Народна скупштина

111 САСТАНАК

Односно онога, што је г. Рибарац рекао, да ће ослабити љубав детета према оцу, и оца према детвту, ако се призна да Краљ Милан нема права на цивилну листу, да ће се дакле та љубав мерити према извесној суми новца — ја тих назора нисам и мислим, да отац и мати волу своје дате, зато, што им је дете, а деца опет матер и оца, зато што су им родитељи, али не за то, што ће се то платити из ове или оне партије буџетске. Као што се види, моји су појмови у томе са свим различити од појмова г. Рибарчевих, који сматра да је цивилна листа приватна својина, јер ја мислим, да је она дата суиерену од стране државе за нарочите више цељи, те да се по томе с њоме не може правити никакав распоред породичне природе. Г. Рибарац је сматрао за потребно, да се помоли Богу, да се никад не поврати оно време, какво је у Србији било кад сам ја владао. Кад је он то учинио, нека ми је дозвољено, да се и ја г. Рибарцу придружим и да замолим Бога, да никад впшо не једем тога горког леба, који сам 7 година јео и који и данас једем ; а што је он као пребацивање мени напоменуо Краљевицу, ја сматрам, да је то произвољно подметап.е, јер ја у то доба нисам био на влади, па нисам могао никога ни слати тамо ; али кад се већ налази за потребно, да се купи прашина по свима буџацима, па да се мени баца у очи, онда нека је и мени допушгено, да и ја позовем г. Рибарца, да се и он мени придружи у молитви: да Бог да се никад не повратило оно време, у коме је невин стрељан један Јеврем Марковић, у коме је џабе убијен један Тома Јомановић и у коме је на правди Бога један Адам Богосављевић умро у државнон затвору. (Живо кретање у Скупштивн и одобравање неких посланика, пљескање са галелерије: и узвици одобравања). Председник — Молим господу иа галерији да својим при. суством не спречавају скупштински рад. Стојан Рибарад — Изгледа, госиодо, као да је г. Гарашаниц заборавио за оно што је било наииеано у „Виделу* као ооговор на иисмо Његовом Величансгву бнвшем Краљу Мнлану, кад је рекао, да сам ја пуоизвољно измислио оно, што сам тврдио. Ни сам Ја то заборавио, ннсам нншга иронзвољно "тврдио, него сам нашао то у »Виделу" н ја нодсећам г. Гарашаннна на то. (Ч.ује се: да се реши). Председник — Је лн вољна Скупшгнна да се решн? (Јесте). Стојан Рибарац — »Лко је коме аотредно било да се ко убмје® — „гако стоји у Ђ Виделу» — онда за то није била довољна снага једнога министра". Као што виднте г. Гарашанине, ја иисам нншта иронзвољно навео, цела земља и цео стран свет прнзнаје да сукоб између бнвшег суверена и његовог бившег саветннка, пма доиста карактер, којн сам ја овде обележно. Г Гарашаннн није нмао ни мало потребе да доказује своју приврженост престолу, јер ја му, то сте вн свн чулн, у томе смнслу нншта проговарао нисам, него сам му нризнао осећања моралности. Но кад је он нашао за нужио, да се у своме другом говору дотакие стрељања Јеврема Марковића нека ми доиусти да му одговорим, како он вероватио нма нарочититих узрока да зажалн за Јеврема Марковића. Алн ми тих узрока немамо. И ма да се прек! р за смрг Марковића не може тицатц мојих другова и мене, мп ћемо се радоватн, ако у нашој буде свикад толнко сигурности п правде да се казнн свако скрнављење заставе сриске мнсли пљачкањем, свакп велеиздајничкп иокушај ирогив .законигог иоглавара државног, радоваћемо се, ако се с одвратношћу н гнушањем пређе нреко анологија таквих људи које г. Гарашаннн узима у заштнту. Што се тнче тровања Адама Вогосављевпћа, ја нскрено благодарим г. Гарашаннну што ми је да ирнлику да могу да изнесем овде један акт из кога ће се видети расиоложење ондашњих чланова владе, ирема томе догађају с Адамом. Је-

- 30 МАРТА - СГРАНА Ш

дан акт из кога ће се иајбоље видети да је све шго се у гој стварн нребацује нуста клевета. Ово је једно писмо пок. Раднвоја Мнлојковића бившег мпннстра уиутрашњнх дела од 8 Јуна 1879 год. (Чита:) вбоград 8 јуна 1879 г. Госиодине начелниче ? Нише мн Стеван Јовановић, пнсар среза зајечарског, како је у исгоме срезу поднешена тужба нз општине дубочанске нротиву Адама Богосављевнћа из Копривнице и његовога стрица Радисава, да су 1877 год. обили кош > селу Дубочкој и однелп двоја кола гукуруза, па узимајућн ово као крађу или разбојништво. Г. Стева велн да ће да ухапси Адама. Ја не верујем много ни у знање закоиа нн у опште у иамег. ни у такт г. Сгеве, макар да мислим да је он доста способан човек, па за то баш нрепоручујем да добро прегледате сами ово дело, па оценнте строго по закону: нма ли а колике кривнце до Адама, ако је он зшста ово учинио, и друго, може лн бшп власт среза зајечарског надлежна, да. извнђа и хапсп Адама, којн је као што знате из другог среза и округа. Кажите г. Стевп п нареднте да он не улеће у стварн зиачајннје овога рада, нарочпто у хаишеље људи, који су иародни посланпци, јер је то ствар способна, да се узме као иартијска н кад нма праве обичие крнвице, као што је узсто дело Стојана Стаиковића из Веле Реке, као увреда в Јадаоца што сам ја изрекао да не постоји, ио може бигп само оговарање властн или ноједнног чиновника. У оиште назнте да се људи нолитичке боје не позивај/ од власти на одговор за буд зашто, те тнме они оглашавају а у другима се пронзводи сумња у правичиост власти, шго ја ннкако не могу одобрнтн ни желети, него хоћу да кад нма нстннптог крнвнчног дела и иотиуних доказа, нека крнвац одговара по закону, кад нема довољнпх доказа, онда нека се човек и не апра. Прнлажем вам коиију хартнја које ми је Стеван нослао. ваш поштовалац Рад. Милојковић. Начелнику окружном г. Д. БрзаковиКу. Ово је ппсмо својеручно подписао Радивој Мнлојковић н ја понова изјављујем благодирност г. Гарашанниу, што мн је створио могућност да уиотребим и овај аргуменаг за доказ невппосгп оних, којн се клеветају за смрт Адамову, н да запптам г. Гарашанина: да ли би иак он, нз доба своје владавине, пмао показати акт сличаи овоме. У осталом кад г. Гарашаннн наново иотиаљује клеветнпчку сумњу по смрги Адамовој, онда ћу се и ја игкрено и са свима својнм друговима помолптн богу: да наша отаџбнна никад впше не дочска време у коме ће се људи моћн мучкн убнјати као у Пожаревцу и Нирогу. (Одобравање). Председник министар. савета П. П. Пашић —Цела дебата, која је иостала усљед тога протокола није се врзла око питања, која се сиомпњу у протоколу. Ја мпслпм, да ннје било нужно, да се овде иоводом нитериелације иокрећу ннгања која ие спадају у круг ове ннтериелације. Ја сам у иочетку казао, да се влада у свима државинм пословима руководп једпдо Уставом н закоиима земаљскпм, н према гоме иије узпмала за руковођење својпх послова овај протокол, који је посгао после абдпкацнје Краља Милана. Но, међутим, казао сам, да је он природна носледнца абднкације Краља Милана што не посгоје нпкаквп дворскн штатути, који бп потанко регулпсалн односе Краљевскпх Родптеља п чланова Краљевског дома. Ово је на кратку руку састављеи једаи нротокол, у коме се најглавннје стварн расирављају, и прсма томе ја држнм, да ипје бпло нотребно доказиватн да овај протокол стоји у суиротрости са Уставом п законпма, јер он кад се узме да анализира тачку по тачку, не може се доказати, да стоји