Народна скупштина

СТРАНА 70

коме Скупштина има да донесе своје решење. Међутим ово није владин пројект већ по невољи усвојање старог буџета. То је једна невоља. Друга би бида та, што Скупштина сама треба да обрати велику пажњу на иозиције буџетске и онда треба да се чита п иретреса свака иосебице. Ако Скуиштина хоће да се држи бнтних страна уставних наређења, онда она треба да ироучава позицију по позицију; она треба чим јој је која нозиција нејасна да враћа финансијском одбору н да од њега тражп, да се боље и тачније позшшје одређује, јер буџет, који је потпуно био подесан за 1892 год. не мора одговарати и потребама 1893 године. Ја држим, госиодо, да су ово тако императивнп разлози не само за мене лично, него и за једну владу х, која би била на овом месту а тако нсто и за Народно Представништво, које хоће савесно да одговори својој дужности. Нп један савесан министар финансија не би могао протурити овако брзим читањем предлог о буџету, већ би тражио да се чита позиција по позицијп, само кад би то могуће било. Али од овога се овде одступа по невољп. Мања је повреда ова, о којој је говорио г. Поновћћ, него ова о којој сам говорио ја. Теже је читатп само рго Гогта, но ли га у целини усвојити! Финансијски одбор ио мом мншљењу усвојио је баш из тог разлога овакав облпк овог законско1 предлога. Ово је закон по невољи, закон буџетскп од три члаиа, буџетски закон за ову годину, и то ни по вашој ни ио мојој вољи, већ ио створеној невољи. Мп се не грешпмо ии о закон о буџету нитн о каква друга законска наређења, кад хоћемо да усвојимо стари буџет у целини и не чптамо га у иојединостнма иозицију ио позицију, јер самим читањем позидија, ми бп смо пх морали и иретрести и донетн и тим би градилн нов буџет. Скупштина има да га овако у целпни прпми нли да га не нрпми. Ако га не прими, онда не остаје ништа друго, него да каже влади, да пзради нов буџех, а влада га не може савесно израдитн најмање за два месеца н Скупштина бн дотле седила и чекала па ма то бпло и у Новембру месецу. Ако Скупштина то хоће, онда ја немам ништа нротив тога, само резултат од тога не би био никакав. То је моје мишљење и одговор на нримедбе, које су г.г. иредговорницп изнели. Михаило Поповић. — За мене је врло важно нитање чување Устава, и ја хоћу најире да внднм да ли је оно, што тражи влада, основано на Уставу или не, а после ћу да говорим о томе, да ли влада добија што вшпе обилазећи Устав или тиме кад га не обплази '? Менп је мнло, што г. министар признаје, да ово иије нродужење буџета, јер само при продужењу буџета могла би да се обиђе одредба чл. 174Устава. Дакле значи: да ово није ирсдужење буџета, него да је ирављење новога буџета. Ствар је сад једиио у овоме. Нека се говорп како се хоће, али кад се већ узме у обзир она одредба чл. 174 Устава н кад се узме да се хоће да говори у опште о буџету а не о поједпипм позицпјпма у суштини, онет на крају крајева излази да је то ирави иројект буџета за 93 годину, а то није ништа друго већ нов пројект. Сваке године Скунштина мора да нрави свој буџет, и влада је дужна да нодпесе пројект о томе. Шта ради влада сад? Она каже: ја нисам имала вр«мена да нравим буџет, и правдајућп се тиме, она износи буџет за 1892 годпну. Лено, разумем то. Али шта је то што износнте? Јели то буџет, пли је то закон ?. То је оно што има да иостане закон, то је нројект, акаквајенрирода тога пројекта и свакога буџета зна се — она је да се чита нозиција по позицпја као што чл. 174 Устава каже. Господин министар финанција каже: нигде није речено како сз буџети праве, да ли буџет мора да има 500 или 20 листи, то није одређено, и кад нема те одредбе, онда може да се поднесе буџет и па овај начин. По моме мишљењу ово не стоји. У чл. 174 Устава стоји: „Скупштина може иредложеие иоједине иартије буџета увећати, или смањити или изоставитп". Истина је дакле, да се у овоме члану не говори о листовима буџетским, али се говорн о цојединпм партијама буџетскнм, а то су те иартпје буџетске, које тражим да се ирочнтају. Дакле у чл. 174 казато је каво се буџет прави, све и каД не би већ бпло утврђене праксе. Ноднесени буџет

за прошлу годин/ влада тражи да вреди и за ову годину. Скупштина ће јој ио свој прилиди одговорити тражењу, алп влада треба да постигне ово што хоће, на чпстој уставној основицп, а не да се силази са ње, јер од овога нема никакве добити. Буџет се нрошли има да сматра као пројект буџета ово-годишњег, али влада каже, да кад би тај буџет, узели као пројекг, изгледало би, као да је влада израдила тај буџет и тиме бп она носила већу одговорност него овако. Подносећи овај буџет Скупштини на решење влада већ каже, да иије имала времена да састави буџет за 1893 годипу и с тога иодноси буџет за прошлу годину. Њено је главно да правда зашто ннје могла да стигне, и она је задовољна што јој мп то правдање нримамо. Али како ћемо мп буџет да примимо то је наша — Скупштпнска ствар, п ја, као посланнк нитта впше не тражим него оно што чл. 174 Устава тражи. Господин мпннстар вели, да ту не налази вређање буцетског права, а ја га опет впдим. Еаже се, да је буџетско право, нраво народно, које се састоји у томе, што једна влада ие сме да тропш внше него онолико колико јој је Скупштина, иао представник народа, дала. Ту се хоће да каже кад је Скушптина ово решила, онда нема повреде буџетског права пародног. Ја палазим да има. Има у томе како се долази до одобрења што га Скупштпна даје влади; јер ако се усвоји овај начин, да се овако паушално прима један буџет, онда се одузима могућност свима онима, којп су у мањини а који бп врло лако могли задобити већину, кад би им се дала могућност, да о појединим позицијама говоре н на тај начин створе већнну. С тнм бп се дакле одузела могућиост да Скупштина буде обавештена, а можда би то утицало п на примање буџета. Свакојако, не може се спорити, да од тога у колико је Скуп штнна обавештена о потреби свих позиција буџетских и највише зависп буџет са свима својпм партнјама. Овпм се начином одузима Скупштини могућност што јачег обавештења п ја у томе видим повреду Устава у буџетском праву скупштинском. Тражим да се чита нозиција по позиција и ако се још ко слаже са мојим мишљењем, онда би га молио да ме у гоме иодиомогне. (Не номаже га довољан број.) Тома Бојичић — Молим вас госиодо, извештај одборов о буџет; Скушптина је мало ире прнмила у начелу. 0 њему је могло бити онда говора и тада су г. г. Михаило Поповић и 'Бока Анђелковић, могли да чине предлоге а сада се прешло иа претрес поједнних чланова. И код првог члана устао је г. минпстар и предложио једну допуну; с тога ја мпслим да овај члан треба по прпстанку известиоца да се врати у одбор и да се тамо према нредложеној измени поиравп. Дакле овде се сишло са правога пута и узет начелии говор, што је протпвио закону о пословном раду. И ја мислим да ми треба да говорпмо о нојединостима а не у начелу. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ко је за то да се нрочитани члан врати у одбор, иека седи: ко је иротив нева устане ? (Сви седеЈ. — Објављујем да је усвојеио. Известидад — Прочпта чл. 2 (ст. 63 у извештају). Председник — Прнма ли Скунштииа ирочитани члан? (Лрима). Известилац чита: чл. 3. Председник — Прима ли Скупштина ирочитанн члан? (Лрима). Сад дајем 1 / х часа одмора, да се финансиски одбор састане н да нроучп предлог г. мин. финансије. Сем тога, молим одсеке да се састану и изберу ио једиог члана у одбор, за преглед оних предлога, који су јуче поднесени. Лоеле одмора Председник — Госиодо! Настављамо рад. — Одбор финансискн усвојио је иримедбу господпна министра финансија у првом члану, а сад изволте чутн како тај члан', допуњен са иримедбом гласи. Извеетилац Риста Поповић чита: