Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 120

јепом мишљењу г. Ћирковића, то впје ништа ново у самој стварп, н ја не бнх нн узнмао реч да говорнм о томе, да нпје г. Вукашпн отишао корак даље. Он за то, што пма једио прелазно наређење у чл. 16 тражи, да се цео пројект законскн врати у одбор, п тамо на ново редпгује. Ја налазнм, да таквоме предлогу нема места. Ако он толико полаже па формалну страну закона, он има права да предложп да се овде код чл. 16 ставп наслов: „прелазно паређење". Ако проучите, шта је суштина у овом пројевту законском, онди и члановп 15, 16 и 17 дошлп би у прелазно наређење, то је случајио изостало у нројекту, да се каже, алп ако г. Вукашни мпого полаже на то, ја немам ништа протпв тога да се такав наслов пред тпм члановима папшпе. Сад је друго важпо питање, на које г. Вукапшн Петровић нолаже, то је оно питање, које је садржаао у одвојепом мнпгљењу г. 'Кпрковпћа, председнпка одбора, којн је нроучавао овај пројект закона, а то је да чл. 5 п 6 долази у сукоб са чланом 16. Члан 5 п 6 казују начелно како ће се вршпти одредбе овога закона, онн казују то, да трошарнпа на предмете који се са стране увозе, да ће ту трошарпну наплаћнвати царинске властн с тога, и.то је то за пзвршење закона најзгод нијн начин. Мп смо моглп да оставнмо тај начпн наплаћпвања п моглн смо казатн: оргапп трошарппски пли органп полнднјскн хвагаће робу п нанлаћиваће трошарину, кад она пође у потрошњу. Ако хоћете сгрого ио науци сва трошарииа као носредпа пореза на потрошаче, има да се наплаћује у оном моменту, кад нз дућана излазп да уђе у потрошњу. То је научни смисао трошарппе, алп од тога научног смнсла одступнли смо радн практнчне стране, ради јевтппнјег извођења, п одстуиило се у томе, што се казало овако : на артикле, који се у земљп пронзводе, нанлаћиваће се трошарпна у оном тренутку, кад излазе из дућапа, пз радњи, и улазе у потрошњу; а па оне артпкле, који се у земљу увозе, ради јевтшшје процедуре, то наплаћпв. ње преносн се на погранпчне царппске оргапе. То је једна олакшипа за нзвођење са мога закона. Ја ћу да прнзиам, да се од овога прннцпна, којн је усвојен у свима законнма културнпх земал,а, који говоре о трошарннн одступнло у чл. 16 у нрелазном наређењу. Е, сад је иптање, каквн су разлозн мене руководилн, да ово одступање учнпнм. Ја ћу отворсно изјавнтн да овај члан у мом првобнтном пројекту пнје нн бно, и да је накнадно унесен с тога. што су у последње доба нарочнто велнкн трговцн, знајућн, да ће према новом уговору са Аустро-Угарском бити новог регулисања трошарине, н знајући, на којпм су позицијама уведене веће трошарнне, опи су у великој количппн увезли од тих аргпкала. Ја ћу вам напоменути, да је за последњпх месец дана увезепо кафе 300.000 килограма, а то је потрошња кафе за пола године а шећера је увезепо 2.000.000 килограма. Услед овако увећаног увоза, којим се ишло на то, да прпходн трошарине, у место да оду у државну касу пређу у џепове великнх београдских трговца, услед тога су мадн трговцн, па и поједипи грађапи обраћали се мепи, као Мннистру Финанснја, тражећп да уђе то прелазпо паређење, које није никаква нова ствар као игго рече г. Вукашпн Петровић. Ја се не сећам кад, је баш г. Вукашни био начелник и минпсгар фнпанспје, али знам да су н за време прошлнх влада, овакве исте одредбе у закону иостојале, које су се одпосиле на петролеум, жпгпце и т. д. Познато ми је да такве одредбе постоје у свима трошарннским закопима сем онога од 1869 год. То није ншита ново. Ја знам да је то једна вексаторна мера, и да је у начелу не треба уноситн, али ја сам казао какви су ме ирактички разлозн руководн.и, и прогив моје воље н протнв мога убеђења да то учпним. Ја верујем да је то мало незгодно, мучно за пзвршење, али као што вам рекох та вексагориа мера, унесена је просго на захтев сптаих трговаца, којп су ме обасипалп писмпма, непрестано ми качујући: „видите шта се ради, колики су се квантуми робе увезли пре ступања у живот закоиа о трошарпнп; у место да тај приход

падпе у државну касу, он ће да оде у џеиове великих београдскпх трговаца, и ми ситнн трговци н публпка нлагнћемо ту трошарнну. Боље је да тај нрнход од трошарние уђе у државиу касу, него у џепове велпкпх трговаца". (Чује се: тако је). Ето, то је разлог, којн је мене лнчио руководно, да ово ирелазио наређење, које је и пређе иостојало и које ја нисам нзмислио, да га опег у носледњем моменту, у закои упесем. Ја сам, господо, то пзјавио у одбору фпнансиском, п кад смо до овога иитања дошли, ја нмам да изјавим, да остављам потпуно на вољу Народном Представипштву, нека ствар оцени, па нека ово прелазно наређење задржи или нека га нзбрнше. Ове нсте разлоге изнео сам у финанспском одбору, које сам сад овде пзнео и вама. Ја ћу да вам напоменем само Још једпу ствар. Хоћу да вам напоменем с тога, што је то иамерно илн ненамерно и ваљда није злонамерно отпшло у све лнстове наше а од јуче п у стране, како је морала Скуиштпна скпиути са дпевнога реда закон о трошарннн с тогд, шго се тпм законом кдо вређа трговннски уговор са Аустро Угарском. Господо, ја сматрам за своју дужносг да констатујем, да то не стоји. Вн знаге, да мп овај закои доносимо у ингересу наших финанспја као посредну иорезу, то је ствар нашег унутрашњег законодавства, п овнм се наређењем пнкако не може вређати трговински уговор. Ово је ннтање о унутрашњем нашем ноступању, хоћемо ли н на онај квантум, који се загече особиго код велпких трговаца да ударимо трошарппу и.ш пећемо. Ја смаграм за дужност, да пзјавнм толико, да пројект закона о трошарннн није скипут с дпевиог реда с тога, што се тражпло, да се та: члап 16 уклонп, него је скппут с тога, што су га потпсли другн пречи иослови скушнтинскп, пптн је понова враћеи у одбор, као што се у повинама о томе пише. То сам сматрао за дужност да констатујем. Поиављајући оно, што сам казао у почетку и опо, нгго сам казао у фипаиспском одбору, нмам да пзјавпм да и мени и мојим друговнма са свим је све једно како ће решење Скупштина донетн о овом предлогу. Зиам, да је ово једна тешка мера алн зпам и да је оиа пређе постојала н да је нзазвана поступком ноједнпнч наганх велнкнх трговаца. Према томе стојн на во.1>н Народном Иредставпиштву да о овоме члану донесе одлуку, какву за најбоље и најумесннје нађе. Оволико сам морао да кажем, кад је еад већ пзазвана дебата о чл. 16 и кад се тражи да се цео пројект врати у одбор због овог једног члана, који сгојн као прелазпо наређење. Налазнм да томе тражењу нема месга, а кад тај члаи дође па ред да се претреса, пека се о њему говорп и пека оида о њему Народно Представннштво реши како за најбољо пађе Мидан П. Мидићввић — Господо, трогаарина то је ирава но :редна нореза. Завођењем н повпгаењем трошариие ми повећавамо иорезу, а ја сам одсудно нротпван сваком по вшиењу порезе; јер кад ми у оваквом редовиом стању повишавамо порезу, гата ће битн онда кад буде какво нередовно стање и кад буде требало учнпити какве жртве. Ми треба да узмемо други пут за уређење наших фнианспјд а не новншење иорезе, јер ми доста порезе нлаћамо. Нашој недаћн финансијској инје узрок то што мн мало порезе плаћамо, иего је узрок гато много трошпмо. Да иогледамо колико смо до сада илаћалн, само 6 тал. порезе, иа нпсмо нмалп фннанспскн пеприлика, а данас, кад један човск нлаћа впше него што је пре нлаћала цела опгатина и прн свем том ми данас имамо страшне новчане ненрплнке. Наши офнцири и војнпцн нису примнли за неколико месецн илате, наган војннцн иду издерапи п ноцепаии а лиферангима није плаћеио месо п лебац. (Наставиће се)

Одговорпн уредник РаНКО ПетрОБИ!

Штампа српско-краљев. државне штампарије