Народна скупштина

19 САСТАНАК — 25 ЈУНА

СТРАНА 119

жили одсуство. С тога нислпм, да треба сва имена тнх носланпка којн нису на одсуству а нпсу ирнсуствовалн седннци, да треба да уђу у скушптипскн протокол. Усваја лп Скушитнна то? ( Усваја). Нпсу дошли овн посланнди: Алекса Ратарац, Андра Ннколпћ, А. Степановић, Вла днслав Павловић, Гаврнло Мнлорадовнћ, Дпмитрпје Маринковнћ, Драгомнр Рајовнћ, Ђока Владпћ, Хура Мплнјашевнћ, Јован Станковпћ , Јованча Стојановић, Јоца Ж. Јовановнћ, Јоца С. Јоваповпћ, Јоца Селић, Коста Борнсављевнћ, Коста Таушановнћ, Љуба Ковачевић, Л^уба Ннколнћ, Мата Макснмовнћ, Мика Даинловнћ, Мплосав Вптнћ, Мнлош Богдановић, Мнлутпн Гарашаннн, Мпх. Веоелнновић, Мих. Вујпћ, Мнх. Мартннац, Мнх. Поповић, Мнх. Стојаковнћ, Павле Смнљаннћ, Пера Максимовић, Радисав Мнтровнћ, Радован Мнлетнћ, Риста Поновнћ, Сава Грујић, Светозар Мнлосављевић, Стојаи Станковић, Тодор Дидић, Филип Милојевић. Прелазимо даље на дневни ред. Изволте чути г. Известпоца. Известидац М. Веснић. — Чпта погодбу између Србнје п Немачке царевпне о узајамној заштитн угледа н марака, н декларацију (нрилог II). ГГотпредседник — Пошто иико ие гражи реч, стављам на гласање: прима ли Скупштина нрочнтану ногодбу н декларацију ? (Прима). — Објављујем да је и на другом чптању прнмљена. Сад прнступамо ноименнчнои гласању. Ко је за то да се прочитана погодба примн гласаће за, а ко је нротив гласаће нротив. Секретар Љуба Јоксимовић прознва: Алекса Трајковић за; Андра Ђорђевнћ за; Андра Парађанип за; Анга Радосављевић за; Анта Рајичнћ за; Антоније Поновић за; Арса Дреновац за; Арсенпје Прокоиијевић за; Богосав Поповић за; Василије Живановић за; Велимир Карић за; Велпмпр Тодоровпћ за; Владимир Поповић за; Војин Ћпрковић за; Вукашип Петровнћ за; Вуча Ннколић за; Данило Јовановић за; Димнтрнје Дпмовићза; Днмитрије Илиџановпћ за; Димитрпје Карић за; Добросав Ружпћ за; Дра гутин Дединац за; Ђока Анђелковић за; 'Бока Бојпћ за; г Бока Брачинац за; 'Бока Стојвовнћ за; 'Бура Хрватовнћ за; Живан Сретеновић за; Жнвко Малопарац за; Здравко Пауповпћ за; Јован Николић за; Јован Сопроновпћ за; Јован Шемлић за; Коста Борисављевпћ за; Д-р. Лаза Докнћ за; Д-р. Лаза Илнћ за; Лазар Прокић за•■; Лука Лазаревић за; Љуба Јокспмовић Љубнсав Благојевнћ за; Марко г Буричић за; Марко Петровић за; Марко Швабић за;Мнка Тонић за; Максим Сретеповић за; Мплан Ђурић за; Мнлан Милићевић за; Миленко Весннћ за; Милоје Барјактаровпћ за; Милош 'Борђевпћ за; Мнлош Марковпћ за; Милун Миљгсовић за; Мплутип Гарашапнн з«; Мктар Мићовић за; Мића Бранковић за; Мнханло Косовљанпн за; Михаило Марковпћ за; Михаило 11оновнћ за; Михаило Радовнћ за; Михапло Стојаковић за; Никола Ннколић за; Новак Милошевић за; Павле Крстић за; Павле Ранковпћ за; Павле Станковпћ за; Петар Вукпћевпћ за; Петар 'Баковпћ за; Петар Павловић за; Радован Поповнћ за; Раико Пегровнћ за; Раша Мнлошевнћ за; Раша Нинић за; Сава Милићевић за; Светозар Милосављевић за; Светозар Славковић за; Снма Костић за; Сотир Аранђеловић за; Среген Гогнћ за; Стапојло Вукчевнћ за; Станко Пегровић за; Стаича Видеповнћ за; Стеван Рпстпћ за; Стојап Новаковнћ за; Сгојан Станковнћ за; Стеваи Поновић за; Тодор Костнћ за; Тодор Радоваповнћ за; Тома Бојичић за; Урош Плазпна за; Димитрије Катнћ за. Потпредседник — Изволте чуги резултат гласања. Гласало је свега 90 носланика и сви су гласали за. Према томе објављујем, да је Скуиштнна усвојила погодбу између Србијс и Немачке о узајамној заштитн угледа и марака н декларацију. На реду је првн претрес законског предлога о трошарпни. Молим г. нзвестиоца да дође.

Димитрије Ћирковић. — Пошто је г. пзвестплац одбора на одсуству то мнслим, да треба да га замеии члан одбора Макспм Срегеновпћ. Потпредседник — Известнлац одбора Никоднје Мплетнћ на одсуству је. С тога дајем чегврт часа одмора док се одбор саставн н одредн другог кога, којн ће да засгуии пзвестиоца. После одмора Потпредседник — Насгавља се дпевнп ред. Изволте чутп заменика нзвестпоца. Заменик известиоца Максим Сретеновић — Чнта прсдлог закопа о трошарннн (сг. 66), за тнм мншљење држчвног савета (ст. 67) н нзвештај одбора (стр. 9 Г ). Потредседник — Прпступа се нрегресу у пачелу. Има реч г. Вукашин Петровић Вукашин Петровић — У начелу не би се имало шта нрнметитн противу овог предлога из ова три разлога. Прво, шт.о оиа ностојн још од године 1869; друго, што фннанспјске нотребе не дозвољавају да се она укине и треће, што су овпм закопом оптерећенн трошарнпом предмети, који но нрнродн својој треба да је плаћају. И кад устајем у начелпој дебати да узмем учешћа прогнв овог закона, то чиннм са разлога, што сам нашао и иалазим, да овај закон стојп у противаостн у ноједниим својим члановнма. Ако се упореде одредбе чл. 5 и 6 са 16 видећете да те трн одредбе стоје у иротивностн једна са другом. Чл. 5 наређује да се наплаћује трошарипа на нредмете, којн се са стране увозе п то на царппарницама при самом увозу. Чл. 6 каже, да нн једап трошарински нредмет не може се са сместншта днћн плн у оиште у нродају н потрошњу унетн док трошарину и за државу и онштину не илати. Међу тнм чл. 16 нарећује, да се трошарииа наплаћује, и на оне нредмете, па које је већ једаред паплаћена да се нанлаћује и после пошто је прошла царннариицу п ношто је дигнута са сместишта. То је пак таква прогивност у овоме закону, да цео закон добија са свим другц об.шк кад се прочита чл. 5 и 6 за себе и кад се нрочпта чл. 16. Ова је протнвност покренула меие да узмем реч н да обратпм пажњу народиом нредсгав ништву, да донесе одлуку, да се овај нредлог закона врати у одбор, па да он још једанпут прегледа и доведе у склад цео овај закон, како бп га после без прпмедбе могли да усвојимо. Ја нећу да се нозивам на уставне одредбе, да једап закон пема повратне спле, јер фипансијсвн закони могу пмати повратне снле, алн морам да се нозовем на сираведљивост. Справедљивост налаже да се трговцима, којн су увезлн извесне артнкле, пе чннн пенравда, да им се ве онгерећују предмети који су увезенп са стргне по старом закону, н да нм се не нанлаћује трошарпна по овом новом закопу. Али ако се већ чипн то, онда нм се може бар учинпти, а п нраведпо је, да се оннм трговцима вратн онај вншак, којн су илатилп по старом закону, а но овом повом нс бп моралн нли ништа или мање да плате. Кад стојп то, онда бн имали врло мало разлога, скоро толнко мало да не бн вредило оволнку радњу каква се предузима чл. 16. Оспм тога, и сама редакцпја овога закона није добра. Промогриге цео закон, па ћете вндеги да ннје наппсан као што је уобичајено да се законн шпну; јер члан 14 завршује се оном формулом, којом се завршују обнчио свн закоии, а тек после гога накаламљени су чланови 15, 16 п 17. — Дакле закон није по форми редигован, као што се закон, по формп реднгују, п то је држим разлог да се овај законски прсдлог у одбор врати, да се о њему још једап пут размислн да се доведу у склад поједпне одредбе закона, да се редакција удеси као што је уобичајено да се законп праве; па да се после тога изпесе иа претрес. Министар Финансија Мих. Вујић — Госиодо, ово што пзностн г. Вукашин Петровнћ, то је већ садржано у одво-