Народна скупштина

СТРАНА 50

иродају; јер онај који продаје налазп се тада у опасностн, да ће се потрошња смањпти па мора, бпло да се трудц, да усаврши своју пропзводњу, како се дена услед иовећане царине не бп знатно попела, било да прпстане на пзвестан мањак у свом профпту. Најзад, да се и овом прпликом уставим па питању о царпни на наше жпто. Већ је доста јасно доказано, да је ова царпна, која је сад утврђена у овом уговору од 75 крајцара на 100 килограма релативно већи добптак за нас, него што је бпла царина од 50 крајцара, онда, кад је грађен уговор од 1881 године. Кад се градно уговор од 1881 годпне, онда је на жпто била царипа 50 крајцара ио општој гарифи АустроУгарској. Аустро-Угарска није тада пама учиннла никакве устунке : већ нам је дала оно, што је дала свпма другнм државама, које чак нпсу са њом ни имале уговора. Доцаије поднгнутд је стопа царннска од 50 крајцара на .једну форинту. Влада .је наша повела услед тога накнадне преговоре, да стоиу од 50 крајцара осигура за Србију и тога ради уступила је нарочнту повластицу аустриским пристанпштима: Трсту и Фијуми. Говорило се данас да је та орпвилегнја нсто оно што је угврђено и овим уговором. То ннје петина. Овпм уговором дали смо ми иовластпцу Трсту и Фн.јуми нскључнво за колоннја.ше пред мете, док но споразуму ранијем, привилегија Трста н Фијуме није се ограннчавала на колонијале, него је обухтатала све иредмете, којп су се могли преко Трста п Фпјуме увозптн ма из које земље у Србију. Дакле и ту има, као што се види, приличне разлике. Г. Вукашин Петровић приметио је такође, да оно што сам јуче напоменуо односно закона о Маћ1уегГаћгеп-у иемд за нас ннкакве вредностн. Што ће Уустро Угарска враћагн својнм млинарима ону колпчипу царине, коју су они платилп за увоз жита, то за наше извознике ништа не значп. Тако ствар не стојн. Неоспорно је да ће онај, којн куиује српско жито, пмати у внду кад буде ногађао цену, да ће му се вратити извесна сума, коју је увозник платио у име царине. -За нас није главни интерес колику ће царину нлатити наш увознпк, кад увози своје жито на страпе пијаце. Питање је главио, какве ће купце он наћи, п разуме се, кад ће се купцу одмах вратити она царина, коју је продаваоц платпо, оида ће то знатно утицати на цену, и према томе иродавац неће имати да поднесе никакве жртве услед повећане царине. Тачна стастистика која се води о наилати царине и о повраћају царине на жито, у виду млинарске нремије, показује пак, да за неколико последњих година, од неколико милиона кг. жита, који се из Србије извозе, није остало на 100 хиљада кг. на које није царина враћена. Закон тај о поступку при извозу брашна из Угарске унпштава сваку штетну страну, која би могла нотећи за наше извознике отуда, што је царнна на жпто новећана. Ранко Тајсић — Само да нсправим нешто. Мој друг г, Миловановић каже, да се ја буним о пореклу п раси. Ја се не буним. Цео свет зна шта је норекло а шта раса. Нпр: видим чопор говеда жуто мрке, одмах знам да су ужичке. Мене буни чл. 2 а не порекло. Норекло и пасмпна није пасош као што он објаптњава. По чл. 2 норекло доказује уверење. Опет ће овде бпти оно што сам пре навео да ће они гледати ио спољашњем обележју, да виде одакле је стока и да закључе: није Српска већ Бугарска илн ма чија друга и натраг. Г. Миловановић је тврдио, да ово неће бнти, чега сам се ја бојао. Ја и опег мислнм да ће овако битн како ја кажем и то ћемо у кратком времену видети. Алекеа Ратарац — Госнодо ! Као посланик сматрам да сам дужан да пред Народ. Представнпштвом кажем неколико речи о новом трг. уговору, који је закључен са Аустро-Угарском то тим пре, што он није кратког века аего пма дужи рок, од 10 год. Ко зна најпосле колнко ће иас после 10 годииа доћн овде, да мнслнма својпи изнесепнм овде изналазнмо последпце, па је боље исказати сад што се има радн знања будућнх преговорача и законодаваца. На првом месту морам признати до бру вољу делегатима српскпм да за земљу што кориснпје ураде, онн . с,Ј доста раднли као добре патриоте, п нису пред њима н.чалп ннтересе страике, но интересе земље, јер оио што се

могло добити они су добпли. Уговор је имао да се закључи са државом која ја многојача од нас и чнје тежње на спрам српског живља нпсу ннкако нскрене, но ономе што нам је до сад вратнла за оно, што смо јој чинили, те ио гоме није лако нзрадитп што год корисио за нас, као слабнјег уговорача. Но ја ћу прећи на неке напомене. Што се тнче уговора у опште н царнне, нарочито царнне на жнто, нека ми је слободно да изиесем своје назоре. За нас је чисто и јасно. да јс царина па жнто отежаиа, да ће н.у илатнгп наш пронзвођач. Ја се у малом бавнм у то.ј врстп трговнне и знам случајеве, да куиац кад ми одређује цену, он менп ставља на терет тнх 25 крајцара, што на последшем уговору нма више да платн на 100 кнла. Ја ћу наравио то нлатитн сам, јер сам жиго купно незиајућп за ову повнншцу у царннн, алн од сад ја ћу то ударигн на произвођача. Шго се тнче иавода да ће од ннјаце зависнти каква ће цена бигн, ја држим да ће то злвнситн од нрпроднх услова, од тога како је роднло у је дној клко у другој држави, какво је жиго п т. д. Сва је сгвар овде у томе, да се наш пронзвођач терегн са 25 крајцара више. Ја сматрам да је добнт у томе, што се овнм уговором пзриком одређује одпос те трговине н нијо као што је до сада бн .10. С те стуане сматрам да је боље иматн нешго одређено по неодређеио које, може да буде онасно. Што мене бунп као иосланнка н човека из иарода тоје вотеринарна конвенцнја, а^ нарочпто чл. 2. насус 3. Ја ћу бнтп слободан да вам га прочнтам, јер до сада ни један од г. послаиика нису на њ унозорпли Народно Представништво ои гласн: (чита ) „Уверење мора да садржп иотребне иодатке о пореклу стоке, спрових сточних пронзвода н нредмега, који могу да буду нреносноци заразо, као по пугу, којим се ншло до увозне сганпце; нотврдом марвеног лекара мора тако исто да се означп, дх се у месгу одкле је стока н у суседннм општннама, за по^ледњнх 40 дана пре ексиеднцнје, ни једаи случај говеђе куге илн какве друге зфазпе болесги, за коју је законом нроиисана обвеза, да се објави, и која се пренаша на ону стоку, за коју је н уверење пздато, нпје нојавно. Односно сгоке мора се још потврдпти, да је пре доласка нровела најмање 40 дана у месту одакле је." За мене ово што сам нрочитао значи могућиост, која може да наступи у овоме: један марвенп грговац има један чонор свиња, он га има у Смедереву. Од Смедерева до нолазне станнце мора да путује, ако му се нолазна станица сматра као излаз, он ће моратн ту да остане 40 дана. Или ако је донео у Београд, ту ће моратн да седн 40 дана и тнме иије иоможено трговпнн, но је још отежано. Чл. 3 псте конвенцчје мене много буни због једне речн. То је онде, где се на.тазе реч „сумњива". Сумњати је, госиодо, дозвољено сваком; може неко за инат да носумња. Чуо сам једнога предговорнпке, како је доказивао, да лекарп то своје-мњење као стручпи људи иеће да пзнгравају н да ће.га стављати написмеио. Пи•гам ја вас коме ће онда да одговарају? Ако ће да одговарпју јавном мњење своје земље, то може да насгуии случај дајавио мњење њнхово одобрава њнхово постунање. Ја предвпђам овде оно шго би требало да поотојп у неким уговорнма неки изборнн суд: овде бн требао неко да доће на да иресуди, да се рашчнсти питање а пе тако тек вратн одакле оћеш? Једну малу замерку нмао бих да учиним господи делегатпма н у томе што су у ноти нод 2) нзоставилн најглавнија трговачка места : Смедерево и Дубравицу. Смедерево је стара трговачка варош ; ту постоје оборп а сад је извоз на тим ме стима забрањен и оаи трговцн, који су раннли стоку у Смедереву мора ће да заобилазшш путем иду на Београд. То је скопчано са трошковпма а кад се дода трећи иасус из члана 2, ако морају да леже 40 дана у Београду, многн ће да се ратосиљају такве трговине. Конвенцији је врло крупна замерка н у овом. Ми у старом смедеревском округу имамо велики број трговаца, који се занимају трговином с рогагом стоком, код њих се то ради на брзу руку, то су људи, којп раде с малим процентом. По овој конвенцији ако се узме строго да се мери стока, шта ће бити онда, кад један мали транспорг одлежп 8 дана. Госнодо, погодбе на туђем земљишту друкче утнчу кад