Народна скупштина

15 САСТАНАЕ — 19 ЈУНА

СТРАНА 85

мп подпгнемо зграду. Она може да искрсне цре кад се ми и не надамо, а и онде где не мислимо. Узмимо н. цр. случај, да ми подигнемо зграду, шиање настаје, да ли ће колера да идс ио оној маршрути, коју смо јој ми определили или ћс узети са свим друга иут и нравац. Ја верујем да је могуће, да ће се иојавити прво у Београду као месту врло живом саобраћају. али, господо, толико је исто могуће да може ииак Београд н обићн и појавити се пре у другом крају. 1Пта нам онда осгаје'. По одборском мишлењу ми би са предложеном сумом могли тамо и притећи у помоћ и имали би више на расиоложењу. Овако зграда би у Београду стајала џабе п одузела нам средства — новац којп је за сузбијање најпотребнији. Што се тиче тога, да треба у Београду дизати зграду још и за то, што влада ту дифтерија, то, господо, и ако је фактички истина, да у Београду има дифтерије ппак не може се због тога дати новац намењен на цељ за сузбијање колере. Имају, госиодо, и друга места дифтерије. Па зар само Београд да бранимо ? шта ми чинимо?! Ми патимо од тога још горе, јер смо остављени сами себи, и без ичије иомоћи. Београд бар има доста лекара а ми и тога немамо. Дпфтерија је покосила децу по унутрашњости код нас; — ца шта ћемо сад ми ? И Београд, ако му треба зграда нека се — бога ми сам постара и нека диже зграду за болницу, а београђани су и богатији. Ја сам за то, да се ова сума утроши онако, како је то одбор хтео. — То је моје мишљење. Веља Тодоровић — Господо, у колиао сам чуо говоре свпх говорника, они се сви своде на то, да се одобрп кредит, само се разликују у томе како да се тај кредит употреби. А господин министар је раније изнео предлог, како да се тај кредит уиотреби. Ја мислим, господо, кад ми већ одобравамо тај кредит, и кад је господин министар изнео на што ће унотребити, онда ми не треба да се пачамо у то, јер ја сматрам, да ми, или бар ја — за себе сматрам — нисмо способни за то, да кажемо и испитамо како ће се и на који начин колера угушити. Ја мислим, да су за то надлежни лекарп, којих овде има доста. То би исто значило кад би њих питалн како се праве менице, ја то добро знам (смеју се). Дакле за оно за што нисмо способни, не треба да се пачамо. И за то сматрам да је врло потребно да се одобри г. мпписгру тај кредпт а њему треба оставиги, како ће то извршити. Ја ћу гласати за тај предлог. Председник — Пошто се појавпло пптање да се дебата прекратп, то ћу ставити на гласање и то оваво: Ко је за то да се прекрати дебата, нека седи, ко је против, нека устане? (Сви седе). — Дакле прекраћена је даља пријава говорника. Још имају реч прота Ђурић и поп Богосав Поповић. Мидан Ђурић — Господо, ми сви знамо да је здравље највеће богаство на свету а то се впди и из тога шго је г. министар поднео предлог да мј се одобри кредит за чување народнога здравља и финанцијски одбор, водећи такође бригу о народном здрављу, усвојио је тај предлог г-на министра само са том разликом да се за сада не црави стална болница. Господо, стручни људи а и исвуснији људп од нас казују нам, да се колера онако исто не појављује на једном месту и да јој путеви куда ће доћи нису одређени, као год што нам и непријатељ не казује, којим ће цутем на нас напасти. Извесна господа држе да ће се колера најпре у Београду појавити и с тога држе да ту треба направити болнице ради сузбијања колере и мисле да ће сузбијање колере помоћи химе што ће дати 120,000 днн. И мало час рекао сам а и овом приликом кажем, да путеви куда ће колера доћи нису никаво одређени, те с тога и не знамо где ће се колера најпре појавити, но сем овога имам овом приликом да кажем и учиним један приговор на говор извесне господе посланика, који су казали да знају да сви окрузи улажу у фонд болннчки, али нивад ништа за то немају, ни болница ни својих лекара већ су читаве покрајине остављене саме себи и неиоклања им се ниваква брига и ради здравља, ради напретка њиховог и ради нравде. То господо, стоји у истини. Има округа од 150.000 становнива, где нема ни једног лекара, док у престоници пма их

врло много. У 'Београду, престоници Србије седи краљ, ту су смештена сва надлештва, ту је сва трговина и све благо нагае земље ту се слпва. Ми имамо самосталне окружне скупштине, сталне окружне одборе и општинску самоуправу, које треба да се брину о свему на нека се та г. г. из појединих овружних одбора побрину о томе да се угуше те заразне болести, вао што су дифтерија, шарлах и њима иодобне, јер и аво нам је свима мпло не само становништво Београда него и становништво Србије а и ван граница њених и ако нпсу српске ипак нека се поједине чињенице, које су дужне да воде рачуна о народном здрављу, побрпну за то. Да је Народна Скуиштина расиоложена према престолпици види се и по томе, што је одобрила да се у Београду плаћа трошарина, ја сам као народни цосланив и иначе раније долазио у Београд и могао сам рећи да живим са 4 гроша, а данас имам 10 динара на дан, и ја хвала Богу. то све погрошпм. Зар варош Београд, који броји 68,000 становника и где има капиталиста са по милијон динара, зар људи капиталисте такве једне вароши не могу да учине тако хуманитарно дело и да вароши пруже један капнтал, који је потребан за нодизање једне овако важне установе као што је болница за лечење кужних болести. Нека се покуша да се учини један апел на њих и ја сам уверен да се они неће оглушити о позив, те да не потпомогну једну таво важну хуманптарну установу. Кад се сваки родитељ, сваки племенити становиив вароши Београда одазове овоме позиву онда ће имати не 100,000 динара него и 2,000.000 динара. Што се тиче Народног Предсгавништва оно мора да се стара о здрављу целога народа и то како онпх, који живе у Београду тако и оних на Коиаониву. Народно Представништао има да се брине не само о томе да они живе него и да су здрави, крупни, окретни, да рађају здраву ђецу, јер само у здравоме покољењу може држава остварпти све своје унутрашње и сиољашње тежње. Из свега што нам минпстарство предлаже, ми видимо да и оно не зна, којпм ће путем доћи колера а то је и немогуће знати. Прошле године 9 августа она је се иојавила прво у Смедеребу, па се иосле говорило да је било неколико случајева и у Београду. Што се Београд истиче овим предлогом испред других вароши то је с тога, што је он по популацији највећа варош у Србнјн, те се верује да ту има највише услова за појаву колере а што је још горе, што би се одатле као из важног саобраћајног центра за целу Србију могла најлакше раширити по целој земљи. Ако би се ценило по броју становништва београдског од 60,000 онда би се п ја могао сагласити на такву претпоставку, али са гледишта чистоте Београда, ја не бих на то пристао. Ја сам имао част да будем примљен у многе домове у варошп Београду и уверио сам се да домаћини обдржавају нрпмерну чистоту свуда, да су им баште веливе, да светлости има довољно и да уз воду, коЈе је сад обилно, имају све здравствене услове, тако да наш Београд може ускоро заузети јавно место са другим европским варошицама по чистоти улица и домова. И кад тако стоји, онда зашто да се на нечистоти Београда оснивају некакви предлози п ја у интересу образа Београђана морам од њих да одбијем прекор вао да је варош нечиста и неповољна у здравственом погледу (Смех). Приговара се финансиском одбору, што је противно министровом предлогу донео овакво мишљење. Кад се узме у обзир да је финанцијски одбор водио рачуна о здрављу, не само Београда него и читаве земље, онда ми морамо признати да је одбор урадпо оно што је требао да уради, одобривши суму, коју је министар тражио, а што није одобрио на исти начин да се троши и то је оиравдано, јер ако би се нодигла зграда у Београду, онда не би ништа помогло, што је имамо ако би се колера појавила са које друге стране и на ком другом месту, и онда би Народна Скупштина имала дужност да да не још 100,000 дин. него и више. Кад је дакле, финанцијски одбор нреиначио само начин употребе кредита, онда ту не може бити речп о поверењу и неповерењу. Говорн се овде како је тако рећи колера пред вратима, како је она, таво рећи у Београду и каво је са овога овај