Народна скупштина

СТРАНА 26

НАРОДНА СКУПШТИНЛ, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Г. Јовановић рекао је, да ће да гласа против уговора и нрема томе еа свим природно намеће се одмах џигање, да ли нам је. илп не, потребна уговорна трговинска иолитика Тек пошто то главно и битно начелно пнтање решимо, можемо у дебати прећп иа другн део питања а то је, да лп овај нредложени вам трговински уговор задовољава све наше потребе, и по томе, да ли је потребно за њега гласатп и да ли би погрепшли ако би гласали за њега. У трговинској нолптици може једиа земља да се управља двојако: она може да се држи своје опште царинске гарифе и да води аутономну даринску политшсу. У том случају она ће у својој општој царинској тарифи одредиги своје битне потребе у сваком ногледу и тегс ва тој основи тражиће трговинске везе са другим земљама, стојећи свагда на тој основи п неодстуиајући од ње. Да би земља једиа у стању била водиги гаку трговинску политику, мора она у прпвредиом п економном погледу бити једра и снажна. Нарочито у иогледу екоиолском мора бити у довољној мери независна, — са.мостална. Јасно је сасвим да и наш задатак увек и свагда мора битп тај да у економском погледу дођемо до самосталности. Тек К1Д то постигнемо, можемо се с успехом латити аутономне царинске и трговинске политике. Данас се, да покажем на примерима, аутономне царинске политике — држп Француска, која је, као што ће вам познато бити, и пзрадила аутоиомпу општу тарифу, одредпв у њој ма ксималне стоие за државе са којима уговоре трговпнске градпти неће и минималне стопе за државе уговорнице. Те псте политике, али још далеко ансолутније држи се п Русија, и да споменем и једну балканску државу Румунпју. Како ми стојимо у том погледу? Господо скунштпнари, сваки народ нрпвредом својом има да подмири све своје потребе, било да прозводи за себе самога потребне нампрнице, било да вишак својих намирница даде у замену за оне намирнице, које неироизводи сам, но које му је потребно заменом набавити за своје производе од оних народа, који се том врстом производње баве. Сваком народу потреба је вишак производње своје замењивати ироизводима других народа, и у тој цељи изаћп својим производима на светску пијацу, на општи трг, где се та размена врши. Потреба у толико је већа у колико народ један у некој нарочптој грани своје производње располаже већим вишком, који сам потрошпти не може. Ту смо дошли одмах на језтро нитања Вишак нроизводње, који народ један нотребује за подмирење својих властитих иотреба, неминовно мора да се извезе из земље на општу пијацу у цељи размене. То је битна важност и пресудни значај извоза. Јасно је са свим, да богаство једнога иарода растити може само кад расте вишак његове нроизводње. Од тога вишка пак може један народ иматп само у томе случају пуну н неокрњену корист, кад је у свако доба ујемчен томе випшу излаз на туђе тргове оних иарода, који се јављају као потрошачи и купци тога вишка. Подјемчен извоз за пропзводе једиога народа пајбоље је јемство и најбољи подстрекач за све ширу производњу народа, на отуда и за растење народнога богаства. Све веће боатство иародао најноузданији је јемац за свестрано нанредовање народа у правцу и материјалном, и просветном, и моралном. Ваља сад да се најозбиљнпје запитамо, какав је вишак производње нашега народа који се код нас нотрошпти не може, но који је упућен, да путем пзвоза из земље тражи потрошаче на туђим трговима? Кад расмотримо наш извоз впдећемо, да се он скоро искључно састоји из производа иољске привреде и сточарства. Цео наш извоз креће се по вредности између 45—50 милијуна динара. По вредности заузпма извоз у стоци велику рубрику у тој цифри. Вредност извоза стоке износи годишње 20 милијуна динара. Та околност, господо скунштинарп, јесте оно што чини суштиву наше много напомињане економске несамосталноети п зависности. Скоро цела половина нашега укупнога нзвоза јесте у живој стоци, и то нам пзванредно терети нашу економну самосталност — са тим ваља да

с.чо једном за овагдч на чнсто. Да ли је то запста тако ? Узмимо на око географски положај наше отаџбине и одмах ћемо бити уверени, да је то један непобитан факт. За наш извоз у опште ми не расиолажемо јефтиним друмовима светскога трга, јер. наша отаџбииа нигде не граничи са морем. Но баш и кад би наш излаз на море био и нристунпији ијефтинији, опет по ирпроди нашег извоза ли од тога не би имали онолико користи, колико то на први поглед изгледа. Жива стока веома се тешко извози морем, јер много гине и губи од своје тежине, и у опште извоз моремжнве стоке скопчанје са великим ризиком, а свн знамо, да трговнна не воли ни велике губитке ни велики ризпк. Кад год нред једну земљу буде постављено питање: хоће лп она, пли не склопитп трговпнске уговоре, она- пре но што то питање реши, мора иајозбиљније ноставити себи питање: шта ће и куда ће са впшком своје нроизводње, хоће ли моћи п без трговннског уговора под.јемчнти неокрњен пзлаз своме пзвозу? Ако би у једној земљи без уговора трговипског било не—могуће свој извоз поставити на сталну и непроменљнву основу, и на тај начин и привреди осигурати ту исту сталну основу, — онда је земља та пеушновно упућена на трговинску уговорну полнтику. Потребно је, може бити, господо, да вас овде подсетим на један факат економно-трговипске полптике из историје суседне Румуније. Познато вам је, да је РумуниЈа једном дошла до царннског п економног рата са својом сусетком — Аустро-Угарском. Судар се изродио услед сметња, које је Ауетро-Угарска стављала извозу румунеке стоке. Румунија је од тог судара, а изазвана њиме, одночела самосталну економиу и грговинску политику, која је данас крунисана постављаљем олште аутономне царннске тарпфе. Да видимо сад како је стајао пзвоз Румунпје у то време, кад се копфликт изродио. Румунија је у то време извозила као п мп пољске пропзводе и жпву стоку. Важно је знати каква је сразмера била у том пзвозу. Била је ова: цео извоз око 120,000.000 динара, а извоз у живој стоци око 3,000.000 динара. Као што се впди, тек једном малом и незнатном делу извоза Румуније бпла је затворена туђа пијаца и одстрањени нотрошачп живе сгоке. Да ли је Румунија могла лјко преболети тај губитак у народном пзвозу па са свнм природно и у народном приходу? — Јасно је, да је тим лакше накнадити један део иародног прпхода што је он мањи. Румунији стоји на расноложењу море, и она тим путем није могла да нађе онако ноуздан и сталан извоз стоке какав је ииала пре тога, но је била упућена, да тај губитак у народном приходу накнађава које прерађивањем стоке у фабрикате меса, иконзервеу оиигге, које опет нреоравањем пашњака и култивисањем земљишта, налазећи на тај начин накнаду у усевима. Из овога што сам овде навео, п из напред споменуте сразмере у нашем извозу услед велике вредности живе стоке, која се извозн, био би губитак стране пијаце за нашу стоку — дозволите ми, да кажем сасвим искрено — један веома теждк потрес за нашу прнвреду, и један изванредио велики губитак у нашем народном приходу, којн би се тек мучним радом п грдним напрезањем у дугом низу година зар и могао још накнадпти. Понављам по ново и нарочито наглашавам, кад има да се гради један трговински уговор и кад он има да се оцени, онда се у оцени његовој мора поћи са гледишта, колико јемства трговински уговор даје за земаљскп извоз, јер свака земља жпви од оиога што пропзводи п што пзвози, и тек на друго место, и као последица првога, долази на ред, шта ће моћи земља да нрими у размену за своје пронзводе — да увезе. Кад, дакле, нма да се оцени један трговински уговор, главно је питање, колико је њиме подјемчен и заштпћен извоз. По природи нашега извоза моје је дубоко уверење, да нашем укупном извозу можемо јемство и стабилност дати за дужи низ година само уговорном трговинском политиком. Господин Јовановић наноменуо је, да је новим трговинским уговором наш извоз отежан ноглавито за жито према