Народна скупштина

9 САСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНА 59

уговор бпо. Ја давде молпм поштоване посланпке, да даду свој глас за овај уговор, а нема сумње да ћемо се кроз најкраће време уверптп, да је он но нас корпснпјп од старога Димитрије Ћирковић. — Минпстар народне прпвреде рв1е у своме говору, да свп трговци нису хтели своје есиаие да царпне по другим уговорним тарифама но само по Немачкој и то иодносећи царини лажне рачуне. Ја не могу допустити, да се на овоме месту баца овака прљавштина на све трговце н нротестујем у име оних трговаца, који се нису оваким прљавнм срествима служнли да себи корнсте а државу оштете узимајући исте у заштиту против оваке оптужбе. Министар нар. привреде Раша Милошевић — Ја нримам примедбу г. Ђпрковић 1, може биги да ми је испала из уста нехотице таква реч, да су сви трговци фалсификоване рачуне подносили: међу тимја повлачпм ту реч натраг и ка жем, да има неких трговаца, којн су били у томе несавесни, да су подносили фалзификоване рачуне. Председник — Претрес је свршен. Има реч г. известилац. Извеетилац М. Веснић. — Господо, колико сам год до сада имао прилике да са галерпје, или што но веле, кроз прозор посматрам рад у овом високом дому, ја нисам никад имао прилнке да видим извесгиоца у подеснијем и срећнијем положају него шго се налази.и ја овде пред вама. Мој положај је олакшан не само убедљпвим и дубоким говорпма г. г. министара финансија и народне привреде, не само стручним говорима г. г. владнних повереника, не само једнодушноћу у крајњем резултату данашње дебате, у том резултату, да се овај уговор овакав какав је предложен прпми; него је према одбору и његовом известиоцу учињено још и више: њима је са више страна, на чак и са оних од куда се могла очекиватн строжија оцена, ласкавпм речима изражено признање на иажњи и труду, којим су нроучавали уговор и на објективном суду, кс>ји су о њему донели, што до сада није бпо у толикој мери обпчај. А допустите, господо, да н ја & ако немам много да говорим, одговорим својој дужности као извесгилац, а ја вас уверавам, да п ваше стрпљење нећу злоупотребити. јер ћу бити врло кратак, пошто видим, да сге досадањом дугом дебатом и сувише заморени. Ја се госиодо нећу задржаватп на поједпним говорима г. г. посланпка већ с тога, што су исправке, воје су биле потрсбне п које иду у духу самог извештаја вашег одбора, у главном учињене. Допустите да рекнем неколпко речи иоводом говора мог поштованог колеге г. Андре 'Ворђевића. Ја не претендујем ни на какву стручност у питањима политичке економије. Али се менп чини да је погрешно, кад г. Ђорђевпћ тв РДи, да се у уговору није у довољној мерп зашгитио интерес домаће пндустрнје. Еад се узме на ум, да је у поређењу са старим уговором у овоме спуштена царина само на 16 артикала, који се уводе, да је задржана она иста као што је у старом уговору на 26 артикала и да је повишена на 270 артикала, и кад се к томе узме у обзир начело политичке економије, да се царина баш и повишава на увозне артпкле с тога, да се омогући развиће домаће радпности и индустрије; онда ја мислим, да је у овом трговачком уговору, којн је пред нама у велико вођена пажња о том обзиру. Тако исто не могу да се сложим са г. Ђорђевпћем ни о ономе, што је он говорио о монополима. Истина је да монополп нису никакво цвеће; истнна је да се они у напредним културним и нндустриским државама гледају са врло непрнЈатељским очпма и истина је, да су оии тако штетни, јер сметају развићу слободне индустрије и по трговину корисне утакмице, То, што се може рећи за индустриски развијене државе, то се по мом мишљењу, у толикој мери не може рећи за државе, које се налазе на почетку кулгурног и индустриског развића. и код којих монополи могу често да послуже као клица за развијање домаће индустрије и радиностн. ОстаЈУћи само на овом једном одговору, од свих одговора, које бих имао да чиним овде, ја вас молим, да се задржим за тренутак само још на једној тачци.

Господо, наглашивано је да је уговор са Аустро-Угарском од 1881 год. закључен нод тешапм приликама у којима се Србпја налазила у тренутку кад је пзишла исиод турског јарма. То је једаи факт, протнву кога се не може много говорши. Али, по мом скромном мишљењу, тешкоћа је ушњена ире, но шго се закључио уговор са Аустро-Угарском; та је гешкоћа учнњена и спремљена онда, и то не само за свих 10 година на овамо до данас, но може бити за још других 10 година »а можда још и за далеку будућност. Та је тешкоћа учпњена онда, кадје 1880 год. закључен уговор са Енглеском. Основна је погрешка у економској политици, госнодо, да се трговииски уговори закључују ирво са државама, које сгоје даље од земље, која треба да закључује трговинске уговоре и са државама, које са земљом, која их закључује имају сразмерно мале грговинске односе. Ту основну погрешку нзгледа као да нису увиђали наши државници, којп су закључили ирви наш трговачки уговор после ироглашења независности. Међу тим она је дошла са свим намерно. Јер, као год што је Енглеска 1878 год. довела у нарочпти положај нрема себи острво Кипар и као што је том ириликом Аустрија на то гледала мирнпм п прпјагељским очима да тиме доцније заузме за себе исти и још повољнпји положај у Боспп и Херцеговини, тако нсто је пуштена Енглеска да она на првом месту закључи уговор са Србијом, па онда је требала да дође Аустрија, да се користи том основом и да извојује за себе оно, што жели. Разуме се да се Енглеска ннје одрекла права да се корисги тековинама, које би Аустрија задобила за себе, јер је Енглеска у уговору са Србијом задржала право највећма повлашћене државе и она се тим правом користила одмах 1881 год. познатом вам декларацијом. Ја налазим дакле, да се при закључивању овог данашњег уговора пошло са правилније основице и у колико се његове одредбе могу узеги као иовољније за Србију, у толико се може биги у извесној мери има за то поред многнх других околности заблагодарити и овој. Мене би далеко одвело кад би почео да говорим и о томе у каквом се положају налази Аустро-Угарска као мећународно иравна једнница, кад закључује уговор нрема Србији, она, у којој је једна половпна пољоиривредна земља и у којој та половина има да се борк са конкуренцијом српских пољоиривредника, н у којој је друга половина индусгриска, која према срнским производима може заузети са свим другп ноложај, — ја тиме нећу за сада морити ваше стрнљење. Ја ћу да вам искажем и у име одбора и у своје скромво иие само још један разлог, који насјепоред осталих руководио да ваи иоднесемо извештај у томе смпслу, да овај уговор и конвенцију примите у њиховој садашњој целини. Да се, господо, учинило у своје време°оно, што је требало да се учини; да је законодавно тело било позвано у Августу месецу прошле године, да реши о овоме уговору, онда би овај дом могао имати још ирилпке, да оне рђаве стране овог уговора, које се у њему налазе одсудно критикује, да их може бити одсудно п одбаци и да упути владу, да са суседном монархијом ступи у нове преговоре, у којима би се, може бнти, могао добити што, пре него што је Аустро-Угарска могла да сврши овај уговор у својим законодавним телима и од кога данас она не може да оетупи. Да се дакле овако радило у оно време онда би се може бити добили бољп услови у уговору. То се није учпннло, и ми рачунајући и с тпм фактом морамо примити уговор овакав какав је. Узев у обзир, да поред свих истакнутих слабих сграна у уговору, (јер нема ничега савршенога на свету па п уговор данашњи, далеко је од тога да буде савршен) има у њему и корисних погодаба за нас, ја сам слободан препоручити га Народном Представннштву за усвојење, а са ових његовпх добрих страна: 1) што је у њему специфична тарифа уведена на место досадашње тарифе по вредности а тпме су огклоњене све могућносш да се држав. каса штети лажним рачунима и т. д., каквих је случајева до сад бпло и сувише; 2.) Што нови утовор искључује диференцнјалну тарифу, као искључпву повластицу Аустро Угарске; 3.) Што је у њему на оноликн број артикла повишепа царинска стопа; 4.) Што , ; е уведена