Народна скупштина

17 САСТАНАК - 23 ЈУНА

СТРАНА 107

лара, а сад ће се плаћати 33. Додајте томе и обртну порезу. онда свега 88 пара пређе, а сад ће се плаћати 43 паре, па ћете видети какве су све олакшице учишене извозу жита. Ето тиме хоћемо да накнадимо онај вишак, који је по уговору са Аустро-Угарском њој уступљен. Све су дакле могуће олакшице за извоз жита учињене. Милан Милићевић — Стоји то, да је до сад наплаћивапа возарина и на сопственичке лађе. Ја сам ту плаћао и јсдва сам умолио министра да ме ослободи плаћања. Требало би изриком казати да се возарина извршена ириватном лађом не наплаћује за државу. Потпредседник — Ту тачку треба вратити одбору, пошто и министар то ирима. Је ли и Скупштина с тим сагласна? ( Јесте). Известилац чита тач. 10 (стр. 7). Потпредседник — Ирима ли Скушнтпна тачку 10? (Лрима). Известилац чита тач. 11 (стр. 7). Вукашин Пе^ровић — Ја бих желео да знам само то: ча што се сад овде удара такса по вредностп а не по тежини? Министар Финансија Мих. Вујић — Дозволите да на ово питање г. Вукатина одмах одговорим. Разлози су, као што сам већ наноменуо мало час — у томе, што би смо ми хтели да нашим нроизводима а поглавито онима, који су велике тежине а мале вредности, олакшамо извоз на страну : за то смо тако ударили таксу по вредности а не по тежини. Ви сви знате, да су ти производи : цигла, камен, цреп, угљен. Сваки ће лако појмихи, да би оптерећивање ових п^оизвода по тежини отежало извоз, а ми смо хтели, да им извоз олакшамо, ослободивши их велике таксе. Иначе, ако се не би тако радило, ови предмети иошто су врло тешки и велике запремине а мање вредности, много би отежали извоз. Вукашин Петровић — Под питањем је, да ли се баш чини тим поступком олакшпца, и по мом мишљењу не чини се олакшица извозу. Узме ли се да се сто килограма процењује да вреди 16 динара, онда би ио овоме илаћали 8 пр. дин., а по досадањем закону плаћало се само 6 пр. дин. Дакле, не верујем да ће се постићи оно, што се хтело. а ставља се велика забуна да се опет установи плаћање но вредности, чега сад нема нигде у царипском закону. Ја мислим, да се ово понова врати одбору, те да се доскочи и овој незгоди, којујег. министар напоменуо, у томе што су ти предмети гломазни, тешки и велике запремине. Министар Финансија Мих. Вујић — Ја не видпм никакве незгоде у овом изузетку — у овом царпњењу по вредности. Пре свега, при одређењу ове таксе није се имало никаква обзира према државним приходима, јер се овп прпходи и не куне за њу, већ за општину. Те таксе простиру се на све предмете, и њих скупља ошптина, да би могла подићи кеј. стоваришта и све оно што је аотребно за олакшпцу иромета. На приговор Вукаш. Петровића опет цонављам да се имало поглавито то у виду, да су ови предмети тешки, неспретни, волуминезни п да имају малу вредност, те је се одржало да би се учинила велика олакшица прн извозу, кад би се цепили по вредности а не по тежини. Из тих разлога, мислим, да нема потребе да се овај члан врати у одбор. Милан Милићевић — Ја сам за то, да се овај став о калдрмини сасвпм измени, да се не наплаћује калдрмина онде где заиста нема калдрме. Какви још то разлози могу бити: да се наилаћује калдрмина и онде где калдрме нема! Не, господо, што не треба не треба, а што треба и где има за што, ту нека буде, ту нека се и наплаћује. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч, то објављујем, да је иретрес свршен, за то стављам на гласање: ко је за то, да се тач. 11 црими оваква каква је, нека седи, а ко је против нек устане? — (6'вм седе).

Објављујем да је примљена тач, 11 и тиме је усвојен и цео чл. XV. Известилац чита чл. УХ1. Димитрије Ђирковић — Господо, до сад је било те се наилаћивало у царини но 10 дин. у сребру, а преко 10 дин. у злату. Овим се чланом сад тражи, да се плаћа све у злату, а вама је свима познаго да ми немамо монете испод 10 дин. у злату. Па кад је немамо, онда ја мислим да се подкусиримо са оном монетом, коју имамо. И ја бих молио г. министра, да прими ио моме предлогу, да остане онако, као што је и било, јер оно што немамо у земљи, ја мислим да не треба ни тражити. Ту ће онда благајници, који наплаћују таксе, имати доста да шпекулишу од ажије, а наши извозачи и увозачи биће оштећени п кињени, ако овако остане. Мин. Финансија М. Вујић — И ја знам исто као и 'Иирковић, да ми немамо монету златну испод 10 дин. Но имамо много дугова на сграни, које морамо илаћати у злату, и то је разлог, који је утицао да ово остане, али прп свем томе и ради олакшице и трговине, немам ништа нротив да остане стара одредба, по којој да се до десет динара плаћа у сребру. Димитрије Ђирковић — Ја сам паписао свој предлогЈ и он гласи: „Царина и све остале таксе (трошарииа , монополи и споредне таксе као и пореза на обрт) до десет динара илаћа се у сребру а преко десет дпнара у злату. Но ко захте да веће суме иреко десет динара илати све у сребру плаћа ажију према највећем курсу, што га је злато имало у прошлом месецу." Молим г. известиоца да га прими. Известилац — Примам га. Димитрије Димовић — Ја бих имао код овог члана да приметим то, што се тиче обртне порезе, за коју се тражи да се у злату наплаћује, ја налазим, да је то неправично. Кад се обртна пореза наплаћује на свима државним касама у сребру, за што онда да се у царини наилаћује у злату. У прилпкама, где један трговац пма да плати већу суму обртне порезе, ту би правили велнку разлику, кад они морају још и скупу ажију на злато да плаћају. С тога да се обртна пореза и у царинарницама наплаћује у сребру. Министар Финансија Мих. Вујић — Не бих се могао сложити са оним разлозима које је г. Димовић изнео. Нећу да износим тај разлог, да ако би наплаћивали то у сребру, да би онда морали куповати злато, са те тачке нећу да говорим, него ћу само да напоменем да то користи и нашим економно политичким интересима. Ми обртну иорезу на увоз не наплаћујемо у земљи него иа царинарницама. Кад ми наплаћујемо царину и узгредне таксе на сав увоз у земљу, онда је и са свим наш економно политички интерес да не чинимо олакшице при увозу, него да наилаћујемо и порезу на обрт у злату. Овде пак у земљи од грађана наших ми ћемо наплаћивати обртну порезу и даље у сребру, а при увозу са стране наплаћиваћемо у злату. То је са свим оправдано. Стојан Станковић — Кад је већ г. мннистар пристао на подкусуривање до 10 дин., ја немам шта више да кажем, само бих хтео, да обртиа пореза буде у сребру. Наши трговци плаћају за извоз српских производа при царинарници све државне терете у злату, па ако им се не олакша бар што год, онда ће тиме шкодити и нашој производњи домаћој. С тога сам за то, да се обртна пореза плаћа у сребру, јер су трговци оптерећени нашим и аустријским ђумруком. Димитрије Димовић — Господин министар ме је рђаво разумео. Ја нисам казао да није право, што се у земљи наплаћује у сребру, него није право, што се у царинарнпцама наплаћује у злату, кад се у земљи наплаћује у сребру. Потпредседник — Ношто нико више не. тражи реч, објављујем да је претрес свршен. Предлог Д. Ћирковића при-