Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0

РАДУ СРПСНЕ

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШГИНСКОГ РАДА 11РЕТ11ЛАТУ Ш>ИМА СРГ1СКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЛЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРВИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ ГОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАШ^О ПЕТРОВИЦ

БРОЈ14

ПЕТАК 2 ЈУЛ.А 1893

ГОДИНА III

17 САСТАНА^; 23 ј у н а 18 9 3 у В е о г р а д у

ИРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР, Станојло Еукчеви& (НАСТАВАК) (0 ошдт. даринској тариФи). Димитрије Ђирковић. — Ја мислпм, да би требало да се то и овде помене. Чим се породи сумња да неке старе ствари могу пренетн какву заразу, која влада у месту од куд се оне доносе, не треба их пуштати. Министар народне привреде Раша Милошевић Ја имам још да додам, да је појам речи „стари" релативан. Што је једном старо, то може другом да изгледа и иово, н онда у таквим случајима где пма разлога носумњати да су извесне ствари заразне, оне се могу забранити, па бпле и пове. Ја со сећам да је једном г. министар финансија забранио увоз памука т. зв. „модена" из санитетских разлога и с тога, што није било назначено од куд се ои из ког места доноси. Дакле нрема санптетским законима, кад год се носумња у заразност неких ствари, оне се одмах могу вратитп натраг. Министар Финансија М. Вујић — Оно што предлаже г. Ћирковић овде нема места у овом закону. То је санитетским законом нредвиђено, и према томе закону све се ствари могу забранити, које могу бити штетне по здравље људи. Тако н. ир. но том закону и вино, које је нрављено п по здравље шкодљнво, може се забранитн да се у земљу увози. То су сапитетске мере, које су санитегским законом иредвиђене и потпуно осигуране, и с тога нема места овде да се додаје оно што тражп г. 'Иирковић. Потпредседник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се овај чл. XIII ирими онако, како га је известилац ирочитао, тај нека седи, ко је том противан нека устане? (Сви седе) Објављујем да је Скупштина усвојпла чл. XIII Жзвестилац чита чл. XIV (стр. 67). Вукашин ГГетровић — У овоме члану стоји, да су ови предмети ослобођени од сваке царине, али не стоји тај услов, који би требало да стоји, да се ови предмети узајамно ослобођавају у пограничном саобраћају. С тога ја бих био мишљења, да се на крају првог става чл. 14 додаду ове три реш, „на основу узајамности" те да он гласи овако: „У по-

ј граиичиом промету на 10 километара од границе слободни су од плаћања царине п обртне порезе на основу узајамности" (п даље долазе поједине тачке) За тии у тачки д) да се она реч „уза.јамно" изостави. Може бити да има разлога друге природе, али разлога финансиске природе нема да дозволимо државама, које се с нама граниче да се ослободе царине у пограничном саобраћају, да њихови становници прелазе слободно у нашу земљу ако оне то не дозвољавају и нашим грађанима. Према томе, држим, ако се хоће у овом закону да 1 допустн узајамно ослобођење од царине, о чему се говори у гачки д), онда та узајамност ослобођавања од царпне, треба да се распростре на све тачке, а ако је тако, онда треба то нагласити одмах у почетку 1 става чл. 14. Министар Финансија Михаило Вујић — Сигурно да г. Вукашин Петровић нпје приметио да је та реч „узајамно" иометнута у првом ставу; она је случајно нри штампању пзостала, али ми у финансиском одбору поправили смо први став чл. 14 и дометнули ту реч „узајамно", а тако је тај став г. пзвестплац прочитао. Ми смо у финансиском одбору тако стварп схватили, као што и г. Вукашин жели, да тих олакшица може бити под условом реципрочности. На ир. ако се ми обвезујемо према Бугарсвој да чинимо те олакшице, онда тражимо да и она нама то исто чини. Не би имало никаква смисла, да се ми обавежемо да другоме чинимо олакшице, а ми од њихове стране тога да немамо. Баш кад би било и у буквалном смислу таквог наређења штетног по интересе целе земље не бн га требало вршити. Н1то је напоменуо г. Вукашпн, да уз>јамно ослобођавање од царине у иогранпчном саобраћају, нема финансискпх разлога, а не зна вели ако има разлога друге прпроде, имам ово да напоменем, па и јесу нас руководили разлози друге природе, а то је што пма натпих грађана, који пмају имања на пограничним местима наше отаџбине, аимајуииања и преко границе. То су тако звана двовласна пмања. Ми смо овом одредбом пшлп на то да нашим грађанима на граници, који имају таква, двовласна имања неправимо тешкоће кад оип пду на своје њиве преко границе, и у оном случају кад се са алатима и својом стоком враћају натраг. Ако Бугари не би хтели да чине олакшице онима нашим грађанима, који раде иреко наше границе пећемо ни ми чинити њиховим. На послетку нас се не тиче, хоће лп Бугари својим грађанима чинити те олакншце, ми смо ради да те олакшице учинимо напшм грађанима, п ето, то нас је руководило да унесемо овакву одредбу у овај члан. Потпредседник — Пошто нико не тражи реч, објављујем да је претрес свршен. Ко је за то, да се чл. 14 прими са додатком, којп је у одбору извршен нека пзволи седеги, а ко је противан нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила једноглабно чл. XIV.