Народна скупштина

17 ОАСТЛНАК — 23 ЈУНЛ

СТРАНЛ. 103

Известилац Андра Парађанин прочита целокупну тарифу. (Прилог IV „Нар. Скутшгпгаи"). Потпредседник — Сад прпступамо предлогу у начелу. Хоће ли ко год да говори о предлогу у начелу? (Нпко се не јавља за реч). — Пошто нико не тражн реч стављам на гласање: ко је за то, да се поднесени предлог у начелу прими, нека седп : ко је против века устане? (Сви седе). — Об,]ав љујем да је Скупгатпна у начелу предлог прммила. Сад ћемо приступитп претресу појединнх тачака. Изволте чути г. известиода. Известилац чита члан I (стр. 1 нрилога IV). Потпредседник — Прпма ли Скупштнна прочнтани чл. IV (Прима). Известилац чита члаи II (иста страна). Потпредседник — Прима лп Скупштина нрочнтани чл. II? (Прима). Известилац чита члан III (стр. 1 и 2). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани чл. III? (Лрима). Известилац чита члан IV (стр. 2). Потпредседник — Прима ли Скушптпна прочитани чл. IV ? (Прима). Известилац чита члан V (стр. 2). Вукашин Петровић — Пошто у овој тарифи нема никаква помена о цариви по вредности, држим да би правилније било да се тачди V код речи где се помпн.е о спедифичној тарифи и где је усвојено и 20% по вредности, да се то избрише и да члан V гласп овако: да се поред онс тарифе, која је одређена овим чланом V, плаћа још 40 или 60% од оне таксе, која је овом тарифом утврђена, а ако је таква роба увозном тарифом дарине ослобођена, министар финансија оптеретиће је путем указа спеднфичном царином са 40% повећаном на спрам царине одређене у овој тарифи. Министар Финансија Д-р М. В. Вујић. — Ова ирнмедба г. Петровића била би умесна. Ја сам о њој мислио и раниЈе, али је сва незгода у томе, што је тешко то пзвршити, јер кад би добили на томе што се каже 40 пли 50% од одређене стопе то би нзашло мало. Овде се каже 40% од вредности. Тојесте незгода, што у овом случају треба тражити Декларисану вредност, али је ииак ово овако задржано, јер ипаче кад би се сложили са овим мигаљењем г. Петровића, онда би морали то све вратнти одбору, па да одбор о свакоме артиклу добро промислн, јер 40 или 50% од одређене стопе (специфичне царине) то би била врло мала ренреспвиа царина према земл>ама, које би према нама хтеле да врше репресалије. Ја дакле држим, да треба да задржимо овакву редакцију. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч објављујем да је прзтрес свршен. Стављам на гласање члан V: ко је за то, да се прнми члан V по иредлогу, нека седн; ко је против некаустане? (Сви седе). Објавл,ујем да је Скупштина примила члан V. Известилац чита члан VI (стр. 2). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитанн чл. VI? (Прима). Известилац чита члан VII (стр. 2). Потпредседник — Прима ли Скупштина нрочитани чл. VII? (Прима). Известилац чпта члан VIII (стр. 2). Вукашин Петровић — Ја мислим да би овоме члану требало додатн још само једру реч и то после речи: „потребна су за ивдустрију" и „сточарство" у земљи. Ово је важно с тога, што ће се често пута увозити са стране приплодна грла, на држим да би требало такна грла ослободити царине нли датн министру могућност да их од тога ослободи. Дакле треба овластитп мин. финансија, да у интересу сточарства може ослободитп плаћања царине прпплодна грла

Министар »инансија Михаило В. Вујић — Ја сам хтео то да напоменем и сам, а кад је то поштовани посланик г. Петровнћ учинио, ја могу то да примим као потпуно умесан предлог, те да дође та олакшица, да се могу и приплодна грла ослободпти од царине. Али сем овога, господо, мени је као иредлагачу самом пало у очи, да ваља учннити још једну малу измену, те да дође једна реч да се то доции.је не би рђаво тумачило. Истина ја не бнх могао да замислим једнога министра, ко.ји би хтео криво да тумачи овај члан. Кад је члан 8 редигован први његов став, разуме се да се мислило, да се само увозна дарина смањи плп укине кад је у земљи неродица. Ја не могу да замислим министра, који би скпнуо извозну царину, јер то би још отежало сваке ствари у случају неродице. Ну ипак мислим да радп ирецизпости ту греба после ирвога сгава додати речи: „да министар финансија може увозпу царпну на храну да скине." (Чује се: нрима се овај додатак). Известилац — И ја, као известилац примам ову допуну. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч, објављујем да је претрес свршен. Стављам на гласање члан VIII са додацима г. Вукашина Петровића и г. министра финансија: ко је за то, да се прочнтанн члан са додацима нрими, нека седи, ко .је против нека устане ? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила члан VIII са додацнма. Известилац чита члан IX (стр. 3). Потпредссдник — Прима ли Скупштина ирочитани чл. IX? (Прима). Известилац чита члан X (стр. 3). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани чл. X ? (Прима). Известилац чита члан XI (сф. 3). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитани чл. XI? (Прима). Известилац прочита члан XII (стр. 3). Вукашин Петровић. — Молио бнх за објашњење : како ће да се дарини при увозу она материја, која је израђена у Срби.ји па је иослата на страну, да се од ње нешто направи. Она би требала да дође под тач. 9 члаиа 12 ог, алп нпје довољно изражено. Ми пмамо домаћих материја врло добрпх од којих се може што добро наиравити, али се то не може по кад што у земљн направиги. Ако неко хтедне од тих народких тканина да наирави нешто на страни, и кад се то нанрави на страни па се врати овамо, да ли ће то доћи под одредбу тач. 9 члана 12, или ће се сматрати као нова роба, [•о је нејасно казано овде и ја мислим да бн требало јасније да се каже. Министар Финансија Мих Вујић — Господин Вукашин Петровић узео је један специјалан случај, ко.ји је редак да ће неко послати неку сировпну да се иреради; н да му се иреруђона врати. То би био сродан случај ономе кад се вршп нзвоз сировина, иа се оне исге на странп прерађују и враћају овамо. Разуме се кад се тако сасвпм прераде п улазе у земљу као нов фабрикат, да оне морају да плаћају дарпну. Међу тнм ово је случај кад се нзвесии предмети шаљу само на поиравку Али кад се једна сировина шаље на страну да се тамо израдп иао фабрикат, ја држим да се онда не може друкчпје царинити него као што је нрописано у опште. Министар Привреде Раша Милошевић — Ја сам хтео само у неколико да допуним говор г. Мивпстра Финансија. За пример да узмемо оваку једну ствар. Н-ко шаље ка кав сто који покварен да се ноирави ; намести се каква нога пли брава и т. д. Онда ће се узети да царини само та брава по тежинп а не онај сто. Даклс тај додатак имао би да се царпнп. Или нпр. сломије се какав точак на колпма — оида се неће узети царина на кола, него на онај точак или део који се оправља. Што се тичо фарбања, то је тежак случај како ће се царпнпти тканина кад се одавде извезе да се овамо врати офарбана. У том случају тај се предмет не виа,и него је ушао у ту материју. Нема сумње да се мора водити рачуна о количини боје која је утрошена на бојадисање те тканине,