Народна скупштина

СТРАНА 62

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАИРБДНН САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Међу тим, мени је познато, да многи судови још до да нашњих дана нису узели у поступак крпвиде, које су учињене 1 о изборпма 25 фебруара ове године, или ако су узели, узелп су тек но неко дело, колико да би избегли ирекор, а ов.овако раде за то, да би дали могућности, да се многи кривци извуку од одговорности и не искусе заслужену казну. Зато питал г. Министра: 1, Јесу ли њему иознате оваке радње иојединпх судова: 2, Ако јесу, је ли предузимао што протпву таког не савесног рада, и ако није 3, Мисли ли господин Министар предузети нужне мере протпву оних судија, војн ова хитна суђења одуговлаче тс да тпме спречи изигравање закона. 12 јуна 1893 год. Београд. Андра В. Парађанин народни иосланик. II И Т А Њ Е на Господина Министра Грађевина Окружни друмови Јагодина -Трстенпк и Крагујевац - Кру шевац, трасирани су још 1872 год. али ни до сада нису израђенп и у добро стање постављени, те да би се могли употребити, управо^ код овпх смо иутова као п кад их немамо. а међу тпм ово су јединн друмови којп везују ове четнри важне трговачке тачке. Нитам Господина Миаистра: 1, Је ли познаго господииу Мннисгру овакво рђаво стање ових овако важних друмова; 2, Мисли ли господпн Мпнистар оваквом стању учпнитп крај и наредити да се једном ови друмовн израде? 12 Јуна 1893 год. Београд. Андра В. Парађанин, народни иосланпк Председник —-• Ова питања уиућују се дотичним министрима. Изволте чути један захтев првостеп. нишког суда, којим тражи, да се г. Војин Ћирковић, народ. посланик може узети на одговор. Секретар Ад. Ратарац чпта: „Г. Миннстар правде саопштава захтев нишког првостепеног суда, да Народна Скупштпна одобри, да се г. Војпн Ђирвовић, народни посланик, може узети на одговор, због увреде и клевете, путем штампе нанете г.г. Димитрију Цветковићу, проти и Нанти Дробњаку, пз Пирота. Председник. — По скупштин. иословнику треба да се образује нарочитн одбор, који ће овај захтев проучити. Свака секција треба да избере по једнога посланика, који ће у тај одбор ућп. Ради тога дајем 10 минута одмора да се секцнје састану и изберу овај одбор Тако исто секције ће изабрати по једног члана и у одбор за оцену посланпчких предлога. После одмора Председник. — Да продужнмо рад. Изволте чути резултат избора. Секретар чита: Одбор за оитужбу: Максим Сретеновић, Марко Ђуричић, Јован Сопроновпћ, Михапло Мартпнац, Велимир Карић, Сотир Аранђеловпћ, Стојан Станковић ; Одбор за иосланичке иредлоге Нпкола Ниволић, Милун Мпљковић, поп Богосав Поповић, Здравко Пауновић, Војин Ћирковић, Тодор Радовановић, Димитрије Карић.

Председник — Изабрата су два одбора. Једаи за проучавање предлога народ, посланика, који се еастоји пз иредседника свих одсека п по једног члана нз одсека; и другп одбор за проучавање прочитаног захгева ирвостеп. ншпког суда. Ја бих молио оба ова одбора. да се после нодне састану и огпочну рад. Дајем реч носланику Веснићу. Миденко Веснић. — Госнодо иосланици ! Данас, у овоме тренутку, огкрива се у Дубровнику споменпк олавном српском иеснпку Ивану Франу Гундулпћу. Ја молим Народно Преставништво да се сад сетн тога великог Србина и да с осећајем пијетета према њему, узвичпе : Слава му! Сва господа посланпци стојећи саслушаше говорнпка и једногласно узвикнугае : Слава Гундулићу, Слава му! Председник — Сад прелазиио на дпевни ред. На дневпом је реду извешгај фпнап. одбора. Известилад Риета Поповић чита : ИЗВЕЖТАЈ Финансијс ^ог одбора о буџету Народној Скупштини Предлог мпнпсгра фпнансија о продужењу државног буџета 1892 год. за целу 1893 буџетсву годипу, који је иоднесен Народиој Свупштини указо.м Његовог Величанства Краља Србије Александра I од 4 овога месеца, финансијски је одбор проучио, те му је част поднети Скушптини свој извешгај. Наше унутрашње политичке неприлике, створене чином Краљевскога Намесннштва од 9 августа прогале године, воји је дао могућности, да се у Србијп до 1 априла ове године учпне толике пометње у нагаим државним пословима, учпниле су јога п ту неирилику у земљи, да се за времена није могао сиремити буџет државних прихода и расхода за 1893 годину. А кад се оваво важан п велпки посао не уради у време, које као редовно чл. 174 Устава нрописује, на брзо сиремљен не може бити гачан, не може преставити право финансијско стање у државп. Сад се иак и сувигае изостало и већ половпном године ушло у нову буџетсву годнну. За месец јануар, фебруар, март п април ове године има највише регаење од 1 јануара ове годнне, воје је донесево према другоме ставу чл. 175 Устава, да буџет за 1892 год. важи за ове месеце. Народна Свупштнна, сазвана у ванредни сазив 25 марта ове године није могла уставно доћи у могућност, да предузме своје послове, међу којима се имао и буџет регаити. С ■гога је неодољива нужда државна донела потребу, да Његово Величанство Краљ, узевгаи Краљевсву власт у своје руке, највишом наредбом својо.ч од 29 аирила ове године одреди, да се буџег за 1892 иродужп ч за месеце : мај и јуни ове 1893 године. Народна Скупштнна већ је поздравпла и својим свечаним актом, Адресом, чин од 1 априла; томе своме поступку ваља да останемо доследни и у овој нрилици. С обзиром на то, што се за мај и јуни није могло другчије поступити, но што је поступљено, вао и на то, да се сад не може тачан буџет саставити, на послетку и на то, да би сад у по рачунске године врло мучно било мењатн буџет због новчаних вњнга, — Одборујечаст предложпти Народној Свупштини, да се министров предлог прпми, како је поднесен с формалном само пзменом, по војој ће цео нредлог овако гласити : Б У Џ Е Т 1^ра,љевине Србије за 1893 годину. Чл. 1. Буцет државвих расхода и прихода за буџетску 1892 годину усваја се и за целу 1893 годину.