Народна скупштина

17 САСТАНАК - 23 ЈУНА

СТТАНА 99

има случајева да за ревпзором путују нека иисма љубезна или од госпођпца пли од учитеља. Дакле ош! учптељи, који су седели на једном месту и радили на своме послу, који су били свесни сво.је дужностп за време прошле т. зв. либералне владавине, цчак нису могли да раде са вољој^ свој посао, јер сваки од вас зна, господо, да ако ма ко нма нешто несретно у комшнлуку, он не може спавати мирно, на тако и учитељи нису могли због онште не среће да раде на свом нослу, тер су бпли у вечној забуни шта ће од земље бити. Премештани чували су свој карактер своје нонашање, локазујући да они могу да буду толико јакн и да даду нримера како треба во.јевати и борити се за народ и његова права а противу обести власничке. Дакле, као што рекох, нужда је натерала г. министра на ово. И мп, ако би хтели да адвокатски посматрамо ово, може ли се или не може нзвршнтп ревизкја, онда би могли са свим ову ствар изопачити, али сви у души морамо да нризнамо да је ово морало бити овако. Ми као чланови одбора нисмо могли ништа друго да раднмо него да нристапемо и примимо извештај као шго је предложен. Ђока Стојковић — Ја као члан одбора, хоћу да важем неколкко речи на приговор г. Новаковића, да овај предлог не би требао да буде као закон него у формп одобрења. М.оже бити да је г. Новаковић предвидео да је одбор изменпо нредлог г. министра н саставио га у форми решења скупштпнског, којим одобрава постуиак мииистров да не буде ревизије, — унраво како је желео г. Новаковић. Што се тиче разлога, да би требало другу половину учптеља, којн пису премештани подврћи ревизијн, налазим да. му нема места Није могуће вршити ревизију само над половином наставника, но би се то морало чинити над свима. Ревпзор бп онда дошао у немогућност да правично оцени рад учнтељев. Илп би морао ценити околности н прилике, у којима је била школа и датп већу оцену, но нгго је стварни успех у школи, или би морао ценити сам успех и дати лошу оцену, што би упронастило учитеље. Обадвоје би било од шгете п по пшолу ц по учптеље. С тога ја држим да би најбоље било оставити овако, како је г. министар предложио. Неки говорници навели су да би требало нзвршитн ревизију п ради тога да се види: далн је школа имала осталих намирница и да ли је на време снабдевеиа нотребама. И ради тога нема места ревизији. И до сада су ревнзори иодносплн те иодатке министарству онако, како им је казао учигељ п шк. одбор, јер се но садањем начину ревизије, која трај? но 4—5 часова уједној шаоли и не може друкчије радити. Ништа пе смета да министар и сада добије те извештаје од школ. одбора и управитеља, а да не наређује ради тога ревизију, која би стала државу 20 до 30 хпљада динара. Штоје казао г. Јоксимовић, да сам се ја чудио како су либерали могли чинити она чуда са школом, ја се томе баш ни најмање нисам чудио, но сам само констатовао њихов рад. Нисам се могао чудити нп за то, што сам искусио тај њихов програм на себи самом. Исти иредговорник учннио је примедбу на моју иредставву да Скупштпна законом сачува учитеље од премештаја у невреме, наводећи како су либерали газили и законе и да и то не иомаже. Ко газн законе има начина, да му се стане на нут, а кад нема завона онда се не може потрзати на одговор нпко, иа ни мннистар што је гонно и јурио учитеље с једног краја Србије на други. С тога остајем прп томе да Скушптина треба законом да сачува учитеље од онаквнх премештаја, какви су били у прошлој годинп. Потпредседник — Је ли вољна Скушнтина да се ренш? (Јесте). Станко Петровић — Господо, свима нама познато је, какве су муке цретрпели наши учитељп зимус иод либералном владавином. Овај предлог, воји је ноднео г. министар цотекао је из невоље, јер друкчпје није могло ни да буде, а није ни смело да буде. Овде се говорн, да су учитељи премештанн. Под либералном владавином учитељи нису иремештани него

су јурени и гоњени; није се водио рачун, дали су премештенп на опредељено место, већ су само гоњенп да пропадају по зими са њиховом децом. Ја ћу да наведем пример, шта је бпло у мом срезу. Учитељ Михаило Ристић иремештен је у Звижд; иосле три дана долазн наредба да остане у Прћиловицп, а затим оиет да пде у Сикприцу. Њему се саопштава да пде у Сивирицу п срески начелнпк га гонн. Учигељ Тихомир Маринвовић одређује се да иде у Звпжд; затим се задржава да не нде тамо, него да иде у Прћиловицу. Марпнковић се не разрешава а долази други. Кад је Ристић отишао долази други, који је пре десет дана одређен за Поповић и враћа се за Прћиловицу; долази у Прћилоппцу и седи недељу дана, а нема акта да ли је постављен. Димитрпје Димитријевић долази и чека постављење. Давле, сад у Прћпловици налазе се три учитеља и питају се где је ко ностављен. Дакле, господо, овај пример изазвао ме је, да и ја неволико речп проговорим пред Народним Представништвом и да изнесем ту слику, како су учитељи гоњенн као нева днвљач. а не вао просветна снага, кђја подиже нашу омладину за добре грађане. Ја сам живео на станпци жељезнпчкој и ту сим пратио сваког дана несреће учитељске. Није било воза да не прођу по 10 до ^5 учитеља н да један другог питају где иду и да не знају где иду. Овде су неки говорници казали да би требало да се измени закон, те да се учитељима осигура то да у тову шк. годиие не буду премештани. Господо, биће нама узалуд мењати законе, ако дожпвимо онакве владавине, какве смо пмалп од ире 20 година па иа овамо. Кад би свака влада водила рачуна о Уставу и законима, онда не би требало да се бојимо, да ће оваквп случајеви да се дешавају. Пре 9 августа прошле године ја сам слушао да између владе и намеснпштва не може да буде сагласности и да влада мора дати оставку. У разговору са мојим друговима говорио сам о разним стварима и о томе, шга могу либерали да добију при избору, и ја сам казао мојим друговнма нека влада да оставку да види како стоји у народу. Али ја сам се преварио а и многи су се иреварилп, јер тиранија не води рачуна о Уставу и закону. Ако по несрећи срцски народ опет доживи да се иоврате либерална и нанредњачка владавина, довле год то буде, дотле неће. да вреде ни Устав ни завонп, па нека буду још сигурнији и чвршћп. 'Го је моје убеђење, ако дођу те партије на владу, да неће вредети ни Устав ни закон. Ја се само могу надати у то, ако се српскп народ не изменн, него буде овако чврст, да брани Устав земаљски, законе и своја нрава, онда нам неће требати да мењамо закон ни да осигуравамо учитеље од премештаја и гоњења. Нећу бити противан томе предлогу, али оиет кажем, довле год буде онаквих владавина, које не воде рачуна о законима и правима народним, него о свом ћефу, ту неће помоћи ни закони ни Устав. Дакле, ја се слажем с тим да се овај предлог г. министра и извештај прпми овакав какав је, јер друкчије не би могло ни да буде. Станча Виденовић. — Господо, о нредлогу иемам шта да говорим, јер г.г. предговорници, који су стручни у томе, доста су нсцрили ту ствар; него имам само да потврдим речи г. Луке Лазаревнћа, да заиста иред изборе у месецу фебруару учитељи из других овруга најурени су у пиротски округ, а из пиротског овруга у друге округе ; није се знало, где је ко одређен. Мпнистар просвете наредио је званичним актом управитељу основних школа у Пироту да се обрати капетану и да каже да он размести учитеље онаво, како он нађе за сходно. Тај званични акт министра просвете и данас стојн у канцеларији и ири иредаји дужности, ја сам тај акт видео и у њему се каже : „обратите се начелнику среза нишавског, нева он раз мести учитеље где нађе за сходно." Здравко Пауновић — Предлог г. Минисгров по све је уместан, оправдан н иотнуно патрнотски. Извештај нак одбора тако је јасан и потпун да не треба о томе много говорити и време бадава губити. Ми смо сви били очигледци свих оних несрећа, које су биле у држави српској, мн смо били очпгледци вако су се учитељи гонили и терали, како су тием