Народна скупштина

СТРАНА 52

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

нашпм свињама иравило сметње за продају на штајнбрушкој пнјацп. Наши су се трговдл тада много вористили тиме што су купди немачкп уживали ту повластицу, да, кад купе од нас ц превезу транзито да им се онда врати она царпна, воју су положили прн увозу. Услед тога су наши трговди могли имати добру цену за своју стоку. Дакле с те псте тачке ја мпслпм да ће. се тако односити и на само брашно. По томе је неосновапа тврдн.а г. 13. Петровнћа да ће иродавцн патитп искључно. Што се тиче г. Андре Ђорђевића, ту немам ништа да говорим, пошто је г. Миловановић напоменуо, да питање о велпчнни сгопе царинске при увозу не решава и питање о оитерећењу иотрошача. Ја ћу вас молитн да у овом случају станемо на нраво земљиште, н то из два разлога, из разлога финапснјског н из разлога екопомског. Уз разлог г. Милова нониЈ.а ја мпслим да ће г. 'Борђевић моћи боље схватши да висока царннска стоиа неће падати на потрошаче, јер је природно да ће се наша нндустрпја услед заштите нарпнске развпти н увсћати земаљску нронзводњу пстпх артпкала, којп се увозе. На тај начпн путем такмнчења ће наши потрошачн јев тиније куповати ове артикле. Налазећи, дакле, да су свп разлози, који су пали овде у Народној Скупштпни, већином у том смнслу, да је овај уговор добар, ја имам још неколико напомена да учнним, које се не одпосе неносредно на трг. уговор, но који нанзоставно утпчу на њих. 'Го је оват ред мисли: да јс зажта крајње време да мн треба да тежимо еманцииацијн у тој мери да се упутимо нашем унутрашњем самооиредељењу, да пођемо оним путем, који би нас одвео не само аравцу чисто економског развитка, него и у иравцу свију других развитака, као: финансијском, матсријалном, иросветном и културном развитку народном Ја сам у овој прплици сагласан са шефом напредне странке г. Милутином Гарашанином, о чијим сам се патрпотичпим изјавама јутрос уверио, и којн, признајући погрешке своје владавине, налази, да је дошло крајње време да се сви сложпмо Ја у томе пдем даље и велим треба иорадити да све кориспе и скривепе силе земаљске ирикупнмо, среднмо и упутнмо сваку на свој пут, било у правцу нросветном, трговинском пли саобраћајном. Мислим да тада не би бпло за наше производе само једне ппјаце ка северу иаше отаџбине у Аустро-Угарској, већ би требало наш саобраћај везати п са солуиском иијац >м, као што бп га требало железппчком нругом тпмочаом ка западу Србпје везити и за прави запад Европскп. Да бп за тпм требало да се користпмо односима и тежњама полптнчкнм Немачке и Аустрије. И Немачка и Аустрија имају по традицији један нут, којп крче. Тај нут, господо, зове се Бгап^ иасћ Оз1еп — значи продирање на Исток, У том проднран.у на Исток Аустрија је развила своје тежње нарочито од онда од када је нолитичка историја п.еиа упућена да иде све више ка Истоку, од када је још пре двеста годпна сузбијана од свога утпцаја на запад европски и уједпњењем Италпје и ако није изгубила свој великн значај, од када је индустрпја од стране Немачке потиснула и са којом она тежи да економски завојује народе на балканском иолуострву. 0 томе проднраи.у ми морамо водити озбиљно рачупа. Али конкурент у такмпчен.у Аустрији на Балкану је Немачка. И ко је год имао нрилпке да прочита говоре посланика, известиода и министра трговине у аустријском парламенту, тај је могао да види да су се они иомирили с том мишљу, да они треба с иама да поступају колико је могуће више на земљишту равноправног народа на равној нози. Она је већ изјавила своју девизу, да се слаже с Гледстоном у том гледишту, да Балкан треба да припада балканским државама. То је свс лепо, али ја држим да је и наша патриотска дужност да не ироиустимо да те тежње, које странци према нама пмају, да их много боље п више разумемо и свима се силама старамо да их развијемо. Ја држим, да је то иеопходно нотребно. Ми као народ, који је кроз векове пмао да се бори са мусломанским народом, .морамо доиустптп да се сагласимо да нас они не сматрају да смо високо образован народ, но признајући то, ми смо и парод, који нема онолико развијених потреба, ни кварежа, пи свих

оннх услова, којп чпне тешким живот ових вшпе цивилизованих народа, и онда ја вас молнм, да се разумемо у том случају. Аустрнја н Немачка као државе, које нмају иароде што хоће да чнне оиреснју, прнтнсак над пнжим народнма као впши културни народ, опда ли као раса засебиа, као племе српско, треба да чинимо све могуће мере да станемо на браник интереса нашег племена како економскп тако н у погледу надноналних нашнх иптереса. У овом случају и ако нисмо убеђенн да је овај уговор задовољио у нуној мери иаше све финапснске и економске тежн.е, ја сматрам да треба да прпмимо уговор с том паиоменом, да ова влада узме у оцену све оне говоре, који су данас палн овде у Скупштинн, а који се односе на оне тачке, које су неЈасне. То јс једпа страна; друга је ова, да треба поћн путем, којнм ћемо очекиватн не само да влада и посланнди створе законе, којн ће упутити нашу домаћу п пољопривредну нндустрију ка нанретку, већ држпм, да је дужност свнју нас да као Срби образујемо иатрнотска удружења, како ћемо као иотрошачи примиги наше нропзводе, па и аво нпсу најсавршенпјн, опзт да волнмо, ценнмо и љубимо оно што је наше, те ћемо на тај начин, чувајући нашу самосталност по.штичку п економне пнтсресе нашс, моћи поћп оним нутем камо нас води наша народна мисао. Жихаило Поповић. — Господо! Реч о трговпнском уговору толико је много изиела разлога, да је готово исцрнла све, што се имало рећн. И да сам знао, да ће бити толико мпого говорннка, не би се ни јављао за реч, алп кад сам већ то учинио, онда вас молим, да ми доиустите, да што је могуће краће нзнесем гледнштс, које имам на даиашњи наш трговински уговор Ја мислим, да кад се већ хоће да говори о овом новом уговору, онда су свега два питања, којима треба Скупштина да се занпма, јер од решења тих пцтања зависи и гласање о уговору. Прво је иптање ово : Да ли је збшћа овај нов уговор бољи од старог? Друго је питање: баш ако бп се и нашло, да је бољи од старог, да ли је тај уговор направљен, и да лп су успеси наши њиме постигнути онолико колико наш ноложај према Аустро-Угарској у економском и полптнчком ноложају донушта, или је мање ностигнуто? Донустите ми да пређем, решавању нрвог нптања. Из говора свпх нредговорника видео сам, да се ми свн слажемо у овоме : да у уговору трговинском мора бити застунљен н интерес прпвреднп п финансиски. Ја у напред изјавл.ујем: да сам на страни оних, код којих су прнвредни интереси далеко претежнији него финансиски. Па не само то, него мислим, да држави сав задатак и јесте у томе: да ио.јача привредну снагу народну, да помогне што више материјалном богаству народном. Све установе, па чак и оне моралне, које би изгледале да нас везују за небо, п да се само другим свегом баве и те установе служе у крајњо.ј линији јачању народног богаства, јер ако не би било у друштву морала, самп нроизвођачи имали би мало разлога и воље на рад. Највећу дакле важност полажем на нрпвредну страну једног трговинског уговора. Разуме се, да и фипансиски интереси морају бити заступљени; али према овом, што сам рекао, морају бити заступљени само у толпко, у колико се неће штетити привредни интереси наше земље. Сад ћу да нређем на ноређење новог уговора са старим, и прво ћу нзнетн: у колико су наши финансиски ингереси у њему боље заступљени него у старом, а за тим ћу да разгледам, у колико су наши иривредни интереси у новом уговору застунљени боље од оппх у старом уговору. Прва п највећа добит фннапсиске природе новпм трговинским уговором долази од саме нове основе царинења, по којој ће се од сад наплаћивати царина но тежини, а не цо вредносги. Док се роба из Аустро-Ууарске царинила по вредности, дотле је, као игго сви знамо било шпроко поље злоуиотребама, тако, да се је често плаћало испод половине праве царине. Разуме се, да је тиме губила државаа каса знатан део својих ирихода. Сад пак овом новом специфичном тарнфом пема сумње, да се стало на пут свима оним злоу-