Народна скупштина

СТРАНА 116

НАРОДНА СКУИШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ковића повео се дуг разговор, п кад се у дебату уплела и воља г. Ђпрковпћа и објашњење г. Гарашашша, као члап одбора тога рад сам п ја да кажем векслнко речп Ирио имам да напоменем да сам нрочитао те новине, у којнма је г. Ћирковнћ наинсао тај допнс, за који се оитужује, а такође прочито сам и сва документа ириложена уз опгужбу и према свему томе нроценио сам да за онакву штампарску крпвицу г 'Лнрковпћ не треба да се преда суду да одсовара. На послетку да ми сад п другчије решење донесемо, јесмо лп ми снгурнн да ће таква ирактнка остати и у будуће. Рецпмо да ми сад донесемо решење, да се г. Ћпрковић да суду, јесмо лп ми сигурни, да ће суд ту ствар свршитн до повембра месеца. Циљ закона баш п јесте у томе, да се избегне да се нослаиии за омање штамиарске кривице не нотрже па одговор и не спречава у његовој посланичкој дужностн. Што се тнче онога говора о вољп г. Ћпрковића п објашњења г. Гарашаннна имам ово да прпметим. Мн морамо строго да се држимо закона. Ннгде у закону нпје нанисано, ако посланик изјави да хоће да иде да одговора да му Скупштина то мора одобрити ; а ако неће, онда Скупштина треба да решава треба ли да иде на суд или не. У закону пзрнчно стојн/ да Скупштина има ираво о томе, и у том смислу одбор у свом извештују предлаже да се г. Пирковић не изда суду. Кад би у закону ста јало да одговор носланика на суду зависи једино од воље посланпка, онда би било пзлишно свако решење скупштииско и онда би г. Гарашанин нмао потнуно право да је решење скупштинско нлузорно, кад г. Ћирковић из сопственпх иобуда хоће да пде па еуд да одговара. Према закону ствар не стоји тако ; воља г. 'Инрковића не може заменитп закон. Једпно Скупштипа нма нраво да реши : хоће лп се г. Ћнрковпћ предати суду нли не. Нрема ономе што сам напред навео, ја смаграм да треба усвојпти извештај одборски, да се г. Ћиркорнћ не да суду. Љуба Јоксимовић — Г. Мнтровић рече да је Скупштина само у два случаја донела решење да се иосланици за штампарске кривице предаду суду, а то је за Драгшпу Стапојевнћа п за Машића. Јест и ја се сећам за Машића, да је Скуцштппа одобрила да сс да суду за клевету. И ја сам онда гласао да треба датп Машпћа суду, пе за то што је опознцнонар, него за то што је неколике беснорочне п поштепе људе, којп прпиадају радпкалној странцп назвао лоповима н разбојнпцима. У једпом допису неко је напнсао дд је цео раднкалнн одбор окру^а крајинског састављен од разбојпика и лопова. Машпћ нпје знао ништа о томе допису, Тај је допис био написао Кочовић, а такав доинсимогао је панисати само такав човек, као што је Кочовпћ. Наравно да Кочовић пе би могао на суду да докаже што је у долпсу казао. Сад долазн Машић да као послапик адвоцира за Кочовпћа, прпма крнвицу Кочовића на себе и пмунитетом посланичкни хоће да заклонн од непзбсжпе казне једиог клеветника као што је Кочовић. Знајућп како ствар стоји, иисам могао дозволнги да Машић имунптетом н сланичкпм заклони Кочовића од казне. И ја сам тога мишљења, да носланнк не треба да клевета друге људе н да протпв др>гог пзноси у новпнама опо, нгго није у стварн. Алн, познавајућн г. Ћнрковнћа тврдо сам уверен, да оно што је г. Ћпрковић напнсао у иовннама, он је кадир п на суду да док.1же. Према томе н ја се могу сложптп с онпм мишљењем да Скуппггина ирнми извештај одборски с пзјавом г. Ћир ковића. Министар народне привреде Раша Мидошевић Мени се чипп да овде има две ствари. Г. Дп.митрије Маринкоиић нзнео јс да се начелно решн: да су све овакве крнвпце прпватне нрироде и да у сваком случају кад један посланпк увредп некога иутем штампе, да је то кривпца прпватне лрпроде п да посланицн, који учиие такву крпвицу, треба да се даду суду. То је начелна ствар. Мени се чнни, да такдв прсдлог заднре у сам закон, да преиа томе за измену закона треба г. Марпнковнћ, да нодпесе Скуппггини сиецијалан предлог, н опда о том предлогу можемо у Скупштинн већати. То је начелно гледиште нзнео г. Маринковић поводом ове оптужбе г. Војииа Ћпрковнћа. Али нрема постојећем закону ствар стоји

са свнм друкчнје. Лена је то сгв ф, К1Д један посланик каже „ја хоћу да идем на суд да одговардм". Да је закоиодавац хтео, да воља посланикова решава у оваквом нигању, онда нома сумње да би то нредвидео, и онда би у закону егојало овако: Ако носланик, који се оптужује желн да одговара за кривпцу илп ма какво дело за које се оптужује, нека одговара; ако неће да одговара, онда Скушнтина има да решп. У закону пак тако не стоји, него сто.ји Д1 посланнк може нћи на суд да одговара за шго се оптужује ако Скунштнна решн, Д1 мора пћи да одговара. Ја мнслим, да воља једн >г лослапика не може заменити закон, и мени се чиаи, да је коректно мишљење оних посланика, којп су доказивали, да г Војин Ћпрковић може згдовоЛ)Итп своје моралне побуде, а ш да љегова воља не може заменитн закон. Ја сматрам, кгд бп г. Ћирковпћ из својих моралних по.буда отшнао суду да одговара, суд га не би смео да прими, јер га суд сме прпмитп да одговара по тужби само на основу одобрења Скунштнне. Да је законодавац хтео да суд може прнмнти на' одговор иосланика и без одобрења Скуштине, он би друкчпје наредио, и нашао би другог начина да посланпк мора ићи суду па одговар Међу тим, сад суд не сме нримити послапика на одговор све донде, док Скупштнна не изјавп д", она одобрава — у овоме случају за г. Војнна Ћирковнћа, — да он одговара суду. Из свега што сам до сад казао, ја ћу да сведем на ово: да је оно једно начелно питање које пзнео г. Маринковић, да његов нредлог садржи у себи један засебан нредлог за измену закона; н ако се жели да се све кривнце, као вгго је ова Војина Ћирковића, не решавају посебице за свакп случај у Скушнтнпп, н да се регулпше законом друкчије, а ие као што се сад ради, опда г. Маринковпћ треба да поднесе лредлог Скунштини. Али према садашњем закону воља г. Војпна Ћир ковића, ие може заменити решење скуиштинско. Ја тако сматрам ово питање, п молим Скушнтину да обрати пажњу на ову моју пзјаву, на ово моје гледиште но овој ствари. Ђока Стојковић — И ја се врло добро сећам, да је г. Машић примпо одговорност за један допис, којп је други инсао, желећн да се заклони за свој иосланички имунигет, те Д1 пнкако не одговара, а лравог дописника од заслуасене клзпе спасе. Но Скупшгина је тада врло добро носту иила, шго га је предала суду, јер у противном случају, могла би свака редакција наћи по једног носланика, који би иримао одговорност 3 1 поједине чланке и дописе, којим се вређају и клеветају мирни грађанн. Могао бп ми ко год замеритп и рећи, да не ће бити таквих случајева, неће част посланичка дозволитп да народнп посланпци примају на се одговорпост за допнсе, к)је ннсу сами пнсали, али на жалост таквпх случајева, као што видпте бпло је. Ја знам још један донпс где је Машпћ заклонио нравог доппсника за свој имунптет и Скуиштпна га тада иијс издала. Он је изгрдио уиравнпка и чланове неготннске штедионице, назвао их аусгријским шпијунима, говорећи да опи пеће да дгју новаца и отварају кредит Србима, већ Н1јвеће услуге у том чине странцима. Иошто Скунштина нпје хтела да игдаМашпћа, да за такав доипс одговара, то личностп оклеветане нпсу могле ни доћв у прилику да са себе скпну неправедно набачену љагу. Ако Скушитина усвојн ту праксу н нође путем да пе дозвољава појединим донисницнма-посланицима, који друге вређају, да за то и одговарају, оида ће се дочекаги време да се због тога увређени распра вљају са посланнцнма батпнама, а то неће служнти на углед нн посланнцима нн Скуиштпии. Кад је већ регулисано законом, да се увреде и клевете кажњавају, онда тај закон треба да вреди п за носланике као и за остале ириватне људе, јер то правда захтева. Могао бпх додати нредлогу одборском да се посланик не може узпмаги на одговор за време трајања скунштннскнх седница, те да би могао увек битп довољан број за решавање, а чим скунштннске седнпце ирестану, онда треба посланицп да се суду издају за оно за шта се оптужују, па клко суд нађе. Ја држнм, да ми никад таквог човека, којп признаје да је извесан Донис написао, а неће за њ да одговара суду, што је посланик, не треба да заклањамо, јер то не би било право. Скупштина је позвана да ствара законе, а тако