Народна скупштина

СТРАНА 106

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Ношто XV чл. има много тачака, то ћемо решавати тачку по тачку. Извеетилац прочита ирви став чл. XV и прву тачку (стр. 6.). Потпредеедник — Прима ли Скупштина прву тачку ? (Прима). Известилац — Прочита тачку другу (стр. 6). Потпредеедник — Прима ли Окупштина проч. тач. 2? (Прима). Известилац прочита тачку трећу (стр. 7). Потпредседник — Прима ли Скупштина проч. тач. 3? (Прима). Извеетилац прочита тачку четврту (стр. 7). Потпредседник — Прима ли Скуиштина проч. тач. 4? (Прима). Извеетилац ирочита тачку 5 (стр. 7). Потпредседник — Прима ли Скупштина ироч. тач. 5? (Прима). Извеетилац прочита тач. 6 (стр 7). Петар Павловић — Кад је већ раније у уговору са Аустро-Угарском учињена једна неправда, да наши Београђанп кад иду у Земун не нлаћају никакву обртну норезу, него могу преносити ствари за личну своју потребу, то бих био мишљења да се ова такса од 0.25 дин. на декларадији повећа на 1.50, те да се у неколико стане на пут, да наши Београђанн не купују и снтнице у Земуну. Министар Финансија Михаило В. Вујић — Ја на ову цримедбу г. Пере Павловића могу само оволико да одговорим, да је у уговору са Аустро-Угарском ова такса утврђена и да ми не можемо сад од ње одустати. Потпредседник — Прима ли Скупштина тачку 6 ? (Прима). Известилац прочита тач. 7 (стр. 7). Потпредседник — Прима ли Скупгатина тачку 7 ? (Прима). Известилац прочита тач. 8 (стр. 7). Димитрије Ђирковић — У предлогу министровом ова 8 тач. гласи: „Статистична такса 10 пара од сваке ексаедиције". Ја бих молно г. известпоца да ми објасни шта је рукоз-одило финан. одбор, да ову тачку измени, да она сад овако гласи: „5 пара од једног колета робе или комада, а ако је више онда по 2 паре." Узмимо господо овај пример. Један трговац има 10000 комада летава. Летве се могу сматрати као колета и зар је сад право да тај трговац на сваку летву сем прве плати по 2 наре статистичне таксе. П узмимо господо друге какве пропзводе и еспапе, који коштају тако исго јевтино, зар би било право, да се на свако колето таквог производа плаћа по 2 паре таксе, то је онда још једна царина. С тога молим за, објашнење г. известиоца, да ми каже, шта је руководило финанс. одбор да мења ову тачку. Известилац — Ова измена тач. 8 учињена је по споразуму са г. министром финансија. Једна летва неће се узпмати као колето, него по објашњењу чланава финан. одбора, рачунаће се овако : н. пр. на дрво, камен, цреп, цигле и у опште нредмете, који у групи чпне целину и спадају у категорију једноетавне робе, рачунаће се такса ио кубном метру, а само на ситне предмете, који се рачунају у колета наплаћиваће се ова такса 5 пара од колета. Димитрије Ђирковић — Овде није ништа ближе о томе казано, и верујте, ако се одређеније не каже, онај који буде таксирао, рачунаће летве у колета. Ја мпслим господо, да ову тачку треба усвојити по предлогу министровом, Јер ми не можемо сад другу таксу стављати него ону, која је у уговору са Аустро-Угарском утврђена а измену коју је финансиски одбор усвоЈпо треба одбацити. Миниетар Финансија Михаило В. Вујић —■ Мени се чини, да је г. Ћирковић на погреганом путу, јер се одмах у

ставу под б) вели: десет пара од хиљаду килограма једноставне робе или кубнога метра. Према томе 10000 комада летава морају се узети као једноставна роба, а то значи да ће се као на једноставну робу наплаћивати такса по тежини од 1000 кплограма или од кубног метра. Предвиђено је тачно шта је колето, а шта се мора узети као једноставна роба и наплаћивати такса по тежпни. Према томе држим да нема онравдања зебња г. Ћирковића, да може бити оне незгоде, о којој је он говорио. Потпредеедник — Објављујем да је претрес свршен. Стављам на гласање тач. 8. Ео је за то да се тач. 8 прими нека седи, а ко је против некаустане? (Сви седе). — Објављујем да је тач. 8 усвојена. Извеетилац — прочита тач. 9 (стр. 7). Вукашин Петровић — Ова је тачка нејасно стилизована. Та нејасноћа може учинити, да се и нехотице чине сметње, нзвозу наше пшенпце, бпло да се она превози на државним скелама или приватним. Пре свега нејасно је стилизован у овоме, што се вели у њој да ће се наплаћивати скеларина на пловним граничним рекама само онде, где цржава мора да држи своје возове. Сад молим вас, ја ћу упитати, да ли се овде може разумети, да ће се наилаћивати скеларина оном трговцу, који се користи државном скелом а да ће се нсто тако наплаћивати и оном трговцу, којп сс не користи државном скелом, него буде нревозио своју робу чамцима неког приватног човека, или ако стовари храну у пароброд неког друштва? Ако ће се наплаћивати скеларина и у том случају онда је очевидно, да ће наша пшеница бити јаче оптерећена него по досадашњој тарифи. Истииа извозна је царина сад 25 пара г нре је била 50 пара, алн, као гато видите, по овој тачки на 100 кгр. плаћаће се 0'40 дин. скеларине п 0'25 извозне царине то је 0-65 дин. По старој тарпфи пзвозна царина је била 0'50 дпн., а скеларина 0Т5 дин. Дакле добијате истоветну цифру, али не треба заборавити, да ће се по уговору са Аустро-Угарском наплаћпвати 25 крајцара више од 100 кгр. за увоз жита. То значи да ће са тих 25 крајцара бити више оптерећено наше жито нри извозу. Да би се ово избегло, ја бих предложио, да се овом члану дода, да ће се скеларина наплаћивати еамо онда, кад држава трговцпма доиста услугу чини, и своје возове за пренос употребљује, а пначе да се неће скеларнна наплаћивати. Министар Финансија Михаило В. Вујић — Ја нмам да изјавим, да сам тако и разумео ову тачку, да ће се скеларина и возарина наплаћиватп само онде, где држава доиста услугу учини. Ако мислите, да има бојазни, да се ова тачка може тумачити криво, да се може скеларина наплаћивати, ако се роба и прпватним средствима превози, онда да кажемо овако: само опде, на оним местима, где држава возове држи и где. држава услугу превозом сама учипи, да има права да наплаћује скеларину. Овом скеларином и возарином по вредности иде се на руку томе, да се олакша извоз нашим нроизводима, који са великпм квантумом представљају малу вредност. Том возарином хтелп смо да постигнемо, да олакшамо извоз нагае храпе, каменог угља и т. д. Тако су сви чланови одбора ову тачку разумели. Ако се бојите, да се то не извитопери, ја нисам противан да се ова тачка стилизује тако, да држава нема права да наплаћује скеларину ако се роба превози приватном скелом, него само у оном случају кад се извози послуже државном скелом. Сад још хоћу да одговорим г. Вукашину Петровићу на ону његову зебњу, да је овом таксом отежан извоз нагаих жита. Ја вам могу, господо, констатовати да је бага учињена олакшица за извоз наших производа. Ове узгредие таксе баш тако су н удешене, да се та олакгаица осећа. Ево како ствар стоји. До сад је плаћано на извоз жита 50 пара кантарпне а онаје сад отпала, скеларина је плаћана 6 пара и она је отпала. Калдрмина је била 10 пара, а сад се своди на 6 пара. До сада је плаћано на жито свега 76