Народна скупштина

СКУПШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ЗА ВРЕМЕ СКУ ШИТИИСКОГ РАДА ПРЕГПЛАТУ ИРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВИЛ ШТАМПАРИЈА И СВЕ Г10ШТЕ У СРВИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИИСКИ раш^о петровит;

БРОЈ 4=

ЧЕТВРТАК 17 ЈУНА 1893

ГОДИНА III

7 САСТАНВД 10 ј у н а 1803 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК, Никола П. Паши& СЕКРЕТАР, Станојло Букчевиб (ШАСТАВАК) (Владин нрограм). У тежњи, да се.дође до буџетске равнотеже, вла;а ће се постарати да регулише нривремене дугове, а од увођења нових монопола очекује увећање прихода, којн ће упоредо са тачним и брижним нрикупљањем иорезе номоћи да се буџет доведе у ред. Влада ће поклоннти своје озбиљно старање иравилном [)ешењу чиновиичкога иитања, руководећи се ири томе начелом, да за државну елужбу требају савесно п стручно спремни радепици, којп ће за свој добар рад у државној служби с правом моћн очекнватп н бољу награду од државе. Ступајући у послове с пзјавом, коју има част учинитп пред Народном Скунштпном, влада жели да буде оцењепа по раду н по резултатима. Председник. — Сада приступамо нретресу оппггег трговипског уговора са Аустро-Угарском. Молпм г. известпоца да заузме своје место. Изволте чути извештај одбора. Известилац Мил. Веснић чита: (ст. 16). Допустите ми. да додам овоме извештају само толико да га је потписао и члан одбора г. Днмитрије Ћирковић на оригпналу, а на овоме извештају пије иотписан с тога, што извештај није био готов, а тако исто иотппсао га је био и његов члан г. Ђорђе Васикић, који осуствује у иоследњим седиицама овога одбора, те га с тога није ни потписао на извештају. Председник. — Уговор са свима додацпма ирочнтан је Скупштпни и сада пристунамо гепералној дебатн о трговниском уговору. Има реч г. Јоца Ж. Јовановић. Јоца Ж. Јовановић, — Господо, иитање, које је даиас на дневном реду, иитање је од врло велике важности,јер се н>нме наша држава обвезује за 10 година. Може бити не само за десет но можда ће нроћи и впше перпода скушитинских, те да неће иматп скупштина прилике, да овако једио пптање решава. С тога ја као народнн посланик узимам реч, да проговорим о томе питању онако, како га ја схватам.

Мени се чини, да је главна страна овога уговора била та, да се наше финансиско стање осигура овим уговором. Заиста, када се с тога гледпшта посматра уговор, изгледа, да ће мо ми имати већих прихода ио што смо имали од старог уговора, али друга иривредна страна није потпуно задовол>ена. Истина уговор је предвидео, да се на све гато се у нашу земљу увози наилаћује царина по тежпни, а по старом уговору наплаћивала се царина по вредности, а то се ирема старом уговору изигравало на разне начине неистинитим рачупима. Сви они , који су замерали старом трговин. уговору и.чалп су нотпуно права, што ннје царина наплаћивана по тежипи но по вредности, међу тим овим новим уговором то је у неколико обухваћено. Али ви сви заате, да сем царине има још и обртне таксе, која је предвиђена и уговором и законом а то је такса 7°/ 0 . Кад се узме да је уговором у опште одређена царпна на вредност и по тежнни 8°/ 0 , то онда излазп да је ђумручина или царина толико исто оптерећена колико и обртна пореза. Налазиге ли ви, да ће у државну касу ући они прпходи, који се предвиђају ? Ја„не налазим. А ево за игго, Царином је утврђено колпко ће се наплаћивати по тежини и то излази 8%, док и обртна пореза изаоси 7°/ 0 . Дарииа ће се наплаћиватн по уношењу, а обртна иореза остаје сумњива. Са обртном порезом биће исто игго п сад са неисправиим рачунима, који су се поднашали царинарницама. Излази дакле много мање на царину а много вшпе на обртну порезу. Ја са овога гледишта сматрам, да је овај уговор неиотпун и да је овим уговором требало одредити царину по тежини п обртну порезу, а не да има две таксе, сад ће бити иаплата по тежини и обртна такса, Значи да се неће моћи да нрикупи 7°/ 0 нрема царини и да унесе у државну касу, јер рачуии неисправни играће опет велику улогу. Сем тога ја сматрам да је овај уговор и са гледишта наше пољопривреде тежак. Ви знате да се 90% нашег стаиовништва бавп земљорадњом и да се врло велика количина хране пзвози пз земље. Овим уговором попета је стопа извозна. Бар да је остала стара такса на извозе: зоб, шеницу п раж, то би добро бпло, али кад је та стопа попета ја сматрам да је овај уговор тежи но прогали уговор и са овога гледишта ја ћу да гласам противу уговора. Владин повереник Д-р Лаза Пачу — Господо Скупштпнари, ја пе бих узимао реч, и може бити ие би било потребно, да сад одмах у почетку узима реч једаи од нас двојице, који смо одређени за владнне повереиике, да није сад одмах у ночетку ове важне дебате пала тако тешка реч од г. Јоце Јовановића, којијеговор свој свршио тим, да ће да гласа против овог трговинског уговора. То ме је иагнало, да сад одмах изнесем неке разлоге на које ме је изазвао г. Јоца Јовановић.