Народна скупштина

СТРАНА 114

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Сад стављам на гласање део одељак I. Ко је за то да се одељак I прпмп, нека седи, ко је нротив нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је усвојен одељак I. Известилац чита : одељак II „дрва", тачке: 5, 6 н 7 (стр. 33). Потпредседник — Нрииа ли Скуиштнна прочитани одељав ? (Прима). Известилац чнта одељак III „Животиња и пропзводња од ње", тачке: 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 и 15. (стр. 33 н 34) Томо Бојичић. — Господо, нод бр. 11 у овој општој царинској тарпфп иодпгнута је већа царппа на свиње п пронзводе него што је досад било. (Чује се.: пије истпна), са 0-20 дин. више на прасад (Чује се : нпје истипа, то је штампарска ногрешка). Г1а све једно, нева је као и стара тарифа, алн ова се дарина плаћа у злату, а п кад се узме да су наше свиње због царпне овако тешке дошле готово до најмање мере са продајом, онда наш свет пема нпкачве вајде од свнња. Јер кад узмете, да је нама ударено тамо по форинту и по на комад и овде једаи динар, то је четири динара, п кад се томе додају санитетски и разнн други трошкови, онда нзлази да ми унраво и немамо нитереса да гајимо у будуће свнње. За то бих ја предложно да се и ова такса смањи са једним дниаром. Потпредседник — Пошто пико впше не тражн реч, објављујем да је нретрес свршеи. Стављам на гласање, ко је за то да се цео ирочнтани одељак III прнмн нека седи, ко је противан, нека устане ? (Веппна седи). — Објављујем да је одел,ак III иримљен. Известилац чнта одељак IV „Отнацн", тачке: 16, 17 п 18. (Страна 34). Потпредседник — Прнма ли Скунштииа одељак IV ? (Прима). — Објављујем да је прпмљеи одељак IV. Са овнм је свршен првн претрес предлога законског о оппггој тарпфи. На роду је извешгај одбора о захгеву суда окр. пиротског, да сс г. Војин 'Кирковић народни послаппк може узети па одговор. Молпм г. известиоца, или ког члапа одбора да прочита извештај. Заменик известиоца Јован Сопроновић члџа извешгај одбора (стр. 93). Војин Ђирковић — Ово је већ трећи сазив Народне Скупштнпе, како се ова оптужба подноси Народпом Представништву, а може бити да ће се још толпко пута подносити. С тога, да не би тога више бнло, а и да би задовољио г. проту, ја изјављујем пред Народним Преставннштвом, да ћу драговољно нћн пред суд, само нека се г. прота пзволн обратитн нрвостененом нншком суду, и ја ћу позиву тога суда следовати. Димитрије Маринковић — Ја мислим да би Скунштнна требала да утврди нзвестап начин, извесну практнку, анстрахујућн овај случај. Тих је случајева бнло н раннје и Скупштпиа је тиајвише одбијала тражења суда, да иослапици одговарају за штампарске крпвпце, алн је било случајева, да је н одобравала да се носланпци могу тужнти. Ја мпслпм, да Народно Нредставншитво треба да нази на једиообразно вршење закоиа н да не бн требало да дозволи прогнвречнја са своје стране, јер вн знате колнко се носле виче на то. Ви зпате како се често замера Касацпоиом Суду што решава час овако час оиако. Ја не зиам какве су побуде руководнле одбор да одбнје овај захтев суда. Алн ако је он то одбно с тога, што држн да имупитет значп да носланик ннкако не одговара и за дела по прпватној тужбн, онда би то мншл,ење било са сви.м ногрешно, јер нмуннтет може да значи то, да се посланицн не могу узиматп на одговор п узнемираватн без узрока за нзмишљене крнвнце од страпе власти, а не може да зиачн, да у

овој земљи иема суда за људе, ако гуже носланике Народне Скупшгпце. С тога ја мнслпм, да би требало решпги, да но сланпцп следују захгеву суда иа тужбу прпватних лнца, у толнко пре овде, где пзвиђај чнне сами судовн, а не полинијске власти и пстражни судовн, који стоје нод унлнвом веће властн. Дакле у свима случајевнма гребало би дозволнти нрнватннма да се могу обраћатн судовнма н нротнв носланика, чер ако се, госнодо, усвојн то, да људн ие могу да добнју сатисфакцпје код суда, кад су у своме праву повређенп, онда ће доћи до тога, да ће они тражитп сатисфакције сами себи ван суда. И онда, ја држпм, да нема тога суда, којп може таквога човека осуднти, кад му ми врата суда ЗЈТвара .мо. Ја дакле мнслим, да би најбол,е било да со у начелу утврдн, да се ио нриватној тужбн свакад донусти суђење посланнка код суда, а суд .је ту, иа нека решп како пађе за ираво. Драгомир Рајовић — Где од је иптање части и увреде, ја држим да Скушитина не бп требала ннкад никога да заклања. У другом свету, као шго знате, ппгаља части расправљају се дуелом. Бп ли могла Скунштина да реши да ко не нзађе иа дуел? Не може. Кџ, не може то да реши, оида но може ни ово да решава, да носланнцн но нрнватној тужби не одговарају; н кад неко некога тужн и тражн да га суд судн, ја држим да Скушнтнна не треба тако да разуме имунитег иосланички и да закгања човека, који је новредно нечију част, већ треба дозволпти да се то судском пресудом расирави н да увређени добнје сатпсфакције за своју увређену част. Ја држчм дакле, не осврћући се на овгј случај, да Скунштииа треба да решн, да пптање частн.и увреде треба унутити суду на суђење, а не да заклања посланпке да тамо нс одговарају за овакве кривнце. Раша Нинић — Кад се хоће о овој ствари да говорн, мора се човек обазрети на сгари Устав, по коме су иосланпци могли да се апсе, како је со год хтело. н за то је се и ставила ова одредба у новн Устав, да тога н од сада не би бнло, јер ја знам како је то раније бпло, ношто сам н сам нмао прилике да одговарам за измишљену крнвнцу, а што г. Војлн Ћирковић изјављује, да је он вољан сам да иде суду и одговара, то је лично његова ствар, међу тим Скушитина то ие т;>еба да дозволи. Господа Рајовић и Марниковић то траже, јер то је њнхова навика, то су оии у иракгицн показали, али то нрема новом Уставу не би требало дозволити. Милутин Гарашанин — Г. Раша Нинић брка ову ствар. Ми нмамо овде да решнмо један специЈалаи случај, који је пред нама и тпм новодом нзнесено је од сгране господе предговорника, да се утврди један ред у нодобним случајевима. Има, господо, доста посланика, који нмунитет посланнчкн ра зумеју, како се нигде у свегу он не тумачп. Ако је закои заштитпо посланика за његов глас у Саупштини, да он за то не може бнти нотрзан на суд, нн закон, нп Усгав није мнслно на то да он посланнка штити н онда, кад овај вређа нечија права. Ту нресгаје имуннтег, то ннти хоће закон ин Устав. Госнодин Иирковнћ зна шта је имунигет. Његова част сама не допушта му да се заклања п користн оваквим схватањем како је одбор то разумео. Он сматра да треба да идо иред суд, и вели ја хоћу да пдем. Тако <ш сваки савесан носланик требао да мисли. Ово што велн г. Раша само је нразаи разговор н ако ми не би допустили да посланпци нду суду, а прнватни добијају сатисфакцпје за повређена ирава нред судом, онда бп било опо што вели г. Маринковнћ, да би приватнн сами тражилн сатнсфакцпје за повређена своја права. Богосав Поповић — Ја мислим кад бн се дозволнло да нослаиицн одговарају нред судом, да бн то бнло веома иогрешно, јер може нека влада тражптп да се г.ећина носланика, онтуже н нду суду и тако пе бн пмао ко у Скуиштини да ради. Ја дакле не делнм то мишљење, већ иска носланик одговара кад се сврши Скуиштина.