Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 104

јер иначе бн прешлп са специфичне тарифе на тарифу по предности. Дакле минмстар фпнансије одредпће за све случајеве на какав ће се начин наплаћиватн царина за те приновке на тпм производима. Дакле ја мислнм да се то може на такав начин да изведе. Нпр. кад неко пошље какве завесе да се на њима гатогод домете, онда нема сумње да ће се на тај дометав наилатити царпна и то по тежини. Вукашин Петровић — Кад сам стављао иитање: како ће се цариннти матернје, које су послате на израду, нисам зампшљао да пптам како ће сс царинитп нредметн којн се шаљу на оправку. То је у овој тачци јасно, али за ове предмете које сам мало час поменуо није јасно. Немам никакву другу намеру, него да олакшам царинском особљу вршење овог закона на и самом Министру при давању упутстава. Материје, које се шаљу на израду па се враћају као гогове, нпсу то оне које је г. Министар привреде номенуо. Нисам замишљао сировине, него готове тканине. Да наведем пример. Неко хоће нпр. да има лене завесе од наше домаће тканине п ношље нх у Беч на израду. Како ће се царннпти завесе које су од наше тканине направљене и за тим натраг враћене? Односно тога молим г. Мпнистра да одговори како ће се у том случају иоступити, н то молим не себе ради него радп царннског особља. Министар Финанеије М. Вујић — Ја мислим да ће ствар бити јасна кад се ово одговорп: да доиста у тим специјалним случајевима, који ће у осталим бнти ретки, кад је један артикл готов да постане фабрикат, али пма још једна последња нонравка да се учпни, па да тај артикл постане фабрикат, — у том случају кад се вратп натраг доправљен, онда ће се наплатити царина само на доправку. Тако се и до сада практиковало, па наравно да се тако мора радити и од сада. Међу тпм предвидети све иоједине случајеве, то није ни могуће. Пера Павловић — Господо, ја се бојим, а.ко бп се. ио мишљењу г. Вукашина Петровића учинила каква олакшица, у случајевима кад се наше тканине шаљу на израду ван зеиље, да ће се тиме нанети штета нашим занатлнјама јер нма често случајева да наше велике даме у Београду нпсу задовољне са кројачицама нашим у Београду, на наруче одело у Бечу и Паризу, — има их које нпсу задовољне са нашим праљама, него шаљу веш у Беч и Париз да се тамо иере и иегла. Ако се даду ове олакшице, које г. Петровић тражи, ја се бојии тога, да онда неке паше даме не шаљу у Беч и наше српско илатно да се тамо кроји, и онда бн то убијало нашу домаћу занатску радиност. Дакле ја налази да ово треба да остане овако, како је у предлогу поднесепо. Потпредеедник — Пошто нико више не тражи реч, објављујем да је претрес сршен. Михаидо Веселиновић — Пошто је до сада говореио о другој тачци овога члана, а ја бпх пмао о трећој да учинпм једну примедбу, с тога нисам могао тражити реч, међу тпм Председнпштво објављује да је претрес свршен и ставља цео члан на гласање. Ја мислим да би овај члан XII требало решити тачку по тачку, јер имам како рекох да приметим на тачку 3-ћу овога члана. Потпредседник — Па изволте говорптЈг Михаило Веселиновић. — Дакле у тачкп 3-ћој овога члана каже се: (чита) „иокућанство, намештај, иосуђе н т. д." Ја мпслнм да би овој тачци требало додати реч „ уаотребљене" и да гласп : употребљено покућанство, као намешта,], посуђе и т. д., а то зато, јер по моме мпгаљењу на овакав начин могао би један човек под видом насељавања и насљедства 3 — 4 пута преко годипе да унесе у Србију намештај п посуђе сасвим ново од вред. 4—500 дуката. Дакле ја мислим да треба пзречно да се каже: употребљено покућанство, како се не бп могло на тај рачун шпекулисатп. Министар народне привреде Р. Милошевић — Ова примедба г. Веселиновића не може да се прими. Веома је тугаљива ствар да се каже једном човеку, који носи нове панталоне, да ли су узете од кројача илп не. У ошптс се према

лицу, које се досељава, зна, шта се сматра под његовим покућанством. Тако на пр., кад се досељава један банаћанин не моЈке да се узме да је парна машина његов алат, него се зна да су његово покућанство, кола, коњи, нлуг такве сгвари, које он има право као такве да увози. У опште се цени према човеку који се досељава, шта он може да унесе као покућансгво. То је и до сада практиковано. Сваког досељенпка, који је покушао да под впдом покућанства увуче какве ствари које иису његове, хватају као кријумчара. Може се деснти, да се цени : да ли је једна флаша нова илп стара, али кад један чевек носи 40—50 флагаа, онда се може мислитп да то није покућанство, него да је швнндлерај. Дакле ја молим г. Веселпновпћа да не мисли да се може нека нова ствар протуритп под старом, и ја га молим да не настојава на томе. Министар Финансије М. Вујић — Поред ових разлога, које је изнео мој колега, дозволите ми да напоменем још и ово. Ми смо у таквом положату, као држава српска, да ми знамо кога прпмамо — а то су махом Срби из других крајева српсвих — ми имамо разлога да примпмо овакву одредбу као што је ова. 'Гим досељеницима, које ирнмамо дајемо чак и земљишта, сем тога чинимо им и друге олакшице. Каква би логпка бпла, да пм ми с једне стране дајемо земљу а с друге стране да пм правимо тешкоће. Готово не вреди иомињати. алп ипак морам рећи ово, да не може један странац по четри пута да се досељава и одсељава; онај којн дође један пут, ако се после месец два дана исели, држава, други пут кад дође, неће га дочекатп онако, као оног, којп долази стално да се насели, и ирема њему ће се наравио строжије и поступатн на царинарници. Према томе држим, да ова одредба може да се ирими, као што је предложена. Она је била и у старој царинској тарифи и ни у колико сада није измењена. Михаило Веселиновић ■— Саслушао сам разлоге и г. министра народне привреде и г. мпнисгра финансија, ја им иотпуно верујем, када би Господа мпнистри моглп свуда лично сами да прпмењују законе. Ја се пе бојим оних људи, из Срема и Баната који би се стално насељевалп у Србијп, и који ће ту остати као црави Срби, далеко је од тога и помисао била, да је на такве л.уде из Бапата сумњичим, који бн се по нужди исел.авали Ја бих таквим људима, наиротнв иронустно све, иа и алат ма овој био и нов, и тога ради ја бих нзбрпсао реч, уиотребл,ен алат, већ ја се бојим швиндлера, који би овим шпекулпсали. С тога ја бих био, да се она тачка, из овог члана, о којој сам говорио, избрише, или овај члан у смислу мог иредлога изменн. Потпредседник — Погато више нико не тражи реч, то објављу.јем да је нретрес овог члана свргаен. Стављам на гласање чл. XII Којеза то да се он иримп нека изволе седети, ко је противан нека устане ? (Сви ееде). — Објављујем да је Скупштииа усвојила чл. XII као гато га је известилац прочитао. Известилац чита чл. XIII (в. стр. 67) Димитрије Ђирковић — У трећој тачки овог члана стоји: „стара употребљена роба". Ја бих молио г. известиоца да каже. разумеју ли се овде и старе хаљине, јер ако би се то и на њих расирострло, ја држ.им, да би требало забранпти, јер би се њпма могле пренети какве заразне болести, и према томе требало би овај члан дотерати. Министар нар. привреде ЗРаша Милошевић — Пма у овом закону један члан, по коме царпнске власти могу из санитетских разлога да забране увоз не само старпх хаљина, већ у онгате увоз одпадака од памука и дроњака, који би могли заразу унетн. То је предвиђено у осталом и санитетским законом потпуно осигурано. Наставиће се)

Одговорни уредник РаНКО ПетрОВИ$

Штампа српско-краљев. државне штампарије