Народна скупштина

ОТРАНА 78

НАРОДНА СКУНШТИНА, ВАНРЕДНИ (ЈАЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

иотребна сума на то није одобрена. Према томе ни овај издатак иротивно буџету није могао ни да се учини. С тога је одбор мњења, да се овај предлог миннстра унутрагањнх дела не може примити, па му је част предложпти Народној Свупштинн, да изволи и она усвојпги мњење одборово. 16 Јуна 1893 год. у Београду. Нредседник, Рад. Мидетић Известилац, Лаза Илић члановп: Ранко Б. Тајсић, Ј. Ж. Јовановић, Ђока Ж. Брачинац, АрсаМ. Дреновац, АндраВ. Парађанин, М. Марковић. Председник — Сви ови извештаји стављају се па дневнп ред сутра. Слаже ли се Скупштина? ( Слаже). Данашау седницу аакључујем а заказуЈЕм седницу за сутра у 9 часова ире нодне. (Састанак овај трајао је до 10 часова ире подне.)

15 САСТАНАЈ^ 19 ј у н а 1893 у Веограду иредседавао председнин, Никола П. Паши& секрегар, Алекса Ратарац Почетак у 9' | 2 час. нро нодне. Присутна су бида г.г. миаистри: председпик министарског савета министар нросвете, народне нривреде, унутрашњих дела и финансије. Председник. — Отварам петнаестн састанак. Изволте чути нротокол четрнаестог састанка. Секретар Алекса Ратарац ирочпта. Председник — Жели ли ко од г. г. посланика да нримети што на сасгав протокола? (Не жели). Усваја ли скунштина прочитанн протокол ? ( Усваја). Изволте чути молбе п жалбе Скунштини уиућене. Секретар Алекса Ратарац чита: Јован Нешић, учитељ из Пнрота; Сппра Сганншић, ирофесор гимназије у Нпшу; и Благоје Тодоровнћ, наставник ратарске школе у Краљеву — моле да им се уваже извесне годпне службе; Никола Божовпћ из Мајдана (у ср. гаковском); Анђелија удова нок. Косте МиловановиКа из Зарева (у ср. студеничком); и Јулка М. Савића удова из Београда — моле за држанву номоћ ; Трифун Драгић и др, пнвалпди из Београда, моле да се учине извесне измене у закону о инвалидима; Јулка Р. Петровића, удова из Лукавца (у ср. подгорском; моли да се њеном сину опрости извесна пореза; Василије Љубисављевић, поручик пз Прокупља, моли да му се накнадп трошак, који је учинио преко кредита на храну војника; Сотир Илпћ из Ниша жали се што га мати п брат изгоне из имања; и Антон Улжан, фабрпкант гвожђа, жали се на министра оаојног, што му нпје дао 6.600 дин. извесне оштете. Председник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе п жалбе. —

Сад прелазимо на дневни ред. На дневном реду је први претрес законског предлога о трговачком Уговору пзмеђу Србије и Немачке. Молим г. пзвестиоца да дође. Известилац Миленко Веснић — Прочита цедокупан уговор (Нрилог П), за тим саветско мишљење п извештај одборскп (стр. 76). Председник — Сад ирпступамо начелном нретресу овога уговора. (Нпко се не јавља за реч.) Пошто се нико не јавља за реч ја ћу ставнтп на гласање. Ко је за то, да се у начелу прими прочптани трговински уговор, нека седи, а ко је противан нека устане? (Сви ееде). Објављујем да је уговор у начелу једногласно примљен. Молпм г. известиоца да чпта члан по члан. Известилац — Прочита члан I (стр. 2 Прилог П.) Председник — прима лп Скушптина прочитанп члаи? (Прима). Известилац — Прочпта члан П (стр. 2 поменугог прплога). Председник — Нрима лп Скуиштина прочитанп члан ? (Прима) Известилац — Прочпта члан Ш (стр. 3, 4.) Председник — Прима ли Скупштина прочитанн члан ? (Прима). Известилац — Прочита члан IV (стр 4.) Председник — Прнма ли Скупштина мрочптани члан ? (Дрима). Известилац — Прочпта члан V (стр. 5). Предеедник — Прима ли Скунштина прочптанп члан ? (Прима). Известилац — Прочнта члан VI (стр. 5, 6). Председник — Прима ли Скупшгина прочитави члан ? (Прима) Известилац — Прочита члан УП (стр. 6), Драгомир Рајозић — Мени се чини да код овога члана пма је 1,на нразннна — нпшта ипје речено о обртној порезп. Да се доцније не буде нзгубило ираво да се не може нанлаћивати обртиа иореза на еспапе, који долазе пз Немачке. Ја бих желео да о томе чујем објашњење од стране представника владе. Прогалога пута кад је нретресан уговор између Србије и Аусгро-Угарске г. Вукашин Пегровић говорио је о томе, али је говорио и о друшм стварима који су мимо тога нптања. Ја сам рад да чујем пзрично од стране представника владе како се овај члан може разумети у погледу обртне порезе. Министар Народне Привреде Раша Милошевић Молим вас, господо, ја сматрам а и влада сматра да је у опшге незгодно било п оно што је у уговор између Србије са Аустро-Угарском угала одредба о обртној порезп а у овај није унесена. Алн тпме што ннје таква одредба ушла п у овај утвор не значп да нас Немачка може спречпти да наплаћујемо обртну порезу, која је и до сад нанлаћивана. Обртна пореза сматра се као једап део непосредне порезе п свака држава има права да располаже тим непосредним порезом како за добро нађе. Према томе та околносг што није у овоме уговору унесена одредба онаква, каква је унесена у уговору са Аустро-Угарском не значи да ћемо ми тпме доћи у једно стање, у коме нећемо моћи наплаћивати обртну порезу. Ја констатујем у име владе да Србија има потпуно ираво да наплаћује обргну порезу. То је њено право и разуме се Немачка не може ни у ком случају протествовати против наплаћивања те обртне илп доиуњујуће порезе. Драгомир Рајовић — Добро, ја се задовољавам тнм објашњењем. Председник — Прима ли Скупштпна прочитани члан ? (Прима). Известилац — Прочита члан У1П (стр. 6). Председник — Прима ли Скупштииа прочитани члан ? (Прима). Известилац — Чита члан IX (стр. 7).