Народна скупштина

11 САСТАНАК - 14 ЈУНА

СТРАНА 63

Чл. 2 Одобрава се Краљева иаредба од 20 априла ове годцне. војом је важност буџета за 1892 годпну продужен н за меседе мај и јуни ове 181)3 године. Чл. 3 Овај закон ступа у жпвог од дана, кад га Краљ погпшпе. 12 јуна 1893 год. у Београду. иредседпик финансијског одбора, Рад. Милетић ИЗВЕСТИЛАЦ, Риста С. Поповић. чланови : Ран. Б. Тајсић, Пав. Поповић, Даза Идић, Дим. К. Димовић, Ђура Милијашевић, Арса М. Дреновац, М. Марковић, Јоца Ж. Јовановић, Ђока Ж. Брачинац. Председник — Ви сте г. Рајовићу тражили реч ? Драг. Рајовић — Ја сам тражио да говорим о овој стварп још пре читања изветтаја одбора финансијског. Хтео сам да упутим једно питање на вас г. председниче, односно буџета и завршних рачуна за прошлу годину. Председник — То сте истина требалп учинити пре него што је прочптан извештај одборски, али ипак ради обавештења изволте казати гата имате. Драгомир Рајовић — Према чл. 174 Устава, буџет се мора подносити Барод. Скупштинп у самом почетку њена рада. У исто време подносиће се Народној Скупштини завршни прошлогодишњи рачунп; а према чл. 61 зак. о послов. реду у Нар. Скуи. председништво је дужно да се стара. да се сваки предлог владпн штампа заједно са разлозима, кад су они јш смено изложени, и у што краћем року наштампан разда народ. посланпдима. Према овоме, ношто ми немамо наштампан ни буџет а ни завршне рачуне за прошлу годпну, то ја држим, да сада о њима не можемо у опште ни говорити, нити шта расправљати. Председник — Завршни рачуни од прошле буџегске године нису још Скупштпни нп иоднесени, већ је само поднет предлог, да се буџет од прошле године нродужи и за ову годину. С тога ти рачунп нису могли бпти ни наштампани и раздати посланицима; а што се тиче буџета, он је још лањске године штампан и ја држим, да га господа посланици већ имају у рукама, а ако га који нема може се обратпти г. архивару и од њега ће одмах добити. У осталом према пословнику Свупштинском, Председншптво је дужно тек од данас да да посланицима наштампан предлог о буџегу и извештај одборски о њему, поигго су онп тек данас прочитани. Сем тога ја држим, да нпје сада прека потреба да се има штампан буџет, пошто ми дангс нећемо да приступамо нретресу његовом, Јер то не можемо ни учинити док не лротекне 24 часа, од како је прочитан и раздан изветтај одборски о овоме предлогу буџетском. Министар Финансија М Вујић — Ја сматрам за дужност да одговорим поштованом посланику г. Рајовићу на иокренуто пптање. Изгледами, према његовом говору, да ја, гезрес^уе влада, није одговорила евојој уставној и законптој дужности, кад није поднела Скупштини уз предлог о буџету и завршне рачуне за прошлу годину. Господа, која су посланици од неколико година сетиће се, да је ово пптање : за што нису завршни рачуни од прошле године ноднесени одмах у почетку рада скупштинског, два три пута ранпје постављао г. Авакумовпћ и ја сам му увек морао објашњавати: да буџет>ка и рачунска година нису једно исто. Рачунска година завршује се вонцем месеца Априла, дакле 1 Маја, и тек од тада гл. благајна закључује рачуне свих државних прихода и расхода; гл. држав. благајна, тек од тог доба почиње дакле да склапа завршни рачун прошле године,

а да то тачно изврши потребно јој је неколпко времена рада; док међутим буџетска година завршује се 31 Децембра, дакле иа четири месеца пре рачунске године. Према овоме, на питање г. Рајевићево : зашто завршни рачуни за 1892 год. нису одмах у почетку Скупштинског рада поднесени, могу одговорити, да то није учпњено за то, што се завршнп рачуни за прошлу годину могу поднетп тек у редовном Сазиву Скупштине 1 новембра. Тек од 1 Маја пентрална држав. благајна има да склопи завршне рачуне прихода и расхода, па да их готове првог новембра Народ. Скупштини у редовном сазиву поднесе. А кад би се они сада подносили, онда би се морали на брзу руку — вашарски саставпти и могли би бити непотпуни и нетачни. Међутим завршни рачун за 1891 год. стоји Нар. Скупштини на расположењу. У осталомја ћу за неколико сума доцније поднети Скупштини главни резултат прихода државних, из ког ће моћн Скупштина видетп а и сам г. Рајовић, да су приходи државни у прошл. годпни у место 59—60 мплијона, као што је било предвиђено, спали, усљед наших политичких ирплика на 53 мплијона динара, а колики ће бпти расходи, то ће се видети из завршног рачуна, који се тек има склопити, и тек кад то буде урађено Скупштина ће имати тачан преглед нрихода и расхода за 1892 год. Ја се надам, да ће се г. Рајевпћ овим одговором задовољити н увидети, да је управо фпзички немогуће још сада ноднети Скупштини готове п тачно склопљене завршне рачуне за прош. годину. Драгомир Рајовић — Потпуно сам задовољан са оваквим одговором г. министра. Председник — Са овим је данашњи дневни ред исцрпљен, а на дневни ред, за идући састанак. којп заказујем за нрексутра, стављам претрес данас прочиганог нредлога о буџету п поднетог одборског извештаја о њему. А пошто је сутра Видов-дан, то молим сву г. г. посанике да у 11 час. пре подне у свечаном оделу дођу сви у саборну цркву, где ће се давати иомен изгинулим јунацима на Еосову н свима изгинулима у ратовима. Данашњп састанак закључујем. (Састанак је трајао до Н) 1 /^ час. пре подне.)

12 САСТАНА^ 16 Ј ун а 1893 у Београду председавао председник , Никола Паши& секретар, Станојло Букчеви^ Почетак у 9 1 | 2 час. пре подне. Присутна су г.г. линистри : војни, Финансија и министар грађевина. Председник — Отварам дванаести састанак. Изволте чути протокол једаваестог састанка. Секретар Љуба Јоксимовић прочита. Председник — Има ли ко од господе посланика да учпни какву нримедбу на прочитани протокол? Стављам на гласање: усваја ли Сиушптпна ирочитани протокол? (Усваја). Изволте чути молбе и жалбе, које су упућене Скупштини. Секретар Ст. Вукчевић чита: Милија Јовановић, учитељ из Лапова; Миливоје Саковпћ, иорезник среза колубарског и Ђура Стевановић, начелник среза сврљишког, -— моле да им ?е увдже извесне годнне службе ;