Народна скупштина

12 САСТАНАК - 10 ЈУНА

СТРАНА 69

дужност, да штитимо од формалне иовреде чл. 174. Мп, као народнн иосланици, не треба да се оглушујемо пред наређењима чл. 174 и 115 Устава, него треба да нримимо буџет као што би га иримили кад би то био пројект закона за год. 1893, нарочито с тога, да се читањем члан по члан задовољи оно парллментарно осећање у нама, које треба као народни посланици да нарочито задовољавамо, кад је нигање о буџегу и праву буџетском. Миниетар Финансије Д-р М. В. Вујић — Иоштовани иосланици г. Мика Поиовић и г. 'Бока Анђелковпћ нокренулн су једно питање, у ком би, но њиховом мишљењу, могло у овом предлогу законском у овоме облику да буде формалне повреде Устава. Госиодо, не само мене, кога се у првој линији ово питање највише тиче п који бн, ако не друкче, а оно моралпо био одговоран и пред Скуиштином и пред .јавним мњењем него и моје другове то је питање тпштало, јер испред певоља — које сви знате какве су — мн смо дошли ево дотле, да данас у ноловини године морамо да решавамо буџет за ову годину. Имајући те невоље у виду, ми смо тражилн изласка из овог теснаца. Нема сумње — ја ћу и сам нризнати, да је ово неиовољан ноложај за ову владу а највнше за министра финансија, кад мора да тражи изласка на тај начин, да продужује стари буџет и да по њему држава живи. Господо, све уставне одредбе о буџету, но мом уверељу, и чл. 174 и 175 као п остале потичу из члана 102 Устава и ие замишљају други случај него тај, да Народна Свупштина за идућу годину буџетску и.ча одмах да у првим седницама својпм од стране владе добије пројект буџета, тако да у току од два месеца — од 1 новембра до 1 јануара — може буџет еавесно проучити и решити. Међу тим какав случај сад имаио? — Готово не би било иотребе, да о томе говорпм, али кад су господа дотакла ово нитање, с бојазни да не буду формалне иогрешке, опда вас молим, да обновите у мнслима; у каквој је ситуацнји била влада. Буџет се нцје могао свршити у новембру, дошла је ова буџегска годнна 1893; била је сазвата Скунштпна за март и онет ннје могла да се држи. Дошао је 1 април; у најкраћем законски могућем року сазвана је Скупштина за ирви јуни. Сама влада, коЈа Је 1 анрила примила уираву земље у своје руке, сама она никако није нмала могућности да до 1 јуна као што треба проучи буџет. У овако мучним нрилпкама буџет се не да за два месеца снремити. Извините што ћу употребити можда трпвијалан израз, буџег, који би се даиае градио за месец дана да би то по мом уверењу био вашарски израђен буџет. Ми имамо пред собом то, да је пола године на пзмаку, и да је влада баш и снремила буџет и да га је ноднела, да лн би он могао важити ? — Ја смело тврдим не би. Скупштииа ако неће да само формалну страну отежава, њој би у иајмању руку требало два месеца да буџет проучи и вотпра. Ја знам из прошлогодишњих иекустава, да Скуиштине једва стижу за ирви јануар и ирема томе Скунштина би тај буџет радила у току месеца Јула, тако да би једва за месец август стигла. А шта би то значило ? Значнло би, да би дотле седам месецп од ове годиие протекло ио прошлогодишњем буџету, што би се тако нровлачило и кроз књиге државне, па онда тек да ступи у живот нов буџет. Ова напомена је с тога, да само констатујем, шта нас је унраво нриморало, нагнало, да пађемо један излаз из овога стања, излаз, који је овако као што је у финансијском одбору још иодеснији, ја нризнајем, но што је било у нрвобитном иројекту, јер му је дата и параграфска форма закона, која је сад спремљена; то је најправилнији и најбољи а п једини излаз из оне незгоде. Ту не може бити говора ни о каквој формалној новреди Устава, а иајмање повреде буџетског ирава. Говорити о том буџстсвом нраву, које је основа уставности у свима земл.ама парламентарипм и уставппм бпло бн залишно. Ја мислим, да то знају и сва г.г. носланпци врло добро, нпкоме овде не пада та мисао, да то нраво вређа. То буџетско ираво стоји неднрнуто, опо иишта више пе каже него то, да без скупштииеког, без законодавиог одобрења Народног Представништва, влада не сме

ни један издатак учинити. То је право, којим Скунштина или одобравајући буџет или одбијајући га обара владу, одриче јој своје поверење. Шта имамо у овом случају? Имамо то, да по невољи игго не можемо да нмамо разрађен нов буџет но свпма нознаијама, влада предлаже Народној Скунштини, да буџет нрошлогодишњи не продужава као што је предвиђено у члану 175, иего да га извотира за остатак ове године. Повреда буџетског права ансолутно никако не ностоји. Народна Скупштиоа мо«е да каже: примам или не нримам буџет, који ми је ноднесен, али не може никако рећи то, да овде има ма какве формалне повреде њеног буџетског права. Ја ћу да нређем сад даље. Нема сумње да овде није случај чл. 175 Устава. Ово није иродужење буџета. Мн смо избегли ту реч продужење, јеи ако се она само и номене, то може ићи донекле, може ићи продужење до месеца Марта, до Октобра, аоже ићи, ако хоћете до 15 Децем., али ииак оно шрНсНе садржи у себп ту уставну наредбу: да, ма да се буџет до 15 Децембра продужује, ипак се мора пред Народ. Скушптину поднети пројект новог буџета за ову годину. То је садржано у овим речима уставним: „све док нови буџет не буде утарђен". Дакле, он се мора у току ове годпне утврдити и вотирати. Ако би дакле хтели по овој уставној одредби чл. 175 да радимо, онда би дошли на то, да би моралц да извотирамо стари буџет и за го време Скупштпна би морала да седи п ради. Ако би се држали ове одредбе, онда би ми морали рећи као влада: причекајте док мп будемо у стању да израдимо нов пројект буџета, на онда да га овде вотирамо, па ма то било п у Августу месецу. Ја мислим, да то не би било ни корисно ни практичкн вредно. — Дакле о чл. 175 Устава овде не може бити никако говора. Влада кад тражи вотирање буџета, она га тражи иа основу чл. 174 Устава, који каже да сваке године Народ. Скупштнна одобрава државни буџет, који вреди само за годину дана. Госиода иредговорници кажу, да овај члан садржи у себи још и наређење да се мора свака позиција понаособ читати. Ја то не видим. Зг нотврду овог што рекох, нећу да се хватам за реч закона, што Устав не каже категорички да се то мора да учини, већ да се „може'\ Ја ћу вам на овом месту носгавитн само ово питање: има ли где год у ставу, или у законима, који говоре о буџету илц иначе у законскнм наређењима каквих год правила о томе: какав тај пројект о буџету мора да изгледа, да ли да садржи у себи 500 нли само 20 листа п у опште какав и колики он треба да буде ? Ја тврдпм да таквог наређења ни уставног ни законског нема, које бн наређивало како треба тај пројект буџетски да се пзради и Скуиштинн иодноси. Израда буџета зависи од савесности владе, која га израђује и од савесности Народ. Скупшт., цред коју ће влада са тим нројоктом изаћи. — Према овоме, по мом уверењу, не може бити никакве новреде законске ни уставне у томе што Народ. Скупштина не би сада решила буџет читањем позицпје по позицију, већ би иросто казала: усвајам стари буџет од 1892 год. и за остатак 1893 године. Господа предговорници даље веле: ми знамо да овде нема материјалне повреде законске, али се бојнмо да не буде аакве формалпе и из те бојазни предлажу да се чита позиција по позицију. Ја, госнодо, не би имао ништа против таквнх жеља, само кад не би та зебња, да печитањем позиције но цозицију може бпти какве повреде, доносила собом ове невоље: Прво: невољу за владу, коју је већ поменуо у свом говору и сам иоштованн посланик г. Поповић. Изгледа, као да је влада била лења; није уложила довол>но труда и рада и саставила нов пројект буџетски, всћ просто узела јсдап буџет — Она јв исто тако могла онда узети буџет од 1890 или 1891 или чак ц од 1887 год., иа га подиети Скупштини и рећи: изволте сада читати и аримити позицију по нозицпју; то дакле, значи, да влада није хтела да састави нов пројект буџетски, већ узела један старп и поднела га Скушнтини на одобрењо. За мене би баш онда нотпуно чисто и јасно било, да би у том случају буџет 1892 био иројекат буџета, који је влада усвојила, и о