одбија, подноси се молба Државноме Савету у року одређеном у чл. 149. закона о монополу дувапа и чл. 16. закона о монополу соли. Члан 95. На основу тачке 2. члана 94. поновлзење дозволиће се, ако је претходно нутем кривичне парнице, доказана лажност доставе или других писмених доказа и исказа сведока. & XI. Општа наређења. Члан 96. По овоме закону разматраће се и предмети, које законодавство упути у надлежност Државног Савета, после ступања у живот овога закона. Члан 97. Ако се појаве поједини случајеви, за које овим законом није предвиђено, како да се по њима ради, Државни Савет властан је, да за такве случајевс сам пропише привремени поступак, који ће вредети док се законодавним путем друкчије не нареди. XII. Закључак. Члан 98. Одмор саветски биће редовно од 15 Јуна до свршетка Јула. Но према потребама државним, Краљ може овај одмор и раније или доцније наредити. Ако то ванредне потребе захтевају, Крал. може и у самом трдјању одмора. ма кад тај био, Савет ванредно на састанак сазвати. Чланови Савета, који би се за време саветског одмора хтели удалити, дужни су јавпти председнику министарског савета, где ће се налазити како би се у случају потребе могли на дужност позвати Члан 99. За време трајања саветског одмора, новчани издатци, за случајеве који не грпе одлагања, а за које је потребно саветско одобрење (тачка 8 члана 145 устава), могу биги наре"ђену краљевским указом, иа предлог дотичног министра. Кад се пак Савет састане, дотични је, министра дужан од Савета накнадно одобрење за тај издатак тражити, но у једно је дужан. пред Саветом и оправдати узроке, са којих његов предлог о издатку није трпео одлагања. I ако исто може се за време трајања саветских одмора, краљевскнм указом, а на предлог дотичног министра, одобрити за хитне потребе округа, срезова или онштина прирез или задужење, за које би (према члану 12 тачке 5. закона о општинама и чл. 57. закона о уређењу срезова и окру< а) било нотребно одобрење Државног Савета. Но и у овом случају, министар је дужан тражити од Саве1а накнадно одобрење, и оправдати узроке, са којих његов прсдлог није трпсо одлагања. Члан 100. Председник Државног Савета даје одсуство члановима до три дана ; Савет до е1на]ес! дана, а више од петнајест дана Краљ, на предлог председника Министарског Савета. жити ^ !ак011 ступа у живот од дана, кад га Краљ потпише, и тада престаје ва3аК0Н 0 "ооловном РеДУ У Државном Савету од 5 ОктобрГ 1870 године.