Народна скупштина

СТРАНА 20

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Трајко Костић из Врања моли, да место механе III класе подигне кафану III. класе; Алекса Миловаповић из Београда молн, да буде ослобођен извесних плаћања Ф. Макеизију; Јеремија Спасић из Паруновца (у ср. расинском), Сава Н. из Гун.евца (у ср. посавском), Смиљка Радовановића из Бргула (у ср. носавском), Алија Јоли]) из Бурдима (у ср. сврљишком), Марко Гобелић, пуномоћник општине велнкоселске и винчанске (у ср. врамарском) и Миладин Јанковнћ из Пилатовца (у ср. драгачевском) — жале се на ноједнне земаљске власти. Председник — Све ове молбе и жалбе унућују се одбору за молбе и жалбе. Дошла су два иосланика, који нису иоложили заклетву а то су г. То,1ор Костпћ и г. Живан Сретеновић. Молим их да то сад учине. (Посланици Тодор Костић и Живан Сретеновмћ приступају и иолажу заклетву.) После заклетве Председник — Сад ћемо приступити иретресу нацрта адресе. Молим г. илвестиоца да заузме своје место. Известидац Ђ. Анђелковић — Ире но што ирочитал у целини адресу, ја ћу вас молити да учпниге у њој исправке пзвеснпх погрешака, које су се случајно ноткрале при препису. Такву исправку треба учинити нарочито у првом ставу. Почехак првог става треба овако да гласи: „Народио је представништво срећно, што у овом драгоценом историском тренутку, кад Ваше Велнчанство ступа први иут као Краљ Србије у његову средину уз топле поздраве Краљеве добродошлице прнма и нзјаву да Ваше ВелиЈанство хита иоложитн пред Народном Скупштнно> т одмах у нрвој седннци скупштинској своју уставну заклетву. Тако исто у другом ставу у другоЈ реченици између „а и најживље" треба уметнути речи: „Твоја илеменита изјава". После у току читања овпх насуса ја ћу Вас опоменути где шта треба додати. што је случајно пропуштено у нрепнсивању да се каже. Сад ћу вам ирочитати цео нацрт адресе (ст. 18.) Председник — Жели лн ко од господе посланика да узме реч у генералној дебати ? Пошто се нико не јавља за реч то стављам на гласање. ко је за то, да се усвоји у начелу нацрт адресе нека седи, а ко је противу тога нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је нацрт адресе у начелу једногласно примљен. Сад прелазпмо на претрес адресе у појединостима. Изволте чути став по став. Известилац прочита први став адресе. Председник — Пошто се нико не јавља за реч, став љам на гласање : Ко је за то, да се први став адресе усвојп тај нека седи, акоје против нека устаис? (Сви седе). —06јављујем да је први став адресе једногласно иримљен. Известилац прочита други став адресе. Председник — Којеза то, да се прочитани став адресе прими нека седи, а ко је иротиван нека устане ? (Сви седе). — Објављујем, да је друш став адресе усвојен. Известилац прочита трећи став нацрта адресе. Председник — Усваја ли Скупштина прочитанн став) (Усваја). — Објављујам да је трећи став адресе примљен. Известилац прочита четврти став адресе. Председник — Усваја ли Скупштина ирочитани стаи адресе? (Усваја). Известилац прочита петп став адресе. Председник — Усваја ли Скупштина прочитаип став (Усваја). Известилац прочита шести став адресе. Гига Гершић — Господо, ви ћете ме извинити, што због слабости не могу тако гласно да говорим, нити много да разлажем, али кад смо дошлп до ове тачке у адреси, ја сам рад да учиним једну примедбу, а молнм да ми одбор адрески

и његов известилац не замере, што ја због слабости нисам могао да се примпм; да уђем у одбор, те да тамо учиним ту иримедбу и да у опште учествујем у састављању адресе. Али, мислим, да неће бити згорега, да н сад учиним примедбу код овога става, и ако Скупштпна нађе да је умесиа, она ће је је усвојпти. Ја бих имао и на друге тачке овога нацрта да учиним неке примедбе са свога гледишта н према своме схватању, али ја нећу да дам иовода продуживању ове дебате, а осим тога ја због свога стања здравља дугу дебату не бих могао ни издржати. Ја дакле хоћу само на овај став адрссе да учиним примедбу н да предложим исправку или допуну како хоћете, јер налазим да према целокупном склопу овога нацрта тај став треба друкчије да гласи, пошто нема довољно логнчке везе између њега и онога што је пре њега казано. Ова садашња адреса госнодо, осим тога што је као и свака друга скупштинска адреса, један полптички н државни акт, има још и неко своје особено, може се казати историјско значење, које је разлпкује од обпчних пословних адреса скупштинских, које се подносе у редовним еазпвима, кад се обични законодавни послови скупштннски отправљају и решава.ју. То истори.јско значење п претежни карактер ове адресе у томе је, што је она одговор на један реткп историјскп чпн са нрестола, какав се пзузетно јавља можда тек у сто и впше годпна једанпут. Овај шести став нацрта је по моме мишљењу нрема таквом главном карактеру адресе једна од најглавних тачака адресе п ту управо Скупштнна казује свој суд, своје мишљење о историјском чину од 1 аирила и разуме се ту треба у крунним цртама, да се оцрта положај, који је непосрсдно томе чину нретходио, а за тим да се даде израза ономе расположењу, којим се народ томе чпну одазвро. Зна се, госиодо, како се адресе обично на брзу руку морају састављати, а нарочито кад Скупштину чекају још и други хигнп и неодложни послови, као што је сада случај. Према томе није чудо, да може ио нешто да се измакне пажњи ири стилизацији и да нема довољно логичке везе и логичког извођења, као што се овде према томе схватању догодило. То ваља овде при претресу исправити, ако Скупштина нађе да је тако. Ја, господо, чинећи ову прпмедбу и предлажући иснравку не износим своје лнчно субјективно гледигаге, него ја се стављам на гледшпте, на коме стојп овај нацрт, улазим у његов ток мислн, у дух којп у њему веје, п баш са тога гледишта налазпм да овај шести став не одговара логици, која из тога тока н реда мисли и из тога духа истиче. Као што већ рекох, у овоме ставу адресе треба Скуиштини као пзраз већ тако јасно изреченога расположења и одзнва народног да изрече свој суд о псторискоме чину од 1 аирила и та оцена скупштинска треба да је мотивисана н логички везана са онпм што ја напред речено, а тако исто и логички изведена из целога положаја, којим је тај историски чин изазван. Па да ли се то налази у овоме гаестом ставу нацрта? Он гласи: Ваше Велпчанство, Мили Госиодару! „У тим тешким данима народ Српски није изгубио стрплење, јер га је вазда кренила вера у Бога и свога Краља. У нади да ће глас његов најзад стпћи до твога Престола, а увереи, да ће тај глас у души и срцу Твоме наћи одмах пуна' одзива, народ је срнскп жудно очекивао час, кад ћеш Ти узети у своје руке власт Краљевску, кад ћеш вргаећи ирава која су Ти дале милост Божја и воља народна, одузети управу државну од твојих педостојних нредставника" и т. д. Дакле као гато видите, овде се каже, да је народ јога једнако одржао стрпљење, да стриљење није изгубио.