Народна скупштина

(Ј1ТАНА 58

НАШДИА (ЈК,уиштииА, ЛАЛГЛ.ДН.И илошз ол Јоаа хидипл

вршно; он је рекао, да ми апсолутво нпшта не добијамо новим уговором, да је старп бољи па с тога ће, вели, и да гласа протнв овог уговора. Чак он налази, да обртна иореза иије требала да остане у оваком облику, да се узима по вредности, пего да се и она удара по тежини. Г. Јоца је снгурно заборавио, да то није цариаа, него пореза. Да тако суди њега је помела сигурно, та околност, то што се обртнп порез узима у цари нарници, мислио је због тога да ће то битп некакав додатак царини. Ја то одлучно порпчем, обртни порез је једна врста непосредног пореза, тако је он квалификован у нашем закону о непосредном порезу, и кад је то петина, онда је питање: како би изгледало кад би ми сад тај порез наплаћпвали по тежини? Царину још и можемо ударити по тежипи, али како би је могли ударити на производе према вредностп, од којпх се сад узима извесан процент; онда би и у закону о норезу била читава једна скала, по којој би се нмао наплаћивати обртин порез по тежини на наше производе. А куд би пас то одвело V! Да је г. Јоцамало вите мислио, ја држим, да то не би казао. Сем тога, г. Јоца Јовановпћ учинио је, уирав да кажем, један грех према својој земљи, вад је рекао да ће да глаеа протпв трговинског уговора. Тај његов грех у овоме је. Да је г. Јоца сточарски или житарски трговац, оп не бп смео рећи да ће да гласа против уговора. Кад се узме, господо, да ми извозимо само сувих шљива просечно годишње близу 7,000.000 дин., кад узмемо, да извозимо пекмеза више од пола милиона дин., крд узмемо да извозпмо шенице 6 —7,000.000 дпн , кад узмемо, да извозимо ражи тако исто, не мало у вредности од иола милиона динара, кад узмемо да извозимо тако исто овса у 400 000 дпн., волова на 7,000.000 дин., кад узмемо да извозизш свиња на 12,000.000 дин., кад дакле обратпмо пажњу на то, да мп целокупног нашег извоза у Аустро-Угарску добијемо годишње 45,000.000 дин; онда ја мислим, да би била грехога, кад би се усвојпо предлог г. Јоце Јовановића, да се гласа против уговора. Онп. који бп то учинпли. ја мислим, да се не би смели, да појаве у народу. Ко би на тај начин хтео да тече популарности, тај би је веома скупо илатио (Чује се: тако је). Ове статистичке податке, ја не бнх износио, да ме на то није изазвао говор г. Јоце. Истину да кажем, јако ме је дирнуло, кад мој стари друг г. Јоца тако говори. Пало је такође речи о томе, да је наша извозна трговина, на коју ја много полажем, сувпше високом царином оитерећена. Ја молим, господу, да само неколико речн ироговорим о историском току, којим се дошло до овакве царнне, каква је данас. Потребно је, господо, да изнесем факт, да је првн пут, кад је 1881 год. закључен уговор између нас и Аустро -Угарске, остала општа тарпфа за неке наше извозне артнкли; Аустро-Угарска, није нам хтела од те своје тарифе поиустите ни на житу, шеници и т. д Доцније господо , мислим биће 1884 или 1885 год. Аустро-Угарска је променила своју општу тарпфу и знатпо је повисила царпну на те артикле, које мп извозпмо Дајеонда, кад је састављен и углављен тај уговор уговорена стона, па макар она била п неповољнија од ондашње аустро-угарске тарифе, ппак би то био добитак у томе, да се не пзлажемо могућностп да промепом опште тарпфе плаћамо впшка. Међу тим шта се десило ? — Деспло се то, да смо после неколико година доживели, да плаћамо вишу царину него у тренутку, кад је уговор склопљен 1881. Ондашња влада разумела је шта то значи за нашу извозну трговину, кад се повишава царина на наше најважнпје извозне артикле, она је погато по то хтела, тражила п радила да се не повишује царинска тарифа на наше најважније извозне артикле. Ма да је повишена стопа ио општој царинској тарифп аустро-угарској. Аустро-Угарска оставила је и даље ону исту стопу која је била у почетку, кад је уговор склопљен. Али, шта смо мп њој за то далп 10 иам они нпсу дали за наше црне очи, него је Аустро-Угарска влада изнудила од тадање владе овакав раснис, који ћу пмати

слободу да вам прочитам. Оп гласп : Царпнити еспапе, које отправљају аустро-угарски поданпцп из Трста п Ријеке уговорном тарпфом исто онако, као што царпне есиапе, који долазе из Ауетро-угарске монархије. Тај распис издао је тадањи министар фпнансија, г. Вукашин Петровић, који сад замера овом уговореном стању. Он је баш јутрос говорио како новим уговором није нпшта добпвено, што се увозу из слободних пристаништа Ријеке п Трста не могу допустити веће иовластице него што их има роба из осталих вароши аустро-угарске. Ја на против тврдим, да је много добивено јер сви скоро производи, који се не израђују у Аустро-Угарској, а прелазе преко ње доби.јају право грађанства, долазз у њнхов слободац промет, тек пошто плате царину за улазак у Аустро Угарску. Увозили су се пређе у Србију из тог прпстаништа производи из неуговорних држава, који би требали код нас да плаћају царнну ио општој тарифи. Сад кад је то отклоњено, он тврди, да тиме није ништа добивено Дакле, за оне повластице. које смо ми добили од Аустро-Угарске, а које нису предвиђене одмах, кад је трговински уговор 1881 прављен, мп смо платили тиме, што смо моралп из слободних пристаништа Рнјеке п Трста иримати аа штету нашу пронзводе из неуговорнвх земаља, на пр. чак коже пз Бразилпје и других неуговорних држава, са којпма нема она никаквих трговинских уговора. Даље имам још једну ствар данаиоменем, на коју, чини ми се, није ннко обрагио пажњу, а што је према моме уверењу такође једна велика добит. Једна одредба уговора гласи: уговорним новластицама могу се користпти чроизводи ипдустрије из Аустро-Угарске земље, дакле. који су постали у самој АустроУгарској п који су пропзводн индусгрпје аустријске, а то значи ово није могућпо да се уговорном тарифом користе иронзводи не аустро-угарског иостања, изузев оних, воји су специјално у уговору сиоменути, мора дакле да су аустро-угарске земље и индустрије. Да би могли оцеиити, колика је добит са овим уговором у погледу царине за ваше жито, ја ћу да упоредиа неколике податке, колико нанлаћују друге државе царину на увоз жита у своју државу. На пр. Немачка наплаћује 5 марака на пшеницу, на раж 5, Н1 овас 4 на, кукуруз 2 мфке. На једног вола наплаћује царпну 30 марака, а но уговорној тарифи 20 марака. Сад цените колику ми добит имамо од овог уговора, кад плаћамо царине на једног вола само 4 фор. Да наведем још један пример. У Француској по максималној тарнфи за једног вола плаћа се царина 40 дин., а по минималној 30 д. Наједног вола по минималној тарифи плаћа се 38 дин. Према уговорној тарифи са Аустро-Угарском мп имамо да плаћамо само 4 форинте. Ја мислим, господо, да смо ми тарифом добили оно, што друге државе тарифом не дају никоме. Ја сматрам да је уговорна тарифа 4 форинте за једнога вола једна велика одбит за Србију, и да можемо само да кажемо хвала Аустро-Угарској, што није тражила већу цлрину на наше извозне артикле, она вву царину, какву наплаћује према другим државама у цељи да заштити своје сточарство п пољопривреду. Ја бих господо имамо да гов фим још о неким примед бама, али сматрајући, да су те прпмедбе, као неумесне побијене, ја нећу да заморавам даље вашу пажњу, него ћу само да вам скренем пажњу на једно питање, а то је на нитање о једној тачки пз општег дела трговинског уговора. У једној тачви тога дела, мислим биће тач. 8 каже се, да ће се на нашем'земљишту аустро-угарски поданик оптеретити истим дужностима, којима су оптерећени наши привредници. По овоме новоме уговору, ко год се од аустро-угарских поданика настани у нашој земљи, мора се покоравати нашим законима, којнма се покоравају и наши грађани. Тога такође није било пре у уговору. Ви знате врло добро, како је то рађено. Ја нллазим да је п то један добитак врло велики. Завршујући бвај говор, господо, ја изјављујем своју радост што ће уговор бити једнодушно, иротив једног гласа, прпмљен; ја волим што се овом приликом показало, да смо сви члановн разнпх партија нашли, да је доиста овај уговор користан и може се рећи много кориснији него што је старп