Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТ СЛУЖ6ЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЈЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ11ШТИНСКОГ РАДА НРЕТПААТУ ИРИМА СРНСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМ^О ПЕТРОВИТ\

БРОЈ 3

УТОРАК 15 ЈУНА 1893

ГОДИНА III

6 САСТАНА^ !( ј у н а 1893 у Б е о г р а д у

11РЕДСЕДАВАО ИРЕДСЕДНИК, Никола П. Паши&

Лука Лазареви! (НАСТАВАК) (Извештај о трг. уговору). Србија је још впше добила новом увозном тарифом. Нова царпнска тарифа израђена је на сувременој основпип. Царпњење но вредпости избачево је са свпм и замењено је спедифичком тарифом. Овај је добитак толико велпки, да би царина но тежпни била за препоруку чак и у случају, кад бн царинске стопе остале онолике, колике су биле по старом уговору. Међутим новом сиедифичком тарифом, не само да су осигурапи досадањп царппски приходн, него се смело мсже рећи, да ће иам опл ове нриходе знатно увећати. Специфпчком тарифом спречене су све оне злоупотребе, које су нераздвојено везане за царињење а<1 уа1огет, а тиме ће ући у државну касу и они ирпходп, којила је она до сад штећена неистппитим декларпсањем. Али није добитак од новога уговора само у томе, што је цариеска тарифа по вредности замењена тарифом по тежини, него је он још и у томе, што се прп преговорима водила особита брпга, да се царинском стопом иојединп увознн артикли онтерете толико, како ће се с једне стране осигуратн већи царински прпходи а с друге омогућпти напредовање наше привредне снаге. Тарифом се ишло на то, да се да могућиостп да се раззије наша крупна и јситна радиност. Њоме се заштпћују почецн наше могуће пндустрпје, заштићују се и наши занати, пошто пм се нружа јевтина снровина а финансијама нашим дајесејачп извор, пошто се новом тарпфом оптерећују потребном царпнском сгопом онп производи, којих код нас никако нема, а којп се међутим троше у доста великој количнни. Кад свему овоме додамо, да је новим уговором укннута диферепцијална тарифа, по којој су се могли увозпти извесни производп, с искључивом повластицом за Аустро-Угарску, испод тарифе с њоме уговорене; кад додамо и то, да смо њпме задобили право на завођење неколнко нових мононола, онда можемо смело тврдпти, да су новом царинском тарифом у новоме трговинском уговору задовољени како нагаи фпнансиски, тако и наши привреднп интереси. Одбор са задовољством констатује, да је и нашим извозним производпма оспгурана од стране Аустро-Угарске повољна царинска стопа. Старпм уговором осигурана је била

уговорна. тарифа само пеколпким нашпи производима, а други су иодвргнути били плаћању царине по општој тарифи аустро угарске монархије. Истина је, да је Аустро-Угарска била доцнпје снустила царпнску стопу за 2-3 напга производа, али је за то Србија поднела велике жртве, допустивши да се из слободних прпстаништа Рпјеке и Трста увозе као аустро-угарски производи аргнкли, којц су пореклом из неуговорних држава. Царина за нно.'е наше производе узимала се у Аустро Угарској но њиној општој тарифи, која се могла мењати; уговорно стање за њпх није било усвојено, те су они пзложени били могућностп, да се променом онште тарифе могу оптеретити већом стопом. Садања нак уговорна тарпфа искључује могућност, да се утврђена царпна ложе мењатн на штету нашу. Тиме, што је за наше најважније извозне аргикле уговорена царпнска стопа, осигуран нам је сталан пзвоз њпхов за 10 година, а имаги спгурно, одређено стање за толики низ година, само је корисно ио нашу тргрвину, пољопривреду и сточарство. Одбору је част обратити нарочиту пажњу Народнога Иредставипштва на ветерпиарну конвенцију, закључену између Србије п Аустро-Угарске у толико више, што се она својим строги« одредбама може показати као штетна по нашу сточну трговину. Али је одбор уверења, да и ове овако строге мере, ако буду само у стварној потреби примењиване, ипак неће иматп оне зле последице, које би из апх у протпвном могле насгатн. Кад год будемо судпли о овој конвенцији, свагда ваља да имамо на уму, да је друга половина аустро-угарске чонархије — Мађарска — пољопривредно-сточарска земља Велико богаство њено лежи у стоци, и мп ценимо бригу њену, да своју стоку заштити од могуће заразе. Поред овога не треба заборавпти ни то, да су у ветеринарној конвенцији између Немачке и Аустро-Угарске усвојене према последњој још строжије мере. Строге мере, предвиђене копвеш,ијом и наша свест о нашим властитпм интереспма налажу нам, да предузмемо све што је потребно да нам стока не болује од заразних болести, а кад се оне појаве, да их угушујемо најенергичнијим средствима. То је наша дужност п у интересу наше стоке, а уговор пишта друго од нас и не тражи. Поред свију строгих мера предвиђених вегеринарном конвенцијом, сама одређепост њихова добра је страна њена, јер сад бар знамо каква су нам призната права, а какве смо дужности на себе примили новом конвенгшјом. Проучивши пажљиво и озбиљно поверени му посао, потписани се одбор не носи мишљу, да су овај уговор и конвениија таквп, какве бп Народно Представнпштво желело за нашу Отаџбипу. Опи су за нас поред свих добрих страна у извесним одредбама донекле п тешки и неповољни. Али одбор је уверења, да ће јаче старање наших државника у будуће изнаћи пута и начина, да Србија буде у том положају, да, наслањајући се на згодније прилике, које ће нам створити то