Народна скупштина

СТРЛНА 16

НАРОДНА СКУНШТИН ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

са грађен.ем болиице за пзолован.е и нодизан.о барака п набавом иарпих апарага зл дезппфекцпју Оно ее догоднло у нремеиу к>да не беше иа огеупу На родио Представпшнтво. Кјво Санитетсвн фоид не раснолаже новчаним средствима, јер приходи његови служе за палпрнпцу редовних хуманпх потребц то да бн се у ингересу општем, отилонпла односно угушнла једна евентуалиа, онасна епидсмнја, која је била на прагу претећи да покоси хнљадама лји вота нашега народа, ако се не 611 постаралп да јој свнм мо гућим средсвима, која наука препоручује на пут станемо, то је Краљевска влада, па предлог минисгра упутрашњих деаа решетвем својим од 6 јуна 1892 год. одобрилл : да се утрошп до 150 хнљада дпнара, иа поднзање бол нице за иифекционе болести, цептралног здвода за дезинфекцнју, направу барака и осгалих потреба у цељн одклањања и суз бијања колере, из државне готовппе, па код Скупштипе нздеј ствује зтконодавно решење. На основу овог одобреп.а набављенп су стални н покретнн нарнп апарати за дезпнфекцију и друге потребе за предохрану и сузбпјање колере. За све ове набавке, као и за исплату дезннфекциозинх срестава прп карантпнпма у Радујевцу, Брзој Паланцн, Кла дову, Дубравицн, ЈПапцу и Рнстовцу угрошеио је у 1892 годнпп 30.107-; ; 51 дпн. Прнпремнп радови за поднзање пнфекцпозне 60.1нпце одночети су, и болничка зграда ће по предрачуну коштати 80 хпљада дннара. Све ово, као и подпзање централног завода за дезпнфекцпју, нма се нзвргантн још у овој годнип, пошто нпсмо снгурнп, да колера, која се и ове годиие почела нојављпватп у Француској не узме веће димензије и поново се нашим гранпцама не прнблпжи, а за такову евентуалност морамо бнти спремни, како би за случај да се и у нашу земљу увуче, што енергнчније и сигурнпје ширењу злразе на пут сгалн. Пзвегатавајућн Народну Скупиггпну о решењу Краљевске владе, н средствпма набављеним и предузетим за сузбнјање заразе, част имам предложити Народној Скунштини да изволп решити: „Одобрава се регаење Краљевске владе од 6 јуна 1892 год., којим је одобрила да се утроши 150.000 динара из државне готовпие за сузбијан.е колере; „да се нризпа у рачуну расхода за 1892 год. на ту цељ утрошенн 30.187 31 дннара; и „да се остатак суме од 119.812*69 динара може утрогаити на подизан.е болннце за заразне болести и централног завода за дсзпнфекцпју као н за друге нотребе, које бн за сузбпјање и лечење колере биле нужне". СБр, 4398 8 јуна 1891 год. у Београду мшшстар упу грлшњих деда, Св. Милосављевић. Председник — Ова два последн.а предлога уиућују се одбору финапспском. Изволте чутп једну осгавку посланика на мандат. Секретар чита: Народној Скушитини у београду Част ми је известиги, да ми моји трговачкн пословн не дозвољавају да могу и даље као посланнк остатн и долазити у седнпце скупштинске, н овим нодносим оставку на мој иосланичкп маидат, и молчм Народпу Скупштпну да ми уважи ову моју осуавку. 7 јуна 1893 год. у Београду С поштовањем Ђорђе Р. Васикић из Кра^ујевца.

Предеедник — Вернфпкацнопн ће одбор, прсма чл. 93 закопл о пзборима плр. пос.шшка, предложнги ко.јп капдндат пма доћн на место г В1спкпћа за посл шпка, н оп ће се иозватп. Сад прелазнмо нл дневнн ред На диевном реду је извештај одбора за трговински уговор нзмеђу Србнје и Аустро-Угарске. Молим г. нзвестиоца да злузме својс место. Известилац Мил. Р. Веснић. чита: И 3 Б Е III Т А Ј Народној Скупштини 0 трговинст^ом уговору и ветеринарној т^онвенцији између Сроије и Аустро-Угарст^е Одбор за трговинске уговоре проучио је трговпнски уговор п ветеринарну конвенцпју између Србије н Аустро-Угарске, и част му је поднетн о њнма Народно.ј Скупштинн овај извештај. Сам географски положиј упућује иашу отаџбину да гаји пријатељске и трговииске одиосе са аустро-угарском државом. Интереси иаше земље иалажу нам, да сви нагаи односи према суседној аустро-угарској монархији буду такви, како ће што уснешннје нотпомоћн иаш целокуппп прпвредин развитак. Овим обзприма морамо се руководнтп у толико вшие, што смо с културним занадом и његовим привредним животом везани поглавпто преко суседне нам монархпје, гаго се налазимо у гаквом географском положају, да п нагае земаљске производе, можемо извозпти на тргове заиада у већини преко ње. Све ге околпости налажу нам, да са Аустро-Угарском нмамо одређене односе, игго нам је у толико лааше ностићи, у колико је и Аустро-Угарека такође упућена на наше пријатељство, како би пропзводе своје привредне снаге могла успешпо на Истоку иротурати. И Србпја као и Аустро-Угарска увиђа, да би од неодређености иријатељских и трговинских одиоса бпла поремећена нрпвредна снага н једне и друге државе. Да овога ие бп било, него да би међу нама и Аустро-Угарском свакад постојалп прпјатељски и но обе стрдне корнсни трговниски односи, којнма би се .јачала прпродпа снага једне н друге државе, и закључеи је овај трговински уговор, о коме је овоме одбору част поднети свој извештај. И досадањпм трговинскпм уговором регулпсанп су били трговпискн односп нзмеђу Србије п Аусгро-Угарске, алп новим уговором трговинским ти су односи тако брпжљпво одређени, да се ни у ком случају не могу више производи неуговорних држава увоштп у Србију као пропзводи аустро-угарски, нитн пак у Ауотро Угарску нронзводп који нису сриски (чл. 8 угов. и закључпи протокол ветеринар. конвенц. гач 1). По староме уговору, Аустро-Угарска је била мост, нреко кога су се у Србију увозилн као аустро-угарски п они пронзводи, који нису п.ени, него оних држава, које нпсу хтеле с нама трговпнски уговор да закључе. Досадањи уговор давао је могућностп неуговорпим државама да преко Аустро Угарскв увозе пропзводе на основи најповлагаћеније државе, на штету п наших фпнаисија н нагае прпвреде. Новим уговором отклоњетш су ови по нас штетнн одпоси, и овај добитак је одне малог значаја но нас. Ошнтнм одредбама повог трговинског уговора тачннје су одређене дужпости оних аустро угарских поданнка, којн се настане у Србнји да уиражњавају какву радн.у: нашп закони о радњама, којима су потчнњени пашн сЈчрађани, у овему важе п за аустро-угарске грађане, ко.јп су се тога ради настанили у Србији, чега по досадањем уговору иије било на иггету нашег прпвредног сталежа (тач. 4 закључног прогокола). Поред ових бољих страпа садањега уговора, он је за препоруку још и с тога, гато су и све неодређеностн старог уговора нови.м избегнуге. (Наставиће се)

Одговоршт уредпик Ранко Петрови$

Штампа српско-краљев. државне штампарије