Народна скупштина

СТРАНА 18

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

јаче старање њихово па овол пољу, те да будуће уговоре ове врсте можемо иовољније закључиватн. С тога му је част предложити Народној Скуиштинц да изволи примпти: I. трговински уговор између Србијеи Аустро-Угарске, 28 Ј уј\ З ј закључен у Бечу — —-—1892 год. са прилозима под А. 9 Августа (цариие на увоз у Србију), под Б. (увозне таксе у аустроугарске даринске области), под В. (царочите олакшнце за погранични промет), под Г. (одредбе о ианлаћивдн.у обргне норезе на вредност еспапа при увозу у Србпју), закључнн нротокол од пстога дана, као и њима нридодате 3 декларацнје од истога дана. II. Ђетеринарну конвенцију закључену између Србије . „ л 28 Јула и Аустро-Угарске у Бечу ———— 1892 год. са зцкључинм У Августа иротоколом и нотама под 1, 2, 3 и 4. Одбор предлаже ово решење у уверењу, да ће се штста од неповољнијих одредаба ових уговора моћп у велико отклонптн обостраном пријатељском готовошћу уговорнпх страна, да се они примењују савесно и у пријатељском духу, како би се при истеку њиховом моглп створиги бољи и повољнијп за обе суседне монархије. 8 Јуна 1893 год. у Београду. ИЗВЕСТИДАЦ, ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА, Др. Мил. Р. Веснић Марко Петровић ЧЈАНОВИ: Мих. Ј. Косовљанин, П. Павловић, Мил. Марковић., Ј. Станковић, Др. Ст. Вукчевић, Симо Коетић, М. А. Поповић, Ђ. Анђелковић, С. Милетић, Јов. С. Јовановић. Председник — По закону о пословном рсду у Скупштини овај уговор треба да се чпта у целнни. Ја држнм да ће боље бптп ако га сад прочитамо у целини место сутра. (Одобрава се). Секретар Љуба Јоксимовић чита трговачки уговор пзмеђу Србије и Аустуо-Угарске (прилог I). Председник — Изволте чутп извештај одбора за пацрт адреса. Извеетилац Ђока Анђелковић чпта : Народној Скупштини, Одбор, који је Народна Скунштпна нзабрала да састави нацрт Адресе, свршпо је свој посао, и чает му је умолити Народно Представпиштво, да га изволв иримити. У исто доба, Одбору је част јавитн Народној Скупштпни, да је члан Одбора г. Сгојан Новаковић, одмах, на ирвоме сасганку одборском, пзјавпо да неће моћи учествовати у раду овога Одбора. 9 јуна 1893 год. у Београду. НРЕДСЕДЈШК ОДБОРЛ, П. Велимировић. известилАЦ, Ђ. Анђелковић. ЧЛАНОВИ : Др. Лаза Илић, Л. Лазаревић, К. Ворисављевић, Мика Поповић, Ранко Петровић, Павле М. Ранковић, Др. Мил. Р. Веснић, Р. С. Поповић, Раша Милетић, Р. Б. Тајсић, Д. М. Ружић. Иста гласи: НАЦРТ АДРЕСЕ га је израдио одбор за адресу Ваше Величанство, Мили Господару! Народно је Представншнтво срећно, примајући у овоме драгоценом историјском тренутку, кад Ваше Величанство ступа

први пут као Краљ Србије, у његову среднну, уз топле поздраве Крдљеве добродошлице, и изјаву, да Вагае Величанство хпта положити нред Народном Скупштнном, одмах у првој седннцп скуппггинској Своју уставну заклетву. Народпо Представнпштво ое радује, што је Ваше Величанство везлло овај велпкн историјски чин за успомену па један донсга свечан дан, кад је Твој узвишенн Огац, нотврђујући новн Устав Краљевпне Србије, нзјавно да пружа нови Осповнп З1КОН Народу Српском, не себе ради, већ Спна Његова радп, Тебе ради Господару, и ради Србпје. А најживље нас радошћу исиуњава да Тп, још од онога дана носпш у душп Својој, као светп аманет уверење, да је позпв Обреновића, на Престолу Српскоме, да чувају Устав и Уставна права народна од сваке повреде. Ваше Величанство, Мили Господару! Народно Представппгатво смагра за своју прву и најсветију дужност, да Ти, у име Народа Српског, поднесе најдубљу захвалпост на великоме п срећноме делу пзвршеноме 1 анрпла. Огаџбнна, доведена до на пвпцу пропасти разузданом насилпичком владавином, која је без зазора газнла Устав и законе, која је својим саможивпи циљевима жртвовала мпр и будућпост народну, враћена је самој себн, спасена је Твојим јуначкпм патриотским делом, и ноћ од 1 априла остаће вазда светле усиомене у васколпком, вечно Ти захвалном Народу Српском. Да, Господару, 31 марта, кад је Краљев. Намесништво, које се нпје иопунило у уставноме року, и које, ирема Уставу, нпје впше нп имало права да вршп власт Краљевску, у Твоје име, отворпло седнице неуставно констптуисане Нар. Скупштнне, завршен је бно у свој потпупостн уставни злочин, прииреман све од 9 августа пр. год. И права, која Устав зајемчава Народноме Представппштву, па п прерогатпве Српске-Краљевске Круне, присвојени су билп самовласпо п злоупотребљенп у циљевима противнпм иптереспма и Престола и Отаџбпне. Без мало осам пуних месеца Народ је Српски пмао да сноси владавпну, која нпје презала ни од средстава, што их само туђпнске најезде прпмењују у завојеваним земљама. Не само нрава н слободе, које је новн слободоумнп Устав осн гурао Народу Српском, већ п ове траднционалпе самоуправне устлвнове, које су се одржале и кроз дуге векове туђинског господарства, билн су днвљачкп нападнутп. И, после насилничких аншења, после сваковрсипх гоњења и злостављања, после злочиначких стварања крнвица, просута је најзад нештеднмпце крв српсвпх грађана, којп су, с Уставом у руци, нставпли своја гола прса на браник својпх правД. Ваше Величанство, Мили Господару! У тнм тешким данима Народ Срискп нпје изгубпо стрпљење, јер га је вазда крепнла вера у Бога п у евога Краља. У нади да ће глас његов најзад стићп до Твога Ирестола, а уверен, да ће тај глас у души п срцу Твоме наћп одмах нуна одзпва, народ је српски жудно очекивао час, кад ћеш Ти узети у своје руке власт Краљевску, кад ћеш, вршећи права која су Ти дале милост Божија п воља иародна, одузети управу државну од твојих недостојних иредставника. Твоје дело од 1 апрпла испунило је неочекпвано најприснпје жеље и најлепша надања народна. Тп сп, Господару, пратећи, с пуно учешћа, будним оком, несреће, које су се гомилале у Отаџбинп, разумео, шта од Тебе ишчекује срећа Твога народа и будућност миле нам Србије. И тој Својој дужностп према Отаџбинп и народу Ти сп се одазвао одсудно п потпупо, као што доликује врломе нрејемнпку славних традиција Обреновпћа. И народ Тп српски, преко нас, својих избраника, кличе за то из свег срца: Хвала ти! Ваше Величанство! Жпгошући по заслузи владавину, којој си Тп, Господару, учинно крај 1 апрпла, Народио Представништво налазп још, да впновницп тога несрећнога стања не смеју остатп некажњенн. У том уверењу Народно је Представништво решено но-