Народна скупштина

6 САСТАНАК

9 ЈУНА

СТРАНА 15

„Ди се Минис/гру унутрашњих дела ирчзна у рачуну расхода за 1892 годнну но струци санитетској 321-37 ди нара, колико је издато нлате главиом м фвенол лекару, која му ио зикону ирмпада, а није иредниђена у буџету расхода ио сгруцк саинтетско] за 1892 год". Иаш Мминстар унутрашњих дела нск изврши ово решен.е. 8 Јуна 1893 год. у Београду АЈ1ЕКСАНДАР с. р. Министар Унутрашњ их д ела, Св. Милосављеви1|, с. р. Исти гласи; ИРЕДЛ.ОГ Министра умутрашњих дела Народној Скупштини, На о нову чл. 5 тач. 6 о уређењу санитетске струке н чунап.у народног здравља, указом од 13 Марга 1892 годиостављеп је Вг. Захарчја Поповнћ, општински леклр за главног марвеног лекара ири санитетском одољењу министарства унутрашњих дела, који има квалификадије за то звање, које се законом траже. По чл. 10 тог закона, годшпња је илата главног марве ног лекара 2500 дин., а буџетом за 1892 год. сгр. 120 бр. 6 нредвнђсна је плата за хоиорарног марвеног лекара од 1200 дин , мање дакле за 1300 дин., но што треба за плагу главног мдрвеног лекара, а то с тога, што до тада ипко од лекара ннје компетирао за ово знање, који би имао иотпуну законом прописапу квалификацију за главног марвепог лекара, тач. 8 ч .1. 6 закона о уређењу санигетске струке; па за то п није у буџету унесепа законом одређепа плата за главног марвеног лекара, већ хонорарна. Мииистар унутрашњих дела ослањајући се на § 8 тач. 1 под а) закона измена и допуна у закону о буџету (Збор. 17 стр. 63.), држао је да впшак плате преко буџетске суме може подмирити из кредпта, „редовних непредвиђених нотреби". но Главпа Контрола, од које је тражен прпстанак за овај издатак у онпггој седнпцн 25. Априла 1892 год. Бр. 6805 п 28 Маја Бр. 10360 одлучнла је: да није могао бити постављен главни марвепп лекар, већ хонорарни како је илата буџетом за ту годпну одређена, па не одобрава издатак нз кредита „редовнпх непредвнђени потреба". Услед овога г. Бг. Захарија Поповић марвенп лекар дао је оставку 12 Јуна 1892 год. Но како он на основу указа од 13 Марта, којим је по стављеп за главног марвеног лекара ирема § 1 н 2 закона о чпповницпма грађанског реда и § 10 закопа о уређењу санитетске струке има право на плату од 2500 дин. на годину, за ово време док је у службп бпо, а то је за 2 месеца и 29 дана од 13 Марта до 12 Јуна 1892 год., то, да би му се илата издати могла, Мннпстарскп Савег на нредлог мннистра упутрашњих дела 28 Јуна 1892 год. решио је да се изда 321,37 дпп. на рачун плате главном марвеном лекару, у колнко је мање буџетом предвиђено, но што он но закону пма право с тим, да се за овај издатак тражн законодавно одобрење. С тсга част пма нредложитп Народно.ј Скупштинп да изволи одобрпти: Да се Мпнистру унутрашњнх дела призна у рачуну расхода за 1892 год. по струци санитетској 321,37 дин., колико јс нздато плате главном марвеном лекару, која му но закону прппада а нп.је нредвиђена буџегом расхода ио санитетској струци за 1892 год. Министар ■унутрашњих дела, Св. Милосављевић, с. р.

За тнм: М Н А^Е^САНДАР I по милости божијој и вољи иародиој Краљ Србије На предлог Нашег мпннстра унутрашњнх дела, а по саслушању Нашег мннпстарског савета овлашћујемо Нашег министра унутрашњпх дела, да Народној Скушптини, сазвапој у ванредип сазнв 1 јуна ове год., ноднссе на решење предлог: „Одобрава се решење Краљевске владе од (> јуна 1892 годнне, којим је одобрила, да се утроши 150.000 дипара из државне готовпие за сузбпјање колере; да се ирпзна у рачуну расхода за 1892 годнну на ту цнљ утрошеннх 30.187-31 дпнара, п да се осгатак суме од 119.812-69 динара може утрошити па поднзање болнпце за заразне болести н централиог завода за дгзннфекцнју, као п за друге потребе, које бн за сузбијање н лечење колере бнле нужне." Наш мпннстар унутрашњпх дела пека нзврши ово решен.е. 8 јупа 1893 год. у Београду АЛВКСАНДАР с. р. Мииистар унутрашњих дсла, Св. Милосављевић. Исти гласн; НРБДЛ.ОГ мииистра унутрашњих дела Народној Скупштини, Немно гост колера, која је прошле годпне владала у Јужној Руснјн н на обалама Црнога мора, пије се ограипчила само на иоједппа места н пределе, већ се нгарила и па далекл одсгојања, тако да је прп свнма мерама опрезностн дошла и у суседне нам државо Аустро Угарску и Румуппју а одатле према данашњим саобраћајннм срествима и комунивацнјн није могуће било сиречнти је, да не носети и у нашој земљи погранична места. За такав песрећан сл/чај, ако би ова оиака болест имноргнрала и у нашу земљу, ми смо морали битн спремни, да се од једног болесника не разнесе даље, те се у епидемију развпје и за то је нужно било, да се иоред осталих мера, које се односе на јавну и личну игијену предузму најстрожије мере од стране власти, за лечење колернчних болесника и дезинфекцпју свега оног, игго је с болеснпком у додир долазнло. У том ногледу је и главии санитетски савет на познв мипнстра унутрашњих дела, дао своје сгручно мишљење, шта се све пма цротив колере предузети и изврпшти и као најглавнпје препоручно је: „да се у већим седпштима поред болипца саграде тако звана одвојишта за пзоловање кужних болесннка; за већа окружна и среска места да се иодигну бараке нарочитог кроја, али за Београд са 60 хпљада становннка не бп оне биле довољие. Београд мора имати систематски удешену, нарочито саграђену болницу за инфекцпозне болестп, а с намером те ногребе не сме се вшпе оклеватп. Већ носледња онако слаба дифтернја показлла нам је жалосне последице тога недостатка, а на већу енндемију колерс прн оваквпм приликама не би се смело ни помислнти. Све друге мере бпле бп узалудан труд и трошак ако и даље не би пмали болницу за изоловање. Да се у већим местпма за болнице набаве парнп апарати за де-' зинфекцију и срества за нренос стварп, болесника и мртваца, а Београд мора имати ценгралан завод за дезппфекцију по обрасцу таквих завода у другнм државама." На свима овим иословима нужно је, да се одпочне одмах и без одлагања радити. Нарочито је иужно да се одмах почнд