Народна скупштина
СТРАНА 51
стока с 1шших климатских прплика оде на друге, на још одлежп 8 дапа, колнко ће л.уди ту да губе ? Могу да мислим да ћо делегати одговорити, иа то не мора бптп. Ја казкем, да можда не мора бнти нрве, друге, треће године, алп после може да настуни. И биће случајева да ће људп, враћајући се, ићи у банкроте нарочито они, којн се служе туђпм новцем. У опште кад узмемо с гледшнта тога и с погледом на тешке прнлике, нри којпма је уговор закључен, нарочпто српско фннансијско стаље, долазим до закл>учка, да су наши делегати нмалн једино фннансијске прплнке пред очпма, дакле тражнлн су оишту добнт. Ја сматрам, да је овде општа добпт постпгиута за нас, а сматрам да је и Аусгро-Угарска добпла опгату добит дарнном па жито. Сматрајућн с те стране, што смо добили општу добит за наше финанције, ја ћу с мирном савешћу глазатп за овај уговор, с жељом, да ће носле будућностп од 10 година све што се сад пзнело узети и онда у праведну оцену како од стране наших застуиника тако и од протнвне стране. Ђока Анђелковић. — Господо ! Колика се пажња указује овоме трговинском уговору са Аустро-Угарском доказ је не само дуга дебата, која се још од јуче води у народној скушптини, већ и она особена нажша, са којом пратите ток аезин Нема сумње да је ово ио себи већ доказ, да сви увиђамо да је питање о овом трговмнском уговору уједно и пптпње великих интереса земљиних. И ко би могао осноритп да пнје нотреба да се нптање спољне трговине слаже како увоза тако и пзвоза и што правилније цени и оцењује. Оцена ова може битп га разних гледишта, али, по свима досадањим говорима како наших другова тако н г. г. из опозицнје, којп с мотивацијом одобравају закљученн уговор, пзгледа да уговор има више релативних добрих него рђавих етрана и да га ми сви без разлике са једним пзузетнпи' прпмамо. Оваквом оценом хтео сам нред Народ. Скупгатином да потврдим и разлнку, која постоји између садањег и новог уговора Целокунна разлика говори, да је овај новп уговор нрема пређашњем једна еманципација. Овде се дакле испунила једна нагаа тежња и жеља,. која се сваким даиом све јасније виђала и сазнавала не само у народном представништву него и у штамни и у књпжевиости, а та је жеља : да се Србија што виш,е еманцииује и аође независно иутем свог енономног развитка и слободе еконсмске. Оцена овога уговора мора да. буде релатнвна оцена, а не апсолутна, јер се не може рећн да је овај уговор најбољи, јер то би било н сувише кад би то ко могао и смео тврдитп Но инак, оставл.ајући ансолутно мерило на страну ваља овај уговор примнти нарочито из наших унутрашњих прплика а ко.)е су у овоме : Разлози су на првом месту наше финансиске ирилике а после економске. Ја сам нарочнто истакао ту страну фпнану сиску не из тога разлога, гато је уређење наших финасија у опште прече од уруђења економског, већ гато као народни посланик, који седим овде већ три године и имам дубоко уверење, да наше финансије иотребују јаких извора, како би се могле онорављатн гато пре п гато јаче. Срества за то не леже у новећању непосредне порезе већ у овој врсги посредне по резе, која лежн у повећаној увозној стони артикала за увоз. Разумевајућп, да финанспскп изворн у нашој земљн буду гато обплатији, ја сам ипак озбиљно проучавао и тарифу оних артикала, чија би увона стопа имала утицај п на економски развој нагае отаџбине. Мислнм, да ћу не само ја, већ и сваки озбиљнији посматралац тарпфе за увозну трговину доћи до истога зчкључка Треба само узети у оцену оне стопе. које онтерећавају разне прераде дрва, прућа, гвожђа, тканина на и јесгива, на ће се н сам уверити да су тим заштићени оии ночецп пашега ручног рада а и опалих индустријских ради.и. Непристрасно цеиећн и стање финапсиско, које се има очекинати од овога уговора и економсви развигак домаће радиности и индустрије, ја сам уверсња да је овим уговором
иостигнут већи успех од онога, који данас вредп, да је дакле бол.и од пређашњег. Но да ииак није и без својих мана. Господо ! Кад посланицн царевпнског већа у Бечу налазе да овај уговор има мане за њих, ја држим да ми, као земља економски и финанспски мпого мање развпјена, земља која не може да стане на политнчву висину као Аустро-Угарска царевана, пмамо далеко већпх разлога, да то" исто потврдимо и са нашег гледишта. Ко је имао прнлике да прочита говоре у делегацијама, тај ће се готово изненадитп са каком су бојазни говорилн о том њпхови посланпци и тврдпли, да је овај уговор једно повлачење на политичаом нољу Аустро Угарске. То тако мора и бити. Сваки народ судн са своје тачке гледишта уговоре. Ми смо мање више сви тврдили да га оберучке не примамо а 011н га оиег не би били радп нримити штоје садањп уговор према посгојећем корак повлачења натраг за част п достојансгво Аустро Угарске. И онда се, господо, може мпслпти, да доиста има смисла оно нгто сам мало ире казао, да је садањи нови уговор еманцииацнја Србије нрема ностојећем, ослобођење н један корак впше за самосталност Србије у н.еном праву, да се развија у свом економном животу. Наводећи пзвесне артнкле, који су за сад економски заштићени и да они могу развити ту могућпост да се народна индустрпја унаиреди, ја ћу ирећи на један члан ветеринарске конвеације, којн ми није довољно јасан, а прелазим преко оннх разлога, који су пали протнву ове конвенције као н противу — одговора делегага и поверенпка владиних за ово нитан.е. Као народин послаинк заиста имам иуно разлога, да водим рачуна внгае на нашу ироизводпу унутрашну , на ироизводе зсмал.ске за нага нзвоз, који је у стварн иаша права трговина. Шта внше, овде би слели изнети мигаљење нагаих старих трговаца, да је уираво оио трговац, који се бави само пзвозом, а онај, који увози, да је само туђ агент, само вргаилац туђих иослова. Денећи то, као ствар јасну, Ја сам рад да у овој ирнлицн н покрај тога, што је доктор Лаза Илић објаснио како се разуме овај члан 3 носледња алинеја и како га разуме.|у г.г. владинн повереншш, који су онда бпли делегати прп склапању ових уговора прочитам исти. Она гласи овако: „На захтев сопственнка стоке адмпнистративна власт у земљн, у коју је стока увезена одпосно месна власг, где је константована болест увезене стоке и одакле се трансиорт враћа, може допуститн да се стока одмах закоље и тако заклана прода само ако природа заклане стоке и т. д." Ја бих дакле молио г.г. делегате, да обрате пажњу на овај коикретан пример Дође н. пр. експорг свиња, па со закоље које бравче с тога нгго је бобичаво Лепо дакле, ако је бобичаво бравче шкодл.ино за здравље, да ли ће се и од сада као што је до сада рађено нрема овој вегерпнар конвенцијн доиуститида се од бобнчавог бравчета сланина продаје попгго зашто за сапунџпје и ако се пма уверен.а да је таква сланина добра за употребу и ирављење масти н да здрављу не худи. После овога питан.а сгављеног г.г. повереницима владиним молпм вас, господо, да ми допустите прећи на оцену из весних погледа г г. Вук. Иетронића и Андре Ђорђевића/којима су оценнли овај пројекат уговора. Стављајући се у неколико на гледпште г. Миловановнћа, са којих је оценио протпвразлоге г. В. Петровића о троппрпни, обртној порези и монополнма, ја то остављам и прнлазим оцени разлога, које је г. Пегровић изнео иротнву таксе на увоз жита, која сада има своју сталиу стопу ирема пређашњој нроизвољној. Г. Иетровић тврди да ће при увозу жита наши иродавци трпети терет од повећане стоие од 50 на 75 крајцара. Ја држнм да нема разлога томе тврђењу, јер ће пре купци новући ону висину стопе него продавци, вада се добро узме у рачун велика н развијена млпнарсва индустрнја у Угарској са својим великим извозом у туђе земље ван Аусгро-Угарске. Да бпх доказао своје тврђење, ја ћу се за/шздги на једноме факту, који се дешавао нашим трговцимг , ,9В(Г©^1м?К нод овим садањим уговором. Дакле, бнло