Народна скупштина

7 ОАСТАНАК — 10 ЈУНА

СТРАНА '27

условима, којч су за жиго иостојали у старом трговиаском уговору. Да се зауставим на том прекору и да видимо како стојпмо са пшеницом. Наведено је, да се за пшениду по старом уговору плаћало при увозу у Аустро-Угарску 50 крајцара царине, а по новом уговору имаће да се плаћа 75 крајцара. Када би, господо, ова ствар нмала да се цени са гледишта апсолутног, онда бн г. Јовановпћ имао нраво. Одиста 75 крајц. више је но 50 крајцара,. Но при оцени овога питања ваља узети у обзир и многе друге споредне околносги, које су за правилну оцену овог питања од пресудна значаја. У време, кад је грађен стари трговински уговор са Аустро-Угарском била је у општој Аустријској царпнској тарпфи стопа царпнска за пшеницу 50 крајцара, и по томе ниј.е Србија у оно време добила баш никакву устуику иа пшеннци, шта више чак је пронуштено било, да се та стопа царинске тарифе уговором веже. Познато ће вам без сумн.е бпти, да је у новије време на западу јевропском узео велики мах тако зваии аграрни покрет, којпм покретом аграрци с једне стране воде борбу са капиталом, а с друге стране чувају своје животпе интересе од погибаоне утакмице, којом земљеделству европском прете Америка, Ипдија, и у новије време Аус('ралија. Отуда се у новнје време аграрци бране од увоза страних земљоделских нроизвода повпшавањем царинских стопа у општој тарпфи на те производе. Отуда је и у Аустро-Угарској царинска стопа на пшеннцу нопета у садашвој царинској тарпфи на 1 -50 крајц. Јасно је, дакле, да смо кад смо градили први трговински уговор добпли само оно, што је општа царинска тарифа аустријска давала сваком увознику пшенице, док смо данас добили у стопп од 7 5 крајц. повлашћену царннску стопу, т. ј. нама ће се узиматп само ноловина онога. Иста се неће узимати и друпгма увозницима шпенице. Исто ово важи и за царинске стопе за стоку. Кад је првн наш уговор са Аустријом грађен, стона царинска на вола била је 4 1'1., тако да и ту Србија није нарочито ћарила. Данас је та стопа у ошнтој царинској тарифи 15 Г1., у новијим трговинским уговорима, на ир. између Аустро Угарске и Немачке илп Италије, та је стопа утврђена на 12 75 11., откудајасно излази, да смо са стопом 411. у овом новом трговинском уговору добили нзванредну повлашћену царинску стопу за волове. Укупна вре дност тог извоза нашег износи до 10 мплиона динара. Из овнх примера овде наведених мислим, даје јасно за свакога да је баш противни случај од онога што је навео г. Јовановић, т. ј не самода смо очували повољне царинске стопе за наш нзвоз, који намје давао нрви уговор, већ сло још и прииовпли једну тековину, а то је стекли смо чак заштићене стопе за наш извоз. Црпнуђен сам овде догаћи се још једнога питања, које је г. Јовановић нокренуо у цпљу, да чини замерку новом трговинском уговору. У свом говору г Јовановић је обележио обртну порезу као царину. То ,је скроз погрешно. Обртна пореза није царина, то ми свп знамо. По нашем закону о непосредној порези обртна пореза јесте допуњујући порез иа капитал, и она се по томе закону наплаћује потпуно подједиако на производе унутрашње и спољашње. Г. Јовановић се упустио у разлагање, зашто тај порез није претворен у специфичну царину. Па, господо, то није учињено из простог разлога, што обртни порез није царина, јер да је царина тај порез не би био оно што је, т. ј. непосредни порез. Кад се већ г. Јовановић дотакао обртне порезе, сматрам за потребно да кажем реч-две о томе, како је та пореза ностала. Нећу да се пу штам у критику нрвог уговора, јер Је он на истеку и кавва би нам вајда била, да га сад критикујемо, али ипак и против воље морам да се дотакнем једне стране тог старог трговинског уговора. Тај уговор оставио је био одвише мало одушке Ср бији за њене чисто фискалне потребе. Њиме су биле утврђене одвише нпске царинске стоне, грошарине скоро са свим ускраћене, п за Србију услед тога наступпли су мучни и тешкп дапи. Србија је пре тога водила ратове за своју незавнсност и поводом тим постојале су њене фиианспјске потребе све ј веће и веће. Њој су старим уговором бпле у многом погледу на дуго време везане руке баш за то, што су у том уговору ј

одвише мало воћени обзири на фискалне потребе државе. Ту има своје порекло обртни норез. Да бп Србија могла одговарати својим ф.шанциским обавезама, морала је приступити новој непосредној порезн на капитал — обртној порези. Да су нам биле осгављене одрешене руке, да своје финансијске нотребе подмирујемо трошаринама, може бпти да би било непотребно приступати непосредном порезивању. У том случају и нама би било лакше, јер не би морлли заводитп један тежак, за нас саме мучан п заплетен начин непосредног порезивања. Но мислим, да је јасно као сунце да при преговорима за трговински уговор никако нисмо могли стати на гледиште да трагкпмо, дасеједна наша унутрашња непосредна пореза претвара у царину. Наше старање било је управљеио на то, да код царина не само ујемчимо специфичну царину, да би тако избегли све неправплности и незгоде, које долазе од лажног декларпсања код царпне а<1 уа1огет, но и да се старамо, да царине саме повећамо, колико је то могуће више према фпнапсиским потребама наше државе. Кад сам већ ту да кажем реч две и о успеху у том погледу. Ту скоро читао сам у пеком листу, да успех у том погледу није баш бог зна колико велики. Господо, ко пма очи, и хоће да види, нека погледа шта се ради у чаршији, и одмах ће се уверити има ли успеха или не. Они којима је дрилика, дозволпте ми да кажем просто српски, да ћаре, журе се са довожењем есиана, и на тај начин баш доказују, да ће у том погледу свакако бити знатне разлике, јер грабе колико се може док се капија не затвори. Господо свупштииари, овде сам бацио тек легимичан поглед на уговор. Истакао сам нашу иреку нотребу услед нашег данашњег стања извоза, да водимо уговорну трговинску по.штику, а сад ћу да кажем коју реч о томе, зашто нам је потребан трговински уговор баш са Аустро-Угарском, о коме се ево сад води реч? Кад господо, иогледамо, куд иде наш извоз, уверићемо се да сгоји факат да од 50,000.000 динара нашег извоза око 40,000.000 дин. извози се за Аустро УгарскуЗа ту земљу извозимо ми, као што се види далеко преко 2[3 целокупног нашег нзвоза. То је, господо, једна изванредно важна околногт. Тај факат упућује нас, ако смо вољни, да водимо тачан рачун о нашим правим пнтересима, да се погађамо на прво место са онима куда највише извозимо. то јест са онпма, који од нас највшне куиују. Наш је извоз у Аустро Угарску знатио већи но увоз Аустро Угарске у Србпју, а то ће рећп да је наша трговипа према Аустро Угарско.ј, активна, а трговина Аустро-Угарске према Србији насивна, то јест диференцпју ича да нам Аустро-Угарска плаги у злату. Но од целог нашег увоза у Аустро-Угарску око половине извоз је у живој стоци, јасноје дакле, да нас баш онај део нашег пзвоза, који нам швапредно отежава нашу економску самосталност, упућује на поуздану и сталпу пијацу за наше производе у Аусгро-Угарској. Огудаје, господо, сасвим ирпродно и погребио, да, кгд већ градимо трговнпски уговор, градимо га на првом месту са Аустро-Угарском. Господо скушптпнари, дошлп смо до позиције о извозу стоке, а реч је о уговору, и за то сматрам за потребно да кажем коју реч о ветеринарној конвенцији. По себи се разуме, да и без вегеринарне конвенције није апсолутпо искључен нзвоз стоке, само што бп он у том случају био скроз произвољаи, н земља, у коју би стоку извозили, имала бн у томе погледу одрешене руке: могла бн стоку да пушта или не иушта, како јој кад налаже интерес трговачки или и другп какав рачуи. Такав је случај био између Немачке и АустроУгарске. Између те две државе ни.је било ветеринарне конвеицпје до у најновије време, теје граница Немачке већином бпла затворепа за увоз стоке пз Аустро-Угарске и са свимје »риродно да је грана те производље у Аустро-Угарској била нзложена изванредним колебањима. Та несталност и колебања отклоњени су г.етеринарном конвенцијом. Шта је управо ветерииарна конвенција? И ветеринарна конвенција у суштини својој — трговинскп је уговор, т. ј, уговор о сталном н непрекпдном извозу живе стоке али, но природи предмета, о коме је реч и ио важности ове природне I гране за сваку земљу, разуме се само скроз здраве стоке,